Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu

Preko 28,5 milijardi javnog duga i najavljenih dvadesetak milijardi dodatnih pozajmica su prevelik zalogaj za srpsku privredu, stoga i pretnja za budžet zgodno ukomponovan u tekuću ekonomsku politiku.
Velika zaduženja mogu da ugroze državnu kasu
Foto: Pixabay

Ministar Siniša Mali ovih dana ima čime da se hvali u javnosti.

Skupština Srbije je posle samo pola dana rasprave usvojila budžet za narednu godinu. Od 204 prisutna poslanika, 203 je diglo ruku, a samo jedan nije glasao. Bukvalno, u Srbiji nikada nije tako brzo usvojen najvažniji zakon; umesto polemičnih tonova o ponuđenom predlogu, sa govornice su upućivane bebzrojne i pretežno udvoričke hvale.

Posao je urađen stručno i pažljivo, te je budžet tipičan izraz tekuće ekonomske politike zasnovane na dominaciji građevinarstva i ulaganja u puteve, na šta već pet-šest godina otpada veliki deo prirasta bruto nacionalnog dohodka.

Graditeljske radove treba i finansirati, zarad čega se Srbija neprekidno zadužuje. Naravno da rastu i spoljni i javni dug; doduše, ovaj drugi se, iskazan kao procenat BDP, umanjuje, što vlast zloupotrebljava tumačeći da zaduženost države Srbije nije preteća.

Tako bi sledeće godine u državnu kasu trebalo da se slije 1.516,9 milijardi dinara od čega su poreski prihodi čak 1.317,4 milijardi. To je za 1,9 odsto, iliti 28 milijardi više nego tekuće godine.

Umesto ovogodišnjih 6,5 odsto BDP, budžetski deficit, pošto se planira 1.717 milijardi rashoda, ne bi trebalo da premaši tri odsto BDP, odnosno 200,2 milijarde, dok će javni dug sa 58,2 pasti na 55,6 odsto BDP. Iskazujući ovu obavezu relativno, u odnosu na BDP, vlast prikriva da će obaveze države nominalno sa aktuelnih 28,5 do kraja naredne godine dostići i 31 milijardu evra.

Rast plata

Naredne godine se cilja inflacija na 4,5 odsto, što, vidi se već iz nedavnih poskupljenja, neće biti lako održati ne samo u Srbiji, već u bilo kojoj evropskoj državi. Za isto toliko se planira i uvećanje državnog BDP-a, što nije previše ambiciozno.

Podsetimo, korona zaraza je dramatično uticala na ekonomske parametre svuda u svetu, Srbija se sa prošlogodišnjim padom od samo 0,95 odsto i potom rastom BDP od čak 7,5 odsto našla među najboljima u Evropi, posmatrajući dve pandemijske godine.

Rast plata u javnom sektoru biće sedam odsto, procenat veće uvećanje pripašće zaposlenima u zdravstvu, miliciji i vojsci. Penzije će, po takozvanoj Švajcarskoj formuli, biti veće za 5,5 odsto, dok će minimalna zarada umesto 32.000 dostići 35.012 dinara. Poslodavci će biti obavezni da za PIO plate 11 odsto bruto plate radnika, pola procenta manje nego do sada.

Možda je najviše za pohvalu fakat da se mnogo izdvaja za zdravstvo, sledeće godine čak 442 milijarde dinara, 44 milijarde više nego prošle godine i čak 145 milijardi više nego 2019, poslednje prepandemijske sezone. Prosveta će na raspolaganju imati 12, poljoprivreda 10 milijardi više nego tekuće godine, dok će uvećanje na "Zelene projekte" iznositi 19,1 milijarda.

Kulturi, pak, pripada 14,8 milijardi, 16 odsto više nego do sada.

Intezivna ulaganja, mnogo kredita

Jedna od impresivnijih činjenica je namera da se 486 milijardi dinara investiciono uloži, na auto-puteve, brze saobraćajnice, bolnice, škole, vrtiće, fabriku vakcina... Istina, upravo na pojedina ulaganja se u javnosti moglo čuti i dosta primedbi, pre svega na Nacionalni stadion za čiju izgradnju se izdvaja neverovatnih 418 miliona evra.

Nesporno da je budžet znalački urađen. Prepoznata je struktura srpske ekonomije, veoma dobro uočeni glavni, srednji i manji izvori prihoda. Državni budžet se zasniva na snažnoj investicionoj aktivnosti predvođenoj građevinskoj ekspanziji.

Ova vrsta aktivnosti mnogo zapošljava, pa se i državni prihodi uvećavaju. Pogotovo kada sa dinamičnošću gradnje rastu i plate, pa se i poreske kase sve brže pune, a uz to ih prati i rast cena nekretnina, što takođe puni državnu kasu. Problem je što je od novih puteva, pruga, vrtića i škola, do deviza dug put.

Takođe, posle dugo vremena, u celom svetu, pa i u Srbiji, inflacija raste, poslednjih meseci se vrti oko 6,2 odsto. Vratolomije na energetskim tržištima i vrtoglavi rast cena gasa i struje dodatno podstiče inflacionu spiralu.

Ukoliko se ovaj trend bude nastavio, pogotovo ako se bude ubrzavao, teško da će se održati dostignut nivo aktivnosti, tržišta nekretnina će ozbiljnije pasti, time i svi prihodi u čijoj je osnovi enorman građevinski ekspanzionizam. Takav smer događanja reflektovao bi se i na srpski budžet, umanjujući prihodnu stranu.

Krupno uvećanje duga
                                              
Na nekoliko mesta u budžetu za narednu godinu pominju se brojni radovi na rekonstrukciji i izgradnji više elektrana, izgradnji većih auto-puteva, beogradskog metroa, cevovoda u sklopu gasifikacije Srbije, deponija otpada, skladišta gasa, izgradnji kanalizacija, vodovoda, crpnih stanica, reciklaže otpadnih voda. Visina najavljenih ukupnih zaduženja je 21 milijarda evra, bezmalo 40 odsto bruto nacionalnog dohotka.

Naravno, ne znači da će se svi ovi planovi realizovati ni u naredne tri-četiri godine, ali nemali broj najava će početi da se grade već naredne sezone. Kreditori su uglavnom strane države ili njihove razvojne banke, a dužnici srpska javna preduzeća odgovarajuće delatnosti.

Država Srbija je garant da će ova preduzeća vratiti dug. I tu jeste opasnost, i po budžet.

Poprilično često se dešavalo da ovdašnja javna preduzeća ne mogu da vrate obaveze, pa se njihov dug prelije na teret državne kase. Posebno je nezgodno kada su u pitanju zaduženja Železnice, Srbijagasa ili EPS-a. Vozovi u Srbiji jedva da idu, Železnica je decenijama u gubicima i nema šanse da vrati bilo koji veći dug.

Izostaje poskupljenje struje i gasa

Stvari sa javnim gasnim i preduzećem za prozvodnju električne energije postaju neugodne naročito nakon energetske krize i pravog divljanja cena gasa i struje na svetskim berzama.

Cena gasa i struje za individualne potrošače su u Srbiji izrazito niske, među najnižim u Evropi, a ovih dana vlast je izjavila da u prvoj polovini naredne godine neće biti poskupljenja usluga dva važna preduzeća. Time će izostati deo prihoda na koja su računala i moguće je da dođu u situaciju nemogućnosti otlpate dugova, pa bi njihove obaveze preuzela država Srbija.

Bio bi to ozbiljan udarac na budžet.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • EUfreedom

    29.11.2021 15:19
    ...
    Javni dug Srbije na dan 26.11.2021 je 3.515.464.196.479 dinara, po srednjem kursu to je 29.898.490 EVRA (po podacima Ministarstva Finansija Srbije).
  • 002211

    29.11.2021 10:25
    Pa nemojte krasti, pa će para biti. Jbt.
  • Иван Грозни

    29.11.2021 10:17
    Бајка ће трајати док не дође до неког шока са светског финансијског тржишта као 2008. Корекција курса и одлив капитала ће свести српску економију, плате и стандард на реалну меру.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

MAT: Stopa inflacije najveća od 2013.

Podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji za novembar 2021. su nešto povoljniji od oktobarskih, jer je međugodišnje povećana za sedam odsto, ali to ne ukazuje na uspostavljanje rastuće tendencije.