Paorski bluz: Žrtve pogrešne agrarne politike Evropske unije
Protivno naučnim upozorenjima, iz Brisela je decenijama podstican razvoj poljoprivrede zasnovan na prevelikoj i neprekidno rastućoj emisiji azota.
Iznenadni zaokret je seljake prinudio da reaguju neobično snažno.
Krupnim otpacima mesa zasipaju se institucije u Amsterdamu, dok se ispred stanova političara izručuju gomile izmeta i litre urina. Protesti su snažni i dugo traju, pri čemu se teško može reći da gube na intenzitetu.
Sve je tim neobičnije što se pobuna paora ne dešava u nekoj Srbiji ili Španiji, zemljama čije su se poljoprivredne politike decenijama navodile kao primer nekorektnih prema proizvođačima. Naprotiv, pobuna se događa u državi za koju se smatralo da ima najrazvijeniji i najprofitabilniji agrar.
Decenijama uzor
Holandija je sa oko 32.000 farmi i na njima uposlenih 280.000 radnika dostigla da joj poljoprivreda, skupa sa hortikulturom, čini deset odsto ukupne ekonomije i čak 17,6 odsto izvoza, čija se godišnja vrednost poslednjih sezona vrtela oko 65 milijardi evra. Samo su SAD, 22 puta brojnije i stotinak puta prostranije, u svet slale više agrarne robe.
Decenijama je "Zemlja lala", skupa sa njoj sličnoj Danskoj, u svetu predstavljana kao ekstra uspešna agrarna zemlja i obe države su bile uzor svim na poljoprivredu naslonjenima. Holandski farmeri su zakupljivali imanja i u najudaljenijim predelima na globusu i zasnivali proizvodnju, od državica na Karibima do Filipina i Indonezije.
Ignorisanje problema
Sada se dovodi u pitanje upravo ono što se decenijama smatralo najuspešnijm - stočarstvo. Reč je o segmentu koji se smatra kao najsloženija poljoprivredna proizvodnja gde je dobit neuporedivo veća nego u ratarstvu, dok prozvodni ciklus kreira višestruko više radnih mesta.
Mleko i mlečni proizvodi su bili ponos Holandije, baš kao što je meso simbol Danske. Sada se tvrdi da je upravo uzgoj stoke najproblematičniji sa stanovišta emisije azota. Pogotovo tehnologija uzgoja koja se decenijama razvijala u Holandiji, zasnovana na intenzivnoj proizvodnji.
Ispostavilo se da su naučnici već 30 godina upozoravali i holandsku vladu i Evropsku komisiju na pravo stanje u vezi sa holandskim stočarstvom, ali da su političari decenijama izbegavali da se ozbiljnije suoče sa problemom. Sve se svodilo na parcijalne mere i neuspešne pokušaje da se stoka hrani hranivom sa manje proteina ili da se duže zadržava na otvorenom prostoru.
Šokantno i naprečac
Problem je što su izgrađeni uzgoj stoke i prerada mleka i mesa takvi da emituju azota i tri-četiri puta više nego što je dopušteno. Osnovni razlog je prevelik broj grla na malom prostoru. Azota ima previše u veštačkim đubrivima, ali i u izmetu, urinu, stočnim gasovima (u kojima je još i više metana), pa se došlo do stava da je jedino rešenje izuzetno smanjenje broja grla.
Holandski cilj je da smanji emisiju azota za 70 odsto do 2030. godine. Tako nešto nije moguće bez ogromnog umanjenja stada, u pojedinim delovima na jugu zemlje biće potrebno čak na petinu redukovati broj grla.
Svima, naročito seljacima, jasno je da umanjenje zapravo znači napuštanje mnogih farmi. Kristijana van der Val, holandska ministarka za "odnos prirode i azota", ističe da razume poziciju farmera, ali i da "priroda ne može da čeka". Ne spori da je politika godinama izbegavala da preduzme mere korekcije poljoprivrede, te da su i stoga sadašnje promene za seljake zapravo šokantne.
Jasno je da pod novim uslovima mesta neće biti najmanje za polovinu sadašnjih farmera i u agraru zaposlenih. Ukazuje i da je snažan poljoprivredni lobi dugo sprečavao promene, izostavljajući da precizira ulogu prerađivača, transportera, proizvođača đubriva, bankara, koji su, takođe, iz pogrešne koncepcije stočarstva izvlačili visoke profite.
Razaranje konkurencije
Snažna i subvencijama podržavana evropska poljoprivreda je praktično razorila konkurenciju iz vanevropskih i, pogotovo, obližnjih država. Ogromni viškovi mleka u prahu i maslaca plasirani su na okolna područja ne toliko radi zarade, koliko radi oduzimanja i lokalnog tržišta tamošnjem agraru.
Kada su stogovi mleka i maslaca u rezervama dosezali neverovatne brojke, bacani su u okeane. Još se sećamo tih slika sa kraja sedamdesetih godina. Kasnije su viškovi deljeni besplatno siromašnim državama, naravno sa pratećim umanjem potražnje za lokalnim prehrambenim proizvodima.
Posle svega ispada da je nadmoć evropske intenzivne proizvodnje počivala na ekstremnoj emisiji azota, time i narušavanju životne sredine. Kolike su posledice ovakve koncepcije, kao i dugogodišnjeg ignorisanja upozorenja naučnika, na manje razvijene i na agrar naslonjene zemlje, tek bi trebalo da se sagleda. Izvesno nisu male, a u ne malom broju slučajeva su i krucijalne.
Pročitaj još
Zamka instrumentalizacije
Seljaci u Amsterdamu ukazuju i da se "zelena politika" Unije sve češće doživljava kao sredstvo moćnijih da preko Brisela nametnu svoje interese kao dominantne. Da se pre tri decenije, kada je nauka prvi put više nego ozbiljno ukazala na potrebu drugačije poljoprivrede, država započela reforme, sve bi bilo brže i uspešnije, a, pre svega, izbegao bi se sadašnji zaokret na prečac koji holandski paori doživljavaju kao prinudnu zabranu bavljenja poljoprivredom. Stoga ističu da će ekološka politika biti uspešna samo ako uspe da se odupre instrumentalizaciji za ciljeve drugačije od brige za zaštitu životne sredine.
Trenutno su na udaru farmeri iz najagrarnije države u Evropi, međutim vrlo brzo na udaru će se naći i paori iz Danske ili regija poput Bretanje, doline reke Po, takođe poznate po razvoju intenzivnog stočarstva. Uostalom, da komandno nametanje "zelene politike", svakako nespornih polaznih principa, može dovesti i do neželjenih posledica vidi se i po Šri Lanki, državi koja je, mada ekološki visokorangirana, prihvatila zahtev "zelene poltike" da u potpunosti zabrani upotrebu veštačkog đubriva.
Bankrot Šri Lanke
Posledično, agrarni prinosi su drastično pali, cene hrane su za samo 12 meseci porasle za preko 80 odsto, dok se inflacija približila brojki od 50 odsto. Državni prihodi su počeli naglo da presahnjuju i Šri Lanka nedavno, ni posle dodatnog roka od 30 dana, nije uspela da uplati 78 miliona evra za kamate na kredite. Time je, po definiciji, bankrotirala.
Međutim, građani nemaju baš nikakvu korist od toga što je predsednik koji je krajnje komotno prihvatio sporan predlog pobegao u inostrastvo. Nevolje tek predstoje. Uzrokovane su u suštini nekritičkim verovanjem u globalno popularne trendove.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
4
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
0
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
41
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
34
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
24
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
39
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
3
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
4
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
RZS: U februaru ugostiteljske usluge veće za 4,8 odsto nego pre godinu dana
12.03.2026.•
3
Cene ugostiteljskih usluga u februaru ove godine bile su veće za 4,8 odsto u odnosu na februar 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.03.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
NIS zatražio od OFAC-a novu posebnu licencu za rad posle 20. marta
12.03.2026.•
1
Kompanija NIS zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kojom će se omogućiti obavljanje operativnih aktivnosti i posle 20. marta.
SAD će osloboditi 172 miliona barela nafte iz strateških rezervi
12.03.2026.•
2
Sjedinjene Američke Države najavile su oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi pokušale da smanje rastuće cene nafte izazvane šokovima u ponudi zbog rata sa Iranom.
Barel nafte ponovo skočio na 100 dolara
12.03.2026.•
1
Cena sirove nafte marke Brent dostigla je 100 dolara po barelu, nakon rasta od devet odsto na azijskim tržištima.
Ekonomista Zec: NIS ne puni budžet - pune ga građani koji kupuju gorivo
12.03.2026.•
16
Cena nafte na svetskom tržištu pala je na oko 90 dolara po barelu nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da se završi vrlo brzo.
Komentari 7
Anonimus
Sale
Обсервер
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar