Kako proizvoditi struju: Crnogorski primer opominje
Pre tri godine, između 24. maja i 2. juna, naš jugozapadni sused je deset dana celokupnu potrošnju struje dobijao iz sopstvenih obnovljivih izvora.
Foto: Pixabay
Međutim, ove sezone u istom razdoblju prilike su bile toliko izmenjene da je 90 odsto električne energije pristizalo iz zastarele termoelektrane "Pljevlje".
Nesporno je da Srbija što pre i u što većoj meri mora da transformiše energetski sektor. Prevelika emisija štetnih gasova i čestica je nedopustivo visoka i predstoji postupno, ali potpuno, napuštanje proizvodnje struje iz uglja i nafte, što je za zemlju koja iz ovih izvora dobija čak 72 odsto električne energije pravi izazov.
Lepa vest iz Podgorice
Reč je strateškoj preorijentaciji, dakle obimnoj i složenoj tehnološkoj operaciji čija je cena golema. Naravno da je i odgovornost za osmišljavanje nove energetske strategije izazov ne samo za stručne timove, već i za one koji bi trebalo da donesu definitivnu odluku, potom i da izvedu zahvat kakav se događa jednom u sto godina.
Izvesno je da Srbija mora drastično da menja energetsku proizvodnu strukturu, ali tek predstoji sagledavanje iz kojih sve izvora će se u relativno bliskoj budućnosti snabdevati strujom. Izazovi nisu mali, lobiranja, domaća i inostrana, intenzivnija su nego ikada do sada i neće biti jednostavno odrediti nov strateški pravac.
Dragocena su i iskustva drugih, a novija dešavanja u Elektroprivredi Crne Gore su primer koliko je dobro biti oprezan i odmeren kada se donosi tako krupna i odluka koja će decenijama uticati na ekonomiju i svakodnevni život građana.
Iz Podgorice je pre tri i po godine stigla lepa vest - u periodu od 24. maja do 2. juna sva potrošena struja je proizvedena iz obnovljivih izvora. Reč je o dve hidrocentrale, "Piva" i "Perućica", dvadesetak mini-hidroelektrana, te dva veća ("Krnovo" i "Možura") i desetak mini vetroparkova. Uobičajena dnevna potrošnja, otprilike 7,2 miliona kilovata, zadovoljavana je strujom samo iz ekološki prihvatljkivih izvora. Kako je ukupno potrošeno 72 od 85 miliona kilovata, Crnogorci su izvesnu količinu "ekološke struje" i izvozili.
Tri godine kasnije
Oslonac uspeha crnogorske elektroprivrede, istaknut i u evropskim medijima, bio je vanredno visok dotok voda. Sve hidroelektrane su radile kao nikada ranije. Udeo struje iz vetroparkova, mada izrazito neujednačen, bio je primetan, 12,5 odsto. Tako je 28. maja činio čak 28 odsto dnevne proizvodnje.
Samo tri godine kasnije u najmanjoj državi nastaloj iz nekadašnje Jugoslavije pirlike su drugačije, sasvim suprotne. Crnogorska brda su od sredine zime pa do sredine novembra bila zahvaćena sušom kakva nije zabeležena u povesti tamošnje meteorologije. Vetra je bilo dosta manje nego što se, na osnovu istorijskih pokazatelja, predviđalo, povremeno je i osunčanost bila i kraća i manja nego što je uobičajeno. Zakazali su bukvalno svi obnovljivi izvori, ponajviše hidrološki.
Zapravo, rast cena je započet u maju 2021. godine kada Evropska unija iznenadno započinje nagli, ispostavilo se nedovoljno isplaniran, prelaz na obnovljive izvore i donosi odluku da se naplaćuju kazne za prekomerno emitovanje štetnih gasova i čestica. Proizvođači struje su nove troškove ukalkulisali i cena je sa 45 do decembra meseca narasla na 230 evra po megavat času (MWh). Preko tržišta skočila je cena i ruskom gasu, koji se u Uniji veoma mnogo koristi za rad gasnih elektrana.
Radovali se skupoj struji
Subvencionisanje firmi preko cene struje postaje veoma skupa rabota, pa u Elektroprivredi Crne Gore raskidaju ugovor po kome su Kombinatu aluminijuma u Podgorici obavezni da isporučuju struju po fiksnoj ceni od 45 evra za MWh. Kako je kombinat dnevno trošio cirka 1,6 miliona kilovata, skoro polovinu letnje potrošnje, nastale viškove Crnogorci su izvozili po ekstrauvećanim cenama i profitirali su sa više od 35 miliona evra.
Pošto su prvom rastu cena odoleli minimiziranjem poslovne aktivnosti KAP-a i svođenjem njegove potrošnje struje na deset odsto ranije, u Podgorici su gotovo sa radošću gledali na dalji rast cena energenata u Evropi. Računali su na, istina neveliki, ali u novim okolnostima veoma profitabilni, izvoz elektrike. No, neočekivani događaji tek slede.
Osam bezvodnih meseci
Cela zima je suva, voda u rekama je na istorijskojm minimumu. Krajem februara sukobi u Ukrajini dodatno uvećavaju cenu struje koja povremeno premašuje i 700 evra po MWh. Planinske reke presušuju, hidroelektrane rade minimalno, a od juna do sredine novembra dotok je toliko smanjen da hidroelekrtane praktično ne rade. Za državu u kojoj od godišnje proizvodnje 3,3 milijarde kilovata, čak 60 odsto potiče iz hidrosektora, reč je o katastrofi.
Takođe je i vetra bilo manje nego što se očekivalo, pa i struje iz vetrogeneratora tek upola u odnosu na plan. Posebna je nevolja izrazita neujednačenost ovog energetskog izvora. Većih količina struje iz vetra bilo je tek dvadesetak dana, najviše 17. aprila kada je udeo u dnevnoj proizvodnji dostigao neverovatnih 45 odsto!
Pročitaj još
.jpg "Novi Sad izdvaja 15,5 miliona za akcioni plan za smanjenje emisije ugljen-dioksida")
Dobra stara termalka
Srećom, država je još u martu reagovala odlaganjem remonta termalke "Pljevlje", uobičajeno za april i maj. Bio je to spasonosan potez. U periodu od juna do sredine novembra u Crnoj Gori je čak 90 odsto struje poticalo iz uglja. U oktobru udeo ove "prljave" struje je dostigao i svih 94,3 odsto proizvodnje. Međutim, uvoz nedostajućih količina koštao je građane preko 98 miliona evra. Od sredine novembra hidrološke prilke su naglo poboljšane i Crna Gora dnevno izvozi struje u vrednosti do 1,4 miliona evra.
Pouke crnogorskog slučaja mogu biti od velike koristi za sve koji su pred prelaskom na obnovljive izvore. Nestalnost i oscilacije su osnovna karakteristike proizvodnje struje pomoću vetrogeneratora ili solara, ali i iz hidroelektrana. Ekstremne teškoće nastaju kada se, a to nije redak slučaj, poklope loši prirodni uslovi za dva ili više obnovljivih izvora kao što pokazuje drastičan slučaj kod našeg suseda.
Novi izvori neminovnost
No, prelazak na ekološki bezbedniju produkciju struje je neminovan. Stvar je u tome da se što celovitije sagleda i nov energetski miks učini takvim da može odgovarajuće da reaguje i na učestale promene rada pojedinih izvora.
Crnogorski slučaj nam pokazuje koliko je važan dobar prognostički alat, ali i pouzdani izvori u rezervi. Od još većeg značaja je dobra povezanost sa susednim energetskim sistemima, kao i kvalitetni prenos i distrobucija unutar sopstvene mreže.
Zaduženi za energetsku transformaciju zaista imaju mnogo toga da prouče, da se detaljno upoznaju sa brojnim zanimljivim slučajevima, i crnogorskim, pre nego što nam predoče plan za tako važan i krupan zaokret.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
9
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
1
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
10
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
29
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
2
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
10
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
10
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Komentari 10
w/e
Vetrenjace i solarni paneli su izuzetno neisplativi i nepouzdani (posto zavise od vremenskih prilika). Sem toga, njihova integracija u postojeci el. energetski sistem je takodje skup poduhvat.
Zakone koji forsiraju obnovljive izvore energije gura iskljucivo Nemacka, kako bi opravdali silne pare i vreme koje su utrosili na istrazivanja i patente koje sada moraju da uvale nekome.
Ako hocete "Zelenu" energiju, drzite se modela Francuske i nuklearnih elektrana koje zauzimaju manje prostora, generisu neuporedivo vise el. struje i predstavljaju stabilan izvor koji bukvalno ne zagadjuje nista. Pogledajte samo koliko imaju cistiji vazduh u odnosu na Nemacku i sve ce vam biti jasno.
Rajko
Idiotizam na prvom mestu je nastaviti sa EPS-om kao i do sada,drzava para nema ali ima nekontrolisanu potrosnju sredstava.
Solarni paneli u vidu subvencija za male solarne elektrane do 10kw je odlican odnos ulozenog i iskoriscenog.
Vetrogeneratori su preskupi ali imaju druge pogodnosti i zahtevaju ozbiljna dugogodisnja ispitivanja.
Biomasa je vrlo specificna ali vrlo neorganizovana u Srbiji, prakticno ne postoji.
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar