Srbija izvozi drvo umesto da razvija industriju nameštaja

Prošle godine je iz Srbije izvezeno 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta iskorišćena za proizvodnju stolica, imali biste pet miliona stolica za izvoz, čija bi vrednost bila 265 miliona evra, skoro šest puta više nego ono što je zarađeno izvozom poluproizvoda.
Usput bi u procesu obrade drveta moglo biti zaposleno 5.000 ljudi. Ironija je da se svakom komadu drveta izvezenom iz Srbije vrednost dodaje u zemljama sa skupljom radnom snagom nego u našoj zemlji.
 
Angažovan na projektu USAID-a održivog lokalnog razvoja kao stručnjak za proizvodnju nameštaja, Džef Baron je došao u Srbiju pre tri godine. Njegov utisak sa nedavnog Sajma nameštaja je da takav događaj ne pomaže dugoročnom razvoju industrije, jer je ponuda usmerena na "krajnje kupce iz Beograda", a ne na poslovne kupce.
 
"Ako želite da prodate u Nemačkoj, onda proizvod treba da bude malo drugačiji. Poređenja radi, ako automobile hoćete da prodate u Engleskoj, morate da promenite stranu volanu. Radi se o istom vozilu, samo sa tim različitim detaljem. Tako je i sa nameštajem. U drugim zemljama su različiti ukusi, traže se različite boje, veličine, materijali. Na primer, neke materijale koji se prodaju ovde, neće pustiti preko granice u EU", kaže Baron za novi broj "Nove ekonomije".
 
Pre 40 godina, kaže ovaj stručnjak, Jugoslavija je bila najveći izvoznik nameštaja u SAD.
 
"Ja sam u to vreme počinjao u ovoj industriji i sećam se da se pričalo kako će Jugoslavija uništiti našu industriju nameštaja. Logično je postaviti pitanje zašto ne obnoviti taj izvoz u Ameriku. Makroekonomija mi govori da bi danas ciljno tržište trebalo da bude EU zbog odnosa dolara i evra, zbog udaljenosti tržišta itd. EU zemlje danas kupuju u Kini, a vi ste na par sati leta avionom, skoro da mogu za dan da dođu i da se vrate. Kupci iz EU po celoj Evropi traže zamenu za Kinu. Ono što je značajno za ovaj sajam je što nema nijednog sličnog sajma u regionu. Ako biste ovde doveli najbolje izlagače iz BiH, Hrvatske, Rumunije, onda bi došli i kupci, pa bi i srpski proizvođači mogli naći kupce", kaže Baron.
 
U Srbiji, kaže, "ima nekoliko izuzetno uspešnih proizvođača", jer nisu tražili brz i lak način za uspeh.
 
"To su ljudi koji igraju na svetskom nivou i mogu da zadovolje bukvalno svako tržište na svetu. Oni izvoze. Tih nekoliko fabrika je puno, jer mogu da prodaju svaki deo nameštaja koji naprave. Ako su oni mogli da prebrode sve izazove koje preduzetnici imaju u Srbiji, birokratiju, problem sa nabavkom drveta, pristup finansijama, zašto drugi ne mogu?", kaže Baron. Drugima, dodaje, nije stalo, jer se "neki ljudi se jednostavno zadovolje time da mogu da kupe nova kola svake druge godine, da letuju u Grčkoj ili Hrvatskoj, da supruga ima novca za kupovinu i ne žele više od toga".
 
"U Srbiji postoji šansa koja se ignoriše, a to je da se napravi značajna ekonomska priča koja je održiva. Industrija nameštaja može biti održiv posao zato što je potrebna radna snaga, a toga imate više nego dovoljno. Potrebno je drvo, a i toga imate dovoljno. Nalazite se 1.000-1.500 kilometara od tržišta koje može da proguta sve što napravite", kaže ovaj stručnjak USAID.
 
"Znate od čega je nameštaj koji Evropljani danas kupuju iz Kine? Od drveta iz Srbije. Svaki komad drveta koji ode u Kinu, zapošljava ljude koji primaju platu veću nego ljudi u Srbiji, jer je nažalost ekonomska situacija takva da su u Kini veće plate nego u Srbiji, da prave nameštaj koji onda šalju u Nemačku. Da li je to logično", pita on.
 
U 2015. je, nastavlja, vrednost metra kubnog drveta koji je izvezen bila je svega 275 dolara. Poređenja radi, Hrvatska je ostvarila vrednost metra kubnog u izvozu od 591 dolar. Jedan od razloga je što je 65 odsto drveta iz državnih šuma otišlo u ruke preduzeća koja se bave finalnim proizvodima od drveta.
 
"Prošle godine je iz Srbije izvezeno 145.000 kubika drveta za 45,3 miliona evra. Da je ova količina drveta iskorišćena za proizvodnju stolica, imali biste pet miliona stolica za izvoz, čija bi vrednost bila 265 miliona evra, skoro šest puta više nego ono što je zarađeno izvozom poluproizvoda. Usput bi u procesu obrade drveta moglo biti zaposleno 5.000 ljudi. Ironija je da se svakom komadu drveta izvezenom iz Srbije vrednost dodaje u zemljama sa skupljom radnom snagom nego u Srbiji. Inače, osim u Kinu, drvo se iz Srbije dosta izvozi i u Italiju", zaključje Baron, a ceo intervju možete čitati u magazinu Nova ekonomija.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zivan

    17.12.2016 10:25
    Nekada je u Jugoslaviji postojalo 250 tvornica nameštaja, otprilike polovina je bila u Srbiji...
  • :)

    15.12.2016 11:56
    Takav smo narod da ne umemo sami sobom da upravljamo. Da nismo imali Tita, ne bismo nista postigli u 20.veku. Tako i sad, treba stranac da nam objasni sta treba da radimo jer smo totalno nesposobni. A nije nas nesto ni preterano sramota zbog toga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.

Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu

Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.

Lira pada, Erdogan naredio istragu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naredio je istragu o mogućoj manipulaciji domaćom valutom nakon što je lira ove sedmice naglo pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar.

Mask prodao još akcija Tesle

Glavni izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask prodao je još jedan deo akcija kompanije za oko 1,05 milijardi dolara, prema finansijskim podacima objavljenim ove nedelje na berzi.