Kako proizvoditi struju: Crnogorski primer opominje
Pre tri godine, između 24. maja i 2. juna, naš jugozapadni sused je deset dana celokupnu potrošnju struje dobijao iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Foto: Pixabay
Međutim, ove sezone u istom razdoblju prilike su bile toliko izmenjene da je 90 odsto električne energije pristizalo iz zastarele termoelektrane "Pljevlje".
Nesporno je da Srbija što pre i u što većoj meri mora da transformiše energetski sektor. Prevelika emisija štetnih gasova i čestica je nedopustivo visoka i predstoji postupno, ali potpuno, napuštanje proizvodnje struje iz uglja i nafte, što je za zemlju koja iz ovih izvora dobija čak 72 odsto električne energije pravi izazov.
Lepa vest iz Podgorice
Reč je strateškoj preorijentaciji, dakle obimnoj i složenoj tehnološkoj operaciji čija je cena golema. Naravno da je i odgovornost za osmišljavanje nove energetske strategije izazov ne samo za stručne timove, već i za one koji bi trebalo da donesu definitivnu odluku, potom i da izvedu zahvat kakav se događa jednom u sto godina.
Izvesno je da Srbija mora drastično da menja energetsku proizvodnu strukturu, ali tek predstoji sagledavanje iz kojih sve izvora će se u relativno bliskoj budućnosti snabdevati strujom. Izazovi nisu mali, lobiranja, domaća i inostrana, intenzivnija su nego ikada do sada i neće biti jednostavno odrediti nov strateški pravac.
Dragocena su i iskustva drugih, a novija dešavanja u Elektroprivredi Crne Gore su primer koliko je dobro biti oprezan i odmeren kada se donosi tako krupna i odluka koja će decenijama uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
Iz Podgorice je pre tri i po godine stigla lepa vest - u periodu od 24. maja do 2. juna sva potrošena struja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Reč je o dve hidrocentrale, "Piva" i "Perućica", dvadesetak mini-hidroelektrana, te dva veća ("Krnovo" i "Možura") i desetak mini vetroparkova. Uobičajena dnevna potrošnja, otprilike 7,2 miliona kilovata, zadovoljavana je strujom samo iz ekološki prihvatljkivih izvora. Kako je ukupno potrošeno 72 od 85 miliona kilovata, Crnogorci su izvesnu količinu "ekološke struje" i izvozili.
Tri godine kasnije
Oslonac uspeha crnogorske elektroprivrede, istaknut i u evropskim medijima, bio je vanredno visok dotok voda. Sve hidroelektrane su radile kao nikada ranije. Udeo struje iz vetroparkova, mada izrazito neujednačen, bio je primetan, 12,5 odsto. Tako je 28. maja činio čak 28 odsto dnevne proizvodnje.
Samo tri godine kasnije u najmanjoj državi nastaloj iz nekadašnje Jugoslavije pirlike su drugačije, sasvim suprotne. Crnogorska brda su od sredine zime pa do sredine novembra bila zahvaćena sušom kakva nije zabeležena u povesti tamošnje meteorologije. Vetra je bilo dosta manje nego što se, na osnovu istorijskih pokazatelja, predviđalo, povremeno je i osunčanost bila i kraća i manja nego što je uobičajeno. Zakazali su bukvalno svi obnovljivi izvori, ponajviše hidrološki.
Zapravo, rast cena je započet u maju 2021. godine kada Evropska unija iznenadno započinje nagli, ispostavilo se nedovoljno isplaniran, prelaz na obnovljive izvore i donosi odluku da se naplaćuju kazne za prekomerno emitovanje štetnih gasova i čestica. Proizvođači struje su nove troškove ukalkulisali i cena je sa 45 do decembra meseca narasla na 230 evra po megavat času (MWh). Preko tržišta skočila je cena i ruskom gasu, koji se u Uniji veoma mnogo koristi za rad gasnih elektrana.
Radovali se skupoj struji
Subvencionisanje firmi preko cene struje postaje veoma skupa rabota, pa u Elektroprivredi Crne Gore raskidaju ugovor po kome su Kombinatu aluminijuma u Podgorici obavezni da isporučuju struju po fiksnoj ceni od 45 evra za MWh. Kako je kombinat dnevno trošio cirka 1,6 miliona kilovata, skoro polovinu letnje potrošnje, nastale viškove Crnogorci su izvozili po ekstrauvećanim cenama i profitirali su sa više od 35 miliona evra.
Pošto su prvom rastu cena odoleli minimiziranjem poslovne aktivnosti KAP-a i svođenjem njegove potrošnje struje na deset odsto ranije, u Podgorici su gotovo sa radošću gledali na dalji rast cena energenata u Evropi. Računali su na, istina neveliki, ali u novim okolnostima veoma profitabilni, izvoz elektrike. No, neočekivani događaji tek slede.
Osam bezvodnih meseci
Cela zima je suva, voda u rekama je na istorijskojm minimumu. Krajem februara sukobi u Ukrajini dodatno uvećavaju cenu struje koja povremeno premašuje i 700 evra po MWh. Planinske reke presušuju, hidroelektrane rade minimalno, a od juna do sredine novembra dotok je toliko smanjen da hidroelekrtane praktično ne rade. Za državu u kojoj od godišnje proizvodnje 3,3 milijarde kilovata, čak 60 odsto potiče iz hidrosektora, reč je o katastrofi.
Takođe je i vetra bilo manje nego što se očekivalo, pa i struje iz vetrogeneratora tek upola u odnosu na plan. Posebna je nevolja izrazita neujednačenost ovog energetskog izvora. Većih količina struje iz vetra bilo je tek dvadesetak dana, najviše 17. aprila kada je udeo u dnevnoj proizvodnji dostigao neverovatnih 45 odsto!
Pročitaj još
.jpg "Novi Sad izdvaja 15,5 miliona za akcioni plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida")
Dobra stara termalka
Srećom, država je još u martu reagovala odlaganjem remonta termalke "Pljevlje", uobičajeno za april i maj. Bio je to spasonosan potez. U periodu od juna do sredine novembra u Crnoj Gori je čak 90 odsto struje poticalo iz uglja. U oktobru udeo ove "prljave" struje je dostigao i svih 94,3 odsto proizvodnje. Međutim, uvoz nedostajućih količina koštao je građane preko 98 miliona evra. Od sredine novembra hidrološke prilke su naglo poboljšane i Crna Gora dnevno izvozi struje u vrednosti do 1,4 miliona evra.
Pouke crnogorskog slučaja mogu biti od velike koristi za sve koji su pred prelaskom na obnovljive izvore. Nestalnost i oscilacije su osnovna karakteristike proizvodnje struje pomoću vetrogeneratora ili solara, ali i iz hidroelektrana. Ekstremne teškoće nastaju kada se, a to nije redak slučaj, poklope loši prirodni uslovi za dva ili više obnovljivih izvora kao što pokazuje drastičan slučaj kod našeg suseda.
Novi izvori neminovnost
No, prelazak na ekološki bezbedniju produkciju struje je neminovan. Stvar je u tome da se što celovitije sagleda i nov energetski miks učini takvim da može odgovarajuće da reaguje i na učestale promene rada pojedinih izvora.
Crnogorski slučaj nam pokazuje koliko je važan dobar prognostički alat, ali i pouzdani izvori u rezervi. Od još većeg značaja je dobra povezanost sa susednim energetskim sistemima, kao i kvalitetni prenos i distrobucija unutar sopstvene mreže.
Zaduženi za energetsku transformaciju zaista imaju mnogo toga da prouče, da se detaljno upoznaju sa brojnim zanimljivim slučajevima, i crnogorskim, pre nego što nam predoče plan za tako važan i krupan zaokret.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
0
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
0
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
1
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
29
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
Komentari 10
w/e
Vetrenjace i solarni paneli su izuzetno neisplativi i nepouzdani (posto zavise od vremenskih prilika). Sem toga, njihova integracija u postojeci el. energetski sistem je takodje skup poduhvat.
Zakone koji forsiraju obnovljive izvore energije gura iskljucivo Nemacka, kako bi opravdali silne pare i vreme koje su utrosili na istrazivanja i patente koje sada moraju da uvale nekome.
Ako hocete "Zelenu" energiju, drzite se modela Francuske i nuklearnih elektrana koje zauzimaju manje prostora, generisu neuporedivo vise el. struje i predstavljaju stabilan izvor koji bukvalno ne zagadjuje nista. Pogledajte samo koliko imaju cistiji vazduh u odnosu na Nemacku i sve ce vam biti jasno.
Rajko
Idiotizam na prvom mestu je nastaviti sa EPS-om kao i do sada,drzava para nema ali ima nekontrolisanu potrosnju sredstava.
Solarni paneli u vidu subvencija za male solarne elektrane do 10kw je odlican odnos ulozenog i iskoriscenog.
Vetrogeneratori su preskupi ali imaju druge pogodnosti i zahtevaju ozbiljna dugogodisnja ispitivanja.
Biomasa je vrlo specificna ali vrlo neorganizovana u Srbiji, prakticno ne postoji.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar