Prva šansa, druga, treća...

Broj nezaposlenih u Novom Sadu raste i trenutno je bez posle preko 30.000 ljudi, što je za oko 1.500 više nego pre godinu dana.

"Na evidenciji najviše ima ljudi sa srednjom stručnom spremom, a žene su u dobi od 18 do 25 godina po stopi nezaposlenosti izjednačene sa muškarcima, ali u dobi od 25 do 50 godina one čine 63 odsto nezaposlenih", kaže zamenik direktora novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Nebojša Kukić. Deficitarna zanimanja su pekari, mesari, zavarivači, građevinski radnici, a od visoke stručne spreme farmaceuti i lekari, dok trenutno posao teško mogu da nađu pravnici, ekonomski tehničari, maturanti gimnazije i oni koji su završili srednju tehničku i hemijsku školu.

Prosveta ignoriše tržište rada

I pored toga što se sve to zna, u sistemu obrazovanja se, nažalost, ne vodi računa o tome da li će oni koji završe neku školu imati šanse da se zaposle. "To je jedna večita borba tržišta rada. Nacionalna služba svake godine, u vreme upisa kako srednjeg tako i visokog obrazovanja, nudi prognoze za mogućnost zapošljavanja pojedinih struka, međutim, moram da kažem da sve škole imaju svoje politike i liferuje se kadar koji oni planiraju", navodi Kukić.

U Službi za zapošljavanje kažu da imaju nekoliko programa kroz koje se finansira zapošljavanje. Najveći problem je zapošljavanje mladih i zbog toga Nebojša Kukić iz novosadske filijale ove službe izdvaja program prva šansa.

"Ovaj program je važan jer poslodavci danas nemaju vremena i žele nekoga ko već zna posao i kroz tu prvu šansu se stiče iskustvo, kako bi se kandidovali za dalje zapošljavanje bilo u istoj firmi ili nekoj drugoj", kaže Kukić. Između ostalih, postoje i subvencije kojima treba da se podstakne zapošljavanje osoba starijih od 50 godina, koje su među najvećim žrtvama tranzicije i najviše tehnoloških viškova ima upravo u toj grupi.

Fetiš koji se zove država

Ne slažu se, međutim, svi da su te mere ono što je potrebno da bi se situacija popravila. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da mnogo više može da se postigne stvaranjem ambijenta povoljnog za investicije od samih mera koje se ad hok primenjuju.

"Mere koje se primenjuju uvek, ukoliko predstavljaju trošak na suprotnoj strani, imaju i nekog poreskog obveznika od koga su uzete. Ukoliko imamo korupciju, ukoliko imamo neprijateljski stav prema privatnom sektoru, onda ljudi u zadnjem očaju osnivaju firme, a ne rade to iz sopstvene želje i htenja", navodi Zdravković. On ističe da je najbitnije postići da se neko oseti zadovoljnim, a ne uplašenim da krene u sopstveno poslovanje.

"Po pitanju konkretno prve šanse, može se videti na osnovu procenta ljudi kojima to postane i druga šansa, znači da budu zadržani na poslu, a ja mislim da je taj procenat relativno nizak. To je veoma veliki izvor i korupcije i diskrecionog odlučivanja, a u krajnjoj liniji razbacivanje novca poreskih obveznika. Znači, sam ambijent je mnogo bitniji od konkretnih mera države, jer u Srbiji postoji previše veliki fetiš koji se zove država - ona je sve, a ja sam ništa", zaključuje Miroslav Zdravković.

Poslušajte emisiju {mp3}euroforum/13-64{/mp3}