Kako proizvoditi struju: Crnogorski primer opominje
Pre tri godine, između 24. maja i 2. juna, naš jugozapadni sused je deset dana celokupnu potrošnju struje dobijao iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Foto: Pixabay
Međutim, ove sezone u istom razdoblju prilike su bile toliko izmenjene da je 90 odsto električne energije pristizalo iz zastarele termoelektrane "Pljevlje".
Nesporno je da Srbija što pre i u što većoj meri mora da transformiše energetski sektor. Prevelika emisija štetnih gasova i čestica je nedopustivo visoka i predstoji postupno, ali potpuno, napuštanje proizvodnje struje iz uglja i nafte, što je za zemlju koja iz ovih izvora dobija čak 72 odsto električne energije pravi izazov.
Lepa vest iz Podgorice
Reč je strateškoj preorijentaciji, dakle obimnoj i složenoj tehnološkoj operaciji čija je cena golema. Naravno da je i odgovornost za osmišljavanje nove energetske strategije izazov ne samo za stručne timove, već i za one koji bi trebalo da donesu definitivnu odluku, potom i da izvedu zahvat kakav se događa jednom u sto godina.
Izvesno je da Srbija mora drastično da menja energetsku proizvodnu strukturu, ali tek predstoji sagledavanje iz kojih sve izvora će se u relativno bliskoj budućnosti snabdevati strujom. Izazovi nisu mali, lobiranja, domaća i inostrana, intenzivnija su nego ikada do sada i neće biti jednostavno odrediti nov strateški pravac.
Dragocena su i iskustva drugih, a novija dešavanja u Elektroprivredi Crne Gore su primer koliko je dobro biti oprezan i odmeren kada se donosi tako krupna i odluka koja će decenijama uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
Iz Podgorice je pre tri i po godine stigla lepa vest - u periodu od 24. maja do 2. juna sva potrošena struja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Reč je o dve hidrocentrale, "Piva" i "Perućica", dvadesetak mini-hidroelektrana, te dva veća ("Krnovo" i "Možura") i desetak mini vetroparkova. Uobičajena dnevna potrošnja, otprilike 7,2 miliona kilovata, zadovoljavana je strujom samo iz ekološki prihvatljkivih izvora. Kako je ukupno potrošeno 72 od 85 miliona kilovata, Crnogorci su izvesnu količinu "ekološke struje" i izvozili.
Tri godine kasnije
Oslonac uspeha crnogorske elektroprivrede, istaknut i u evropskim medijima, bio je vanredno visok dotok voda. Sve hidroelektrane su radile kao nikada ranije. Udeo struje iz vetroparkova, mada izrazito neujednačen, bio je primetan, 12,5 odsto. Tako je 28. maja činio čak 28 odsto dnevne proizvodnje.
Samo tri godine kasnije u najmanjoj državi nastaloj iz nekadašnje Jugoslavije pirlike su drugačije, sasvim suprotne. Crnogorska brda su od sredine zime pa do sredine novembra bila zahvaćena sušom kakva nije zabeležena u povesti tamošnje meteorologije. Vetra je bilo dosta manje nego što se, na osnovu istorijskih pokazatelja, predviđalo, povremeno je i osunčanost bila i kraća i manja nego što je uobičajeno. Zakazali su bukvalno svi obnovljivi izvori, ponajviše hidrološki.
Zapravo, rast cena je započet u maju 2021. godine kada Evropska unija iznenadno započinje nagli, ispostavilo se nedovoljno isplaniran, prelaz na obnovljive izvore i donosi odluku da se naplaćuju kazne za prekomerno emitovanje štetnih gasova i čestica. Proizvođači struje su nove troškove ukalkulisali i cena je sa 45 do decembra meseca narasla na 230 evra po megavat času (MWh). Preko tržišta skočila je cena i ruskom gasu, koji se u Uniji veoma mnogo koristi za rad gasnih elektrana.
Radovali se skupoj struji
Subvencionisanje firmi preko cene struje postaje veoma skupa rabota, pa u Elektroprivredi Crne Gore raskidaju ugovor po kome su Kombinatu aluminijuma u Podgorici obavezni da isporučuju struju po fiksnoj ceni od 45 evra za MWh. Kako je kombinat dnevno trošio cirka 1,6 miliona kilovata, skoro polovinu letnje potrošnje, nastale viškove Crnogorci su izvozili po ekstrauvećanim cenama i profitirali su sa više od 35 miliona evra.
Pošto su prvom rastu cena odoleli minimiziranjem poslovne aktivnosti KAP-a i svođenjem njegove potrošnje struje na deset odsto ranije, u Podgorici su gotovo sa radošću gledali na dalji rast cena energenata u Evropi. Računali su na, istina neveliki, ali u novim okolnostima veoma profitabilni, izvoz elektrike. No, neočekivani događaji tek slede.
Osam bezvodnih meseci
Cela zima je suva, voda u rekama je na istorijskojm minimumu. Krajem februara sukobi u Ukrajini dodatno uvećavaju cenu struje koja povremeno premašuje i 700 evra po MWh. Planinske reke presušuju, hidroelektrane rade minimalno, a od juna do sredine novembra dotok je toliko smanjen da hidroelekrtane praktično ne rade. Za državu u kojoj od godišnje proizvodnje 3,3 milijarde kilovata, čak 60 odsto potiče iz hidrosektora, reč je o katastrofi.
Takođe je i vetra bilo manje nego što se očekivalo, pa i struje iz vetrogeneratora tek upola u odnosu na plan. Posebna je nevolja izrazita neujednačenost ovog energetskog izvora. Većih količina struje iz vetra bilo je tek dvadesetak dana, najviše 17. aprila kada je udeo u dnevnoj proizvodnji dostigao neverovatnih 45 odsto!
Pročitaj još
.jpg "Novi Sad izdvaja 15,5 miliona za akcioni plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida")
Dobra stara termalka
Srećom, država je još u martu reagovala odlaganjem remonta termalke "Pljevlje", uobičajeno za april i maj. Bio je to spasonosan potez. U periodu od juna do sredine novembra u Crnoj Gori je čak 90 odsto struje poticalo iz uglja. U oktobru udeo ove "prljave" struje je dostigao i svih 94,3 odsto proizvodnje. Međutim, uvoz nedostajućih količina koštao je građane preko 98 miliona evra. Od sredine novembra hidrološke prilke su naglo poboljšane i Crna Gora dnevno izvozi struje u vrednosti do 1,4 miliona evra.
Pouke crnogorskog slučaja mogu biti od velike koristi za sve koji su pred prelaskom na obnovljive izvore. Nestalnost i oscilacije su osnovna karakteristike proizvodnje struje pomoću vetrogeneratora ili solara, ali i iz hidroelektrana. Ekstremne teškoće nastaju kada se, a to nije redak slučaj, poklope loši prirodni uslovi za dva ili više obnovljivih izvora kao što pokazuje drastičan slučaj kod našeg suseda.
Novi izvori neminovnost
No, prelazak na ekološki bezbedniju produkciju struje je neminovan. Stvar je u tome da se što celovitije sagleda i nov energetski miks učini takvim da može odgovarajuće da reaguje i na učestale promene rada pojedinih izvora.
Crnogorski slučaj nam pokazuje koliko je važan dobar prognostički alat, ali i pouzdani izvori u rezervi. Od još većeg značaja je dobra povezanost sa susednim energetskim sistemima, kao i kvalitetni prenos i distrobucija unutar sopstvene mreže.
Zaduženi za energetsku transformaciju zaista imaju mnogo toga da prouče, da se detaljno upoznaju sa brojnim zanimljivim slučajevima, i crnogorskim, pre nego što nam predoče plan za tako važan i krupan zaokret.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Savić: Na jugu Srbije 5.000 ljudi ostalo bez posla, dovođenje investitora bilo neselektivno i koruptivno
15.11.2025.•
0
Samo ove godine oko 5.000 ljudi na jugu Srbije ostalo je bez posla, talas otpuštanja i zatvaranja je tek počeo, iz čega će proisteći veliki socijalni problemi, ocenila je Ranka Savić iz ASNS.
Australijski medij: Rio Tinto stavio projekat Jadar u stanje mirovanja zbog mera štednje
15.11.2025.•
4
Rio Tinto će prestati da radi na razvoju litijumskog rudnika u Srbiji, dve decenije nakon što je prvi put otkrio ležište na tom mestu, piše australijski Fajnenšal rivju.
"Tesla" izbacuje kineske delove iz svojih automobila
15.11.2025.•
0
Automobilska kompanija Tesla zatražila je od svojih dobavljača da izbace kineske komponente iz proizvodnje auto delova u SAD-u, objavio je Vol strit žurnal.
Đedović Handanović: SAD odobrio pregovore o vlasništvu NIS-a na tri meseca, ali ne i da rafinerije posluju
15.11.2025.•
53
Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrilo je pregovore o vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS), koje važi do 13. februara, rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Glamočić: Više od polovine svih subvencija u državi usmereno u poljoprivredu
15.11.2025.•
3
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ocenio je da Predlog zakona o budžetu za narednu godinu jasno pokazuje da država poljoprivredu ne doživljava kao trošak, već kao stratešku investiciju.
SAD produžile licencu Lukoilu do 13. decembra
15.11.2025.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD izdala je licencu kojom se dozvoljava da se transakcije vezane za prodaju međunarodne imovine kompanije Lukoil nastave do 13. decembra.
Da li od zabrane izvoza oružja iz Srbije Ukrajini zavisi novi gasni aranžman sa Rusijom?
15.11.2025.•
5
Priznanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Evropskoj uniji ponudio da otkupi svu srpsku municiju, te da, nakon što je preuzme, može s njom da radi šta hoće, ponovo je zakomplikovala odnose Moskve i Beograda.
Britanija odložila primenu sankcija bugarskom ogranku Lukoila
14.11.2025.•
0
Velika Britanija je saopštila da će na tri meseca odložiti sankcije za podružnice ruskog naftnog giganta Lukoil u Bugarskoj, javila je bugarska novinska agencija BTA.
Lukoil: Pregovaramo o prodaji imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca
14.11.2025.•
1
Kompanija Lukoil saopštila je da pregovara o prodaji svoje međunarodne imovine sa nekoliko potencijalnih kupaca a transakcija će biće objavljena kada se postignu konačni sporazumi i dobiju potrebna regulatorna odobrenja.
Delez do kraja godine zatvara 25 prodavnica u Srbiji: Navode da je razlog uredba o ograničenju marži
14.11.2025.•
38
Kompanija "Delez" planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica u Srbiji, navodi se u dokumentu koji je izvršni odbor te firme poslao zaposlenima, a koji je objavio nedeljnik Vreme.
Bugarska očekuje šestomesečno odlaganje američkih sankcija rafineriji Burgas
14.11.2025.•
1
Bugarska se nada da će danas osigurati šestomesečno odlaganje američkih sankcija rafineriji Burgas, koja je u vlasništvu ruskog Lukoila.
Fiskalni savet: Ekonomija Srbije prolazi kroz period izraženih neizvesnosti
14.11.2025.•
2
Ekonomija Srbije trenutno prolazi kroz period izraženih neizvesnosti koje imaju i spoljne i domaće uzroke i u takvim okolnostima, navodi Fiskalni savet.
Nove cene goriva: Poskupeo dizel
14.11.2025.•
20
Cene dizela na pumpama u Srbiji biće skuplje tokom narednih nedelju dana.
Evropski parlament izglasao produženje trgovinskih povlastica za Zapadni Balkan
13.11.2025.•
1
Evropski parlament usvojio je danas predlog da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine.
Kompanija "Karlajl" ispituje mogućnosti za kupovinu Lukoilove imovine van Rusije
13.11.2025.•
2
Američka investiciona firma Karlajl istražuje mogućnosti za kupovinu imovine ruskog naftnog giganta Lukoil van Rusije, javlja agencija Rojters pozivajući se na tri neimenovana izvora.
Bugarski parlament poništio predsednikov veto na preuzimanje rafinerije ruskog Lukoila
13.11.2025.•
7
Bugarski parlament je danas poništio veto predsednika Rumena Radeva na zakon koji Vladi omogućava da preuzme rafineriju ruske naftne kompanije Lukoil i da je proda da bi je zaštitila od sankcija SAD.
Tržište rada na daljinu 2025: Zašto jug Srbije prednjači
13.11.2025.•
0
Sve više ljudi na jugu Srbije radi od kuće za strane kompanije. Saznajte kako Niš, Leskovac i Prokuplje postaju centar digitalne ekonomije, koje su najtraženije profesije i kakve prilike donosi rad na daljinu.
Nemački lanac Hornbah dolazi u Srbiju
13.11.2025.•
0
Nemački lanac Hornbah (Hornbach) najavio je da će u narednim godinama otvoriti "uradi sam" prodavnice i baštenske centre u Srbiji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
13.11.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Rusi bi prodali NIS ali nikako Srbiji: Ovo su potencijalni kupci koji su se do sada pominjali
13.11.2025.•
88
Rusi, kao većinski vlasnici NIS-a, poslali su zahtev američkom OFAC-u kojim se traži produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Prestala proizvodnja penija
13.11.2025.•
4
Američka kovnica novca prestala je da proizvodi "penije" - novčiće od jednog centa, najmanje denominacije dolara, radi uštede i zato što je taj novčić postao sve manje upotrebljiv.
Komentari 10
w/e
Vetrenjace i solarni paneli su izuzetno neisplativi i nepouzdani (posto zavise od vremenskih prilika). Sem toga, njihova integracija u postojeci el. energetski sistem je takodje skup poduhvat.
Zakone koji forsiraju obnovljive izvore energije gura iskljucivo Nemacka, kako bi opravdali silne pare i vreme koje su utrosili na istrazivanja i patente koje sada moraju da uvale nekome.
Ako hocete "Zelenu" energiju, drzite se modela Francuske i nuklearnih elektrana koje zauzimaju manje prostora, generisu neuporedivo vise el. struje i predstavljaju stabilan izvor koji bukvalno ne zagadjuje nista. Pogledajte samo koliko imaju cistiji vazduh u odnosu na Nemacku i sve ce vam biti jasno.
Rajko
Idiotizam na prvom mestu je nastaviti sa EPS-om kao i do sada,drzava para nema ali ima nekontrolisanu potrosnju sredstava.
Solarni paneli u vidu subvencija za male solarne elektrane do 10kw je odlican odnos ulozenog i iskoriscenog.
Vetrogeneratori su preskupi ali imaju druge pogodnosti i zahtevaju ozbiljna dugogodisnja ispitivanja.
Biomasa je vrlo specificna ali vrlo neorganizovana u Srbiji, prakticno ne postoji.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar