Menu 021

Standard u Srbiji dva i po puta manji od proseka EU

U prethodnih pet godina, od 2014. do 2018. godine, prema podacima koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, privredni rast Srbije bio je veći od samo tri zemlje u Centralnoj i i Istočnoj Evropi - Ukrajine koja je u ovom periodu nazadovala, Belorusije koja je stagnirala i Rusije koja je pod sankcijama ostvarila rast od svega pola procenta godišnje.
Info 12.12.2019. | 18:33 > 20:56
Standard u Srbiji dva i po puta manji od proseka EU
Foto: 021.rs
Tu, ispred njih nalazi se Srbija sa godišnjim rastom od svega dva odsto u prethodnih pet godina, piše Danas.
 
Olakšavajuća okolnost za našu zemlju je to što je u tom periodu sprovedena fiskalna konsolidacija, smanjena potrošnja, odnosno plate i penzije, a povećani porezi.
 
Kao manje razvijenoj privredi od proseka Evropske unije, Srbiji je potreban brži privredni rast od EU da bismo za početak bar počeli da smanjujemo zaostatak. Umesto toga, u prethodnih pet godina imali smo dvostruko manji godišnji rast od 11 zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), a manji (doduše minimalno) rast i od proseka evrozone i cele EU koja je rasla godišnje po stopi od 2,1 odsto.
 
Prošle godine privredni rast Srbije je ubrzao na 4,4 odsto, ali to je svega 0,1 procentni poen iznad proseka zemalja CIE koje su i članice Evropske unije.
 
EU je u 2018. imala rast od dva odsto. Brži rast Srbije od evropske privrede će se, po svemu sudeći, nastaviti i ove godine, kada se za Srbiju prognozira 3,6 odsto, a za EU 1,3 odsto. Međutim, kada se pogleda odnos standarda Srbije prema proseku EU, tek tada se vidi koliko dugo moramo da imamo znatno brži rast od evropskog da bi im se makar približili.
 
Naime, u 2018. godini srpski BDP po stanovniku, i to onaj koji uzima u obzir paritet kupovne moći, bio je na svega 39,7 odsto proseka EU.
 
Po ovom parametru najsiromašnija zemlja Evrope je Ukrajina koja je na svega 21 odsto standarda EU. Jedva nešto bolja je Moldavija na 22,3 odsto proseka, a zatim slede zemlje našeg regiona: Albanija na 30,7 odsto, BiH na 31,7 odsto, Severna Makedonija na 37,5 odsto i zatim Srbija sa 39,7 odsto.
 
Deprimirajuće je što smo na istom odstojanju od EU bili i 2011. godine što znači da skoro deceniju tapkamo u mestu i to na niskom nivou standarda.
 
Od 2000. do 2011. godine Srbija je povećala standard u odnosu na EU sa 26,7 na 39,7 odsto, odnosno za skoro polovinu. Međutim, od tada samo stagniramo. S druge strane, neke zemlje u regionu su mnogo više napredovale. Recimo Estonija i Rusija su udvostručile standard u odnosu na EU za ovih 18 godina.
 
Početna pozicija Estonije bila je 41,3 odsto proseka EU, a sada je 82,4 odsto, dok je Rusija 2000. godine krenula sa 30,2 odsto, a sada je na 63 odsto proseka EU. Zemlja CIE koja se najviše približila EU standardu je Češka koja je 2018. bila na 91,1 odsto proseka Evropske unije. Inače standard 11 zemalja CIE, novih članica EU, nalazi se na 71 odsto proseka EU, što je iznad standarda jedino Grčke od svih starih članica EU.
 
Na kraju, Institut je zabeležio i kretanje realnih zarada u ovom regionu poslednjih pet godina i tu se vidi velika razlika u trendu među zemljama bivše Jugoslavije i zemljama CIE, članicama EU.
 
U prethodnih pet godina, od 2014. do 2018, na primer, u Crnoj Gori su u realnom iznosu čak smanjene plate i to za 0,3 odsto godišnje u proseku, dok su u Albaniji rasle za svega 0,5 odsto i u Srbiji za samo 0,6 odsto godišnje.
 
U zemljama bivše Jugoslavije najveći godišnji rast plata imale su Hrvatska 2,3 odsto i Makedonija 2,4 odsto. U istom periodu Rumunija je povećavala zarade u realnom iznosu za čak 9,9 odsto godišnje, upravo pokušavajući da se odupre emigraciji. Takođe, visoke stope rasta zarada imali su i Bugarska 7,4 odsto, Mađarska 6,3 odsto, kao i baltičke zemlje između 5,5 i 5,9 odsto godišnje.
 
U slučaju Srbije, ovo je svakako posledica smanjenja plata u javnom sektoru i penzija 2014. godine koje je trajalo tokom celog perioda koji je Bečki institut merio. Ipak, čak su i bogate zemlje evrozone imale veći godišnji rast zarada nego Srbija i to za 50 odsto.
 
Rekorder u napretku od 2000. godine, mereno standardom kao pokazateljem je Rumunija, koja je 2000. godine krenula sa nivoa još nižeg od našeg, sa 25,7 odsto proseka EU, a prošlu godinu je završila na 64,6 odsto, odnosno ostvarila je rast od 2,5 puta. Naravno, nije sve posledica privrednog rasta, jer pošto se radi o BDP po glavi stanovnika, smanjenje broja stanovnika, odnosno emigracija kojoj je Rumunija nakon ulaska u EU bila izložena, zapravo doprinosi povećanju ovog indikatora.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ma
    13.12.2019 19:42
    Ajde
    A mene sve sramota kako nam dobro ide
  • ludilo
    13.12.2019 13:44
    @Marina
    Hahaha, odlaze i tvoji, ne brini se, ja vid'o.
    A naroda za neki novi peti oktobar ce biti uvek.
  • Sremac
    13.12.2019 13:25
    Marina mora da je imala sendvic iz Jovanjice kada tako nadahnuto pise.

    Srbija je kao zivi mrtvac kojeg izjedaju crvici i razni paraziti i tu nema spasa.
    Doslo se do kostiju i bice jos gore.
    Apsurdno je diskutovati na temu "ekonomija srbije" kada to ne postoji poslednjih 30 godina.
    Ne postoji planski razvoj, ne ulaze se u infrasturkture, na celu institucija su neuki i nesposobni, pravosudni sistem ne funksionise jer je korumpiran do srzi, sposobni i skolovani se nadju u tragovima ...

    Ziveti sa 300.00 Evra mesecno je sramota a ne zivot.
  • Realista
    13.12.2019 09:35
    Realnost
    Ne može ni biti privrednog rasta kada naši novokomponovani biznismeni svoju dobit odnose u Švajcarsku, Kipar, Kajmanska ostrva,.... Kada ulažu u stanogradnju a ne proizvodne pogone, što ih razumem jer nemaju subvencija od naše vlade kao što imaju stranci. Nema rasta jer ti isti biznismeni imaju godišnju dobit daleku veću od godišnjih zarada zaposlenih. Ti isti zaposleni bi mogli imati po nekoliko puta veću zaradu, a da poslodavci skoro ne osete smanjenje dobiti.
    Normalno da imamo mali privredni rast kada su rasprodane i date u bescenje sve dobre firme i cela dobit tih preduzeća ide u druge države te njima povećavamo privredni rast. Čak i mito koji su neki dobili ne ostaje u zemlji već odlazi van zemlje.
    Imovina penzionog fonda je skoro cela rasprodata.
    Sada se prodaje komercijalna banka, jedina koja je preostala.
    Pitam se šta ćemo sutra prodavati. Ostaju još javna komunalna preduzeća koja uvek imaju sigurno tržište, profit i koja skoro niko u svetu ne prodaje, a oni koji su ih prodali sada ih otkupljuju za mnogo veće pare.
    Naša deca neće imati šta da prodaju osim sami sebe.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest