Paorski bluz: Žrtve pogrešne agrarne politike Evropske unije
Protivno naučnim upozorenjima, iz Brisela je decenijama podstican razvoj poljoprivrede zasnovan na prevelikoj i neprekidno rastućoj emisiji azota.
Iznenadni zaokret je seljake prinudio da reaguju neobično snažno.
Krupnim otpacima mesa zasipaju se institucije u Amsterdamu, dok se ispred stanova političara izručuju gomile izmeta i litre urina. Protesti su snažni i dugo traju, pri čemu se teško može reći da gube na intenzitetu.
Sve je tim neobičnije što se pobuna paora ne dešava u nekoj Srbiji ili Španiji, zemljama čije su se poljoprivredne politike decenijama navodile kao primer nekorektnih prema proizvođačima. Naprotiv, pobuna se događa u državi za koju se smatralo da ima najrazvijeniji i najprofitabilniji agrar.
Decenijama uzor
Holandija je sa oko 32.000 farmi i na njima uposlenih 280.000 radnika dostigla da joj poljoprivreda, skupa sa hortikulturom, čini deset odsto ukupne ekonomije i čak 17,6 odsto izvoza, čija se godišnja vrednost poslednjih sezona vrtela oko 65 milijardi evra. Samo su SAD, 22 puta brojnije i stotinak puta prostranije, u svet slale više agrarne robe.
Decenijama je "Zemlja lala", skupa sa njoj sličnoj Danskoj, u svetu predstavljana kao ekstra uspešna agrarna zemlja i obe države su bile uzor svim na poljoprivredu naslonjenima. Holandski farmeri su zakupljivali imanja i u najudaljenijim predelima na globusu i zasnivali proizvodnju, od državica na Karibima do Filipina i Indonezije.
Ignorisanje problema
Sada se dovodi u pitanje upravo ono što se decenijama smatralo najuspešnijm - stočarstvo. Reč je o segmentu koji se smatra kao najsloženija poljoprivredna proizvodnja gde je dobit neuporedivo veća nego u ratarstvu, dok prozvodni ciklus kreira višestruko više radnih mesta.
Mleko i mlečni proizvodi su bili ponos Holandije, baš kao što je meso simbol Danske. Sada se tvrdi da je upravo uzgoj stoke najproblematičniji sa stanovišta emisije azota. Pogotovo tehnologija uzgoja koja se decenijama razvijala u Holandiji, zasnovana na intenzivnoj proizvodnji.
Ispostavilo se da su naučnici već 30 godina upozoravali i holandsku vladu i Evropsku komisiju na pravo stanje u vezi sa holandskim stočarstvom, ali da su političari decenijama izbegavali da se ozbiljnije suoče sa problemom. Sve se svodilo na parcijalne mere i neuspešne pokušaje da se stoka hrani hranivom sa manje proteina ili da se duže zadržava na otvorenom prostoru.
Šokantno i naprečac
Problem je što su izgrađeni uzgoj stoke i prerada mleka i mesa takvi da emituju azota i tri-četiri puta više nego što je dopušteno. Osnovni razlog je prevelik broj grla na malom prostoru. Azota ima previše u veštačkim đubrivima, ali i u izmetu, urinu, stočnim gasovima (u kojima je još i više metana), pa se došlo do stava da je jedino rešenje izuzetno smanjenje broja grla.
Holandski cilj je da smanji emisiju azota za 70 odsto do 2030. godine. Tako nešto nije moguće bez ogromnog umanjenja stada, u pojedinim delovima na jugu zemlje biće potrebno čak na petinu redukovati broj grla.
Svima, naročito seljacima, jasno je da umanjenje zapravo znači napuštanje mnogih farmi. Kristijana van der Val, holandska ministarka za "odnos prirode i azota", ističe da razume poziciju farmera, ali i da "priroda ne može da čeka". Ne spori da je politika godinama izbegavala da preduzme mere korekcije poljoprivrede, te da su i stoga sadašnje promene za seljake zapravo šokantne.
Jasno je da pod novim uslovima mesta neće biti najmanje za polovinu sadašnjih farmera i u agraru zaposlenih. Ukazuje i da je snažan poljoprivredni lobi dugo sprečavao promene, izostavljajući da precizira ulogu prerađivača, transportera, proizvođača đubriva, bankara, koji su, takođe, iz pogrešne koncepcije stočarstva izvlačili visoke profite.
Razaranje konkurencije
Snažna i subvencijama podržavana evropska poljoprivreda je praktično razorila konkurenciju iz vanevropskih i, pogotovo, obližnjih država. Ogromni viškovi mleka u prahu i maslaca plasirani su na okolna područja ne toliko radi zarade, koliko radi oduzimanja i lokalnog tržišta tamošnjem agraru.
Kada su stogovi mleka i maslaca u rezervama dosezali neverovatne brojke, bacani su u okeane. Još se sećamo tih slika sa kraja sedamdesetih godina. Kasnije su viškovi deljeni besplatno siromašnim državama, naravno sa pratećim umanjem potražnje za lokalnim prehrambenim proizvodima.
Posle svega ispada da je nadmoć evropske intenzivne proizvodnje počivala na ekstremnoj emisiji azota, time i narušavanju životne sredine. Kolike su posledice ovakve koncepcije, kao i dugogodišnjeg ignorisanja upozorenja naučnika, na manje razvijene i na agrar naslonjene zemlje, tek bi trebalo da se sagleda. Izvesno nisu male, a u ne malom broju slučajeva su i krucijalne.
Zamka instrumentalizacije
Seljaci u Amsterdamu ukazuju i da se "zelena politika" Unije sve češće doživljava kao sredstvo moćnijih da preko Brisela nametnu svoje interese kao dominantne. Da se pre tri decenije, kada je nauka prvi put više nego ozbiljno ukazala na potrebu drugačije poljoprivrede, država započela reforme, sve bi bilo brže i uspešnije, a, pre svega, izbegao bi se sadašnji zaokret na prečac koji holandski paori doživljavaju kao prinudnu zabranu bavljenja poljoprivredom. Stoga ističu da će ekološka politika biti uspešna samo ako uspe da se odupre instrumentalizaciji za ciljeve drugačije od brige za zaštitu životne sredine.
Trenutno su na udaru farmeri iz najagrarnije države u Evropi, međutim vrlo brzo na udaru će se naći i paori iz Danske ili regija poput Bretanje, doline reke Po, takođe poznate po razvoju intenzivnog stočarstva. Uostalom, da komandno nametanje "zelene politike", svakako nespornih polaznih principa, može dovesti i do neželjenih posledica vidi se i po Šri Lanki, državi koja je, mada ekološki visokorangirana, prihvatila zahtev "zelene poltike" da u potpunosti zabrani upotrebu veštačkog đubriva.
Bankrot Šri Lanke
Posledično, agrarni prinosi su drastično pali, cene hrane su za samo 12 meseci porasle za preko 80 odsto, dok se inflacija približila brojki od 50 odsto. Državni prihodi su počeli naglo da presahnjuju i Šri Lanka nedavno, ni posle dodatnog roka od 30 dana, nije uspela da uplati 78 miliona evra za kamate na kredite. Time je, po definiciji, bankrotirala.
Međutim, građani nemaju baš nikakvu korist od toga što je predsednik koji je krajnje komotno prihvatio sporan predlog pobegao u inostrastvo. Nevolje tek predstoje. Uzrokovane su u suštini nekritičkim verovanjem u globalno popularne trendove.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ako trećina prihoda mesečno ode na hranu, koliko ostane za obrazovanje, restorane, higijenu?
26.11.2022.•
2
Domaćinstvo u Srbiji u proseku ima manje od tri člana i mesečno troši nepunih 72.000 dinara, pokazala je anketa o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović: Struja iz Azerbejdžana stiže u Srbiju u januaru
26.11.2022.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da bi uvoz električne energije iz Azerbejdžana trebalo da počne od januara, ukoliko se ispune svi preduslovi.
Tanasković: Sve subvencije poljoprivrednicima biće isplaćene do kraja godine
25.11.2022.•
1
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da isplata premija za mleko za treći kvartal počinje u ponedeljak, kao i da će sve subvencije biti isplaćene do kraja godine.
Objavljene nove cene: Gorivo na pumpama jeftinije
25.11.2022.•
4
Objavljene su nove cene goriva, za narednih nedelju dana.
Mali: Prosečna plata u decembru 2023. će biti 820 evra
25.11.2022.•
45
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će prosečna zarada u decembru biti 720 evra.
Ministarstvo za rad dodelilo skoro 400.000 evra opštinama za zapošljavanje
25.11.2022.•
0
Osam lokalnih samouprava dobiće sredstva u ukupnom iznosu od skoro 400.000 evra za sprovođenje inovativnih rešenja u oblasti lokalne politike zapošljavanja.
Politika: Sledeće nedelje stiže neopravdano poskupljenje kafe
25.11.2022.•
14
Sprema se neopravdano poskupljene kafe za 10 odsto, piše list "Politika" u današnjem izdanju, pozivajući se na svoja saznanja.
Produženo ograničenje cena goriva, kao i zabrana izvoza mleka
24.11.2022.•
1
Vlada Srbije produžila je trajanje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte do 31. decembra.
.jpg "Evro sutra 117,31 dinar")
Evro sutra 117,31 dinar
23.11.2022.•
0
Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Bugarska dozvoljava Lukoilu da nastavi sa izvozom nafte uprkos zabrani EU
22.11.2022.•
1
Bugarska će dozvoliti crnomorskoj rafineriji, čiji je vlasnik ruska naftna kompanija Lukoil, da nastavi sa radom i izvozom naftnih derivata u Evropsku uniju do kraja 2024. godine.
Ako bankrotira kripto berza u Srbiji, korisnici neće imati podršku države
22.11.2022.•
26
Jedna od najvećih kripto berzi na svetu FTX podnela je zahtev za bankrot, posle iznenađujuće brzog kolapsa, a njen izvršni direktor Sem Benkmen-Frid podneo je ostavku.
Pet razloga zašto bi trebalo uvesti četvorodnevnu radnu nedelju
22.11.2022.•
9
Na Svetskom ekonomskom forumu je razgovarano o potrebi uvođenja četvorodnevne radne nedelje. Izdvojeno je pet razloga zašto bi ona morala da se uspostavi.
Rusija neće isporučivati naftu zemljama koje ograniče cene
21.11.2022.•
3
Rusija ne planira da isporučuje naftu i naftne derivate zemljama koje budu uvele ograničenje cena na ruske energente, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak.
Dolar ojačao prema glavnim rivalima
21.11.2022.•
3
Dolar je ojačao danas u odnosu na glavne valute jer je porast broja slučajeva kovida u Kini doveo do ponovnog uvođenja oštrih mera ograničenja tamo i urušio raspoloženje investitora na tržištima.
"Tesla" povlači 321.000 vozila zbog problema sa zadnjim svetlima
21.11.2022.•
1
Kompanija "Tesla" povlači više od 321.000 vozila u SAD zbog mogućnosti da zadnja svetla povremeno otkazuju.
Kirija ili rata za kupovinu stana: Velika dilema zbog sve češćih turbulencija na tržištu
20.11.2022.•
26
Dilema da li iznajmiti stan ili kupiti svoj uvek je postojala, ali ona verovatno nikada nije bila veća nego danas.
Prihod Fife 7,5 milijardi dolara u četvorogodišnjem ciklusu za SP u Kataru
20.11.2022.•
0
Međunarodna fudbalska federacija (Fifa) ostvarila je rekordan prihod od 7,5 milijardi dolara u četiri godine komercijalnih ugovora vezanih za Svetsko prvednstvo u Kataru.
Mediji: Dobavljači kompanije IKEA iz Belorusije koristili zatvorenike kao prinudne radnike
20.11.2022.•
8
Polovina dobavljača švedskog proizvođača nameštaja IKEA iz Belorusije godinama je koristila zatvorenike kao prinudnu radnu snagu, objavio je francuski istraživački portal Disclose.
Granična cena za rusku naftu biće verovatno poznata u sredu
20.11.2022.•
4
Članice Grupe 7 planiraju da 23. novembra objave na kom nivou će biti postavljena granična cena za rusku naftu, objavila je agencija "Blumberg", pozivajući se na obaveštene izvore.
Tončev: Za nerazvijene opštine samo 400 miliona dinara
19.11.2022.•
3
Ministar bez portfelja Novica Tončev rekao je u Nišu da je predlogom budžeta za narednu godinu za 44 nerazvijene opštine u Srbiji ponovo namenjeno 400 miliona dinara, što je, kako je kazao, vrlo malo.
Sindikati sveta traže da se do 2030. reguliše milijarda neformalnih radnih mesta
19.11.2022.•
0
Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) poziva na legalizaciju do 2030. godine najmanje polovine od dve milijarde neformalnih radnih mesta u svetu.
Komentari 7
Anonimus
Sale
Обсервер
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar