Prema istraživanju Ekonomskog fakulteta, siva ekonomija 2017. u Srbiji bila na nivou iz 2012. kada je iznosila 30 odsto BDP-a i znatno je iznad proseka evropskih zemalja, kao i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Prodekan za finansije i međunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović rekao je da je Vlada Srbije primenjivala mnoge politike i mere u pravcu suzbijanja sive ekonomije, ali i one koje nisu doprinosile toj borbi.
Naveo je da su od 2013. do 2015. poreske osnovce i stope rasle brže od prihoda, kada je došlo do znatnog rasta sive ekonomije, dok je od 2015. do 2017. učinjen napredak u njenom smanjenju. Među merama koje treba dalje preduzeti su, kaže Ranđelović, nastavak reforme Poreske uprave, kao i povećanje efikasnosti sudova zaduženih za postupanje po poreskim pitanjima.
"Praksa poreskih amnestija negativno utiče na poreski moral i država treba da se obaveže da neće takvu praksu ponoviti. Jedan od načina je da se takva odredba unese u Zakon o budžetskom sistemu", kaže Ranđelović.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je potrebno da Vlada bude elastičnija u pogledu zapošljavanja kadrova u Poreskoj upravi i kada je reč o njihovim platama. Naveo je da trenutno u Srbiji ima oko 500 poreskih inspektora, a da je potrebno duplo više, te da je krajni cilj reforme da se stvori moderna Poreska uprava koja bi bila operativno nezavisnija od Vlade.
Predsednica Američke privredne komore Jelena Petrović rekla je da siva ekonomija urušava investicioni potencijal tržišta, umanjuje prihode i onima koji se bave legalnim biznisom i državi, te istakla da postoji jasna spremnost države da spreči sivu ekonomiju koju prate različiti vidovi kriminaliteta - šverc, falsifikovanje robe, pranje novca, korupcija. Kaže i da crno tržište ugrožava integritet brendova i dovodi u zabludu potrošače, a da se sa razvojem on line tržišta povećava i obim nezakonite prodaje robe široke potrošnje.
Pomoćnik direktora Uprave carina Veselin Milošević kaže da je Uprava carina 2017. završila sa rekordnom uplatom u budžet po osnovu carinskih dažbina sa skoro pet milijardi evra što je, navodi, povećanje za milijardu evra u odnosu na 2016. Istakao je da je za borbu protiv sive ekonomije važna potpuna kompjuterizacija Uprave carina i usklađivanje njenog rada sa evropskim standardima.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 2
/
nemojte se pretrgnuti
Nervirach
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar