Menu 021

Javno-privatna partnerstva u Srbiji sve češća - netransparentnost i dalje veliki problem

Javno-privatno partnerstvo kao model finansiranja projekata od javnog interesa zauzima sve veću poziciju u u privredi Srbije, a broj i vrednost projekata JPP beleži značajan porast od 2015. godine, da bi se udvostručio u poslednjih godinu dana, pokazuju podaci studije "Transparentnost projekata JPP u Srbiji", Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Info 26.06.2019. | 19:22
Javno-privatna partnerstva u Srbiji sve češća - netransparentnost i dalje veliki problem
Foto: Pixabay (ilustracija)
Iako sve popularniji način finansiranja projekata, institucionalni okviri za JPP još uvek nisu dovoljno razvijeni. Od osnivanja, pa do 2017. godine Komisija za JPP razmatrala je više od 130 projekata javno-privatnog partnerstva, a do kraja aprila 2019. godine, komisija je dala pozitivno mišljenje za ukupno 112 predloga projekata koje su podnele jedinice lokalne samouprave ili njihova javna preduzeća. Broj odobrenih projekata na godišnjem nivou nije značajno varirao sve do početka  2018. godine, kada je Komisija za JPP dala saglasnost za ukupno 60 predloga projekata. Ipak, za proteklih godinu dana, od marta 2018. do kraja aprila 2019. odobrena su 52 projekta, što je skoro duplo za period od godinu dana u odnosu na prethodnih šest godina od kada je osnovana Komisija. 
 
Ukupno 65 gradova i opština u Srbiji dobilo je pozitivno mišljenje Komisije za predloge projekata. Grad Beograd dobio je saglasnost za sedam projekata, a Novi Sad za četiri. Na nacionalnom nivou odobrena su dva projekta koja je podnela Vlada Srbije: davanje koncesije na autoput od Beograda do Požege i na Aerodrom "Nikola Tesla". 
 
Od ukupnog broja odobrenih predloga projekata (112) najveći broj se odnosi na rekonstrukciju i održavanje javne rasvete (37), kao i na delatnost prevoza putnika (33). Određen broj projekata (13) odnosi se na proizvodnju i distribuciju toplotne energije uz korišćenje principa energetske efikasnosti, ali i na projekte iz komunalne delatnosti (9). Manje zastupljene delatnosti odnose se na izgradnju i održavanje javnih garaža, putne infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreže, farmaceutsku delatnost, dimničarske usluge, održavanje stambenih zgrada i slično. 
 
Dok brojke govore jedno, realnost je nešto sasvim drugo. Naime, veliki deo odobrenih predloga JPP još uvek nije ugovoren (58%). Ovaj procenat pre svega pokazuje nedovoljne kapacitete javnih partnera za sprovođenje javnih nabavki i ugovaranje projekata, ali i nezainteresovanost privatnih partnera da uđu u ovakve poduhvate. Često je problem i nedostatak političke volje da se određeni projekat realizuje. Neretka pojava je i da privatni partner odustane nakon prvih godinu ili dve dana, što dovodi do problema u implementaciji. Najčešći razlog je nedostatak adekvatne analize tržišta pre ulaska u tendersku proceduru, što dovodi do neusklađenosti planiranih troškova i očekivane dobiti privatnog partnera.
 
Iako se, po Zakonu o JPPK, javno-privatno partnerstvo zasniva na načelu transparentnosti, zakonski okvir prilično je neprecizan i ne navodi eksplicitno koji to podaci moraju biti dostupni javnosti, kao ni gde ih zainteresovani građani mogu pronaći. Prema međunarodnoj praksi, načelo transparentnosti mora da se poštuje u svim koracima, počevši od procene opravdanosti primene. Nasuprot tome, domaće zakonodavstvo ne nalaže obavezu da se u potpunosti obelodane javni ugovori. Ipak, svi podaci moraju biti upisani u Registar javnih ugovora. Do juna tekuće godine od 48 ugovorenih projekata, u Registar su upisani podaci za svega 34 projekta.
 
Do današnjeg dana ne postoji nijedan izveštaj o realizaciji projekta koji je dostupan javnosti. 
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest