Šta je lek za krizu u poljoprivredi? Krenimo od zemljišnog maksimuma i latifundija
Seljacima odavno nije bilo teže. Kada se pogleda bilo koji segment agrara stvari stoje loše.
Foto: 021.rs
Cene pšenice i kukuruza su se strmoglavile i sada za kilo žita jedva da može da se dobije 19 dinara, iako se do pre pola godine plaćalo i 42 dinara. Slično je sa kukuruzom, iako je prošle godine rod bio katastrofalan.
Pitanje da li bi proletos šećerna repa u nas bila i zasejana na većim površinama da država nije podelila ozbiljnu subvenciju u nameri da pomogne revitalizaciju celokupne industrije šećera.
Put u gubitak
Malina je decenijama bila snažan devizni izvor srpske ekonomije. Ovog proleća se ne može ni plasirati u inostranstvo, a cena u otkupu je sa prošlogodišnjih 500 pala na ispod 200 dinara.
Još su u goroj situaciji hladnjačari koji godinama na sebe preuzimaju kompletan rizik ove delikatne proizvodnje. Građani se žale na izuzetno visoku cenu krompira kao posledicu lanjskog katastrofalnog roda i višegodišnje preterane oslonjenosti na uvoz.
Izgleda da je najteže uzgajivačima mlečne stoke. Desilo se neverovatno, proizvodnja mleka, najsloženija poljoprivredna delatnost, vodi seljaka u gubitak od, zavisno od broja krava mlekulja u stadu, pet do 20 dinara po litru. U ovoj branši stvari se godinama kontinuirano pogoršavaju, a Srbija je od zemlje koja je decenijama izvozila više od 60 odsto proizvodnje, spala na uvoznu zavisnost.
Na dnu Atlantika
Dodatan udar na krizu u srpskom agraru uzročio je rat na istoku Evrope. Prestao je evropski izvoz sira i drugih mlečnih proizvoda u Rusiju što je dovelo do velikih viškova mleka u Evroskoj uniji uprkos tome što je, za razliku od Srbije, upravo ovu najsloženiju poljoprivednu delatnost stavila u centar agrarne politike.
Državna podrška poljoprivredi usmerena je, direktno ili posredno, na proizvodnju mleka. Istina, ne može se reći da i uzgoj povrća, voća ili proizvodnja mesa nisu bez itekako značajnih podsticaja.
Sada kada je plasman iz Unije u Rusiju gotovo presahao, stogovi mleka u prahu šalju se na sve strane samo da se evropski magacini oslobode izuzetno velikih rezervi. Stariji se sećaju slične krize pre četrdesetak godina, stotine i stotine tona maslaca i mleka u prahu završile su na dnu Atlantskog okeana.
Upravo to što je došlo do hiperprodukcije mleka na Starom kontinentu i čini krizu mleka u Srbiji izuzetno oštrom. Mada dosadašnje subvencije države nisu male, čini se da je neophodno uvećanje na 20 dinara po litri mleka i 35.000 za svako umatičeno grlo. I to što pre, odmah.
Precenjeni dinar
Međutim, subvencije, koliko god bile neizostavne, neće sve rešiti. Kriza mlekarstva u celoj Evropi jasno je ukazala na krupne slabosti srpske poljoprivrede. A one su umnogome bazičnog karaktera i često nisu uzročene samo pogrešnom agrarnom već i pojedinim orijentacijama u ekonomskoj politici Srbije.
Reč je, na prvom mestu, o monetarnoj politici oslonjene na precenjeni dinar. Odgovara uvoznicima, destimulativna je po izvoznike, time i po srpski agrar koji je sa 1,6 milijardi evra lanjskog suficita u inorazmeni oslonjen na mnogo veće tržište od srpskog.
Uz evropske viškove, dobrim delom nastale zbog rata u Ukrajini, precenjen dinar je takođe omogućio da litar mleka evropskog seljaka bude primetno jeftniji od litra mleka srpskog. Trenutno je cena u prodavnicama po Srbiji oko 140 dinara, otprilike 1,20 evra po litri.
Da je vrednost evra 180, kako većina ekonomista procenjuje, umesto 118 dinara, cena litra mleka u nas ne bi premašivala 0,8 evra po litri. Automatski bi evropski viškovi najkorisnijeg napitka po ceni iznad 0,8 postali neisplativi za uvoz.
Ni grla stoke na latifundijama
Možda je apsurdno, ali duboka kriza poljoprivrede, naročito mlekarstva, može pomoći da se sagledaju i krupnije greške u srpskoj agrarnoj i široj ekonomskoj politici koje su doprinele da u nevolje zapadnu i ostali agrarni proizvođači. Otvorilo se pitanje privatizacije nekadašnjih društvenih i državnih kombinata, preciznije društvenog zemljišta.
Pročitaj još
Kako je Srbija jedina evropska država bez zemljišnog maksimuma, u nas su nastale prave latifundije sa po deset i više hiljada hektara. Naravno da su se tajkuni orijentisali na jednostavnije i manje rizične delatnosti poput ratarstva i voćarstva, pa na veleposedima nema niti grla rogate stoke. Takođe i većina krupnih paora sa 500 i više hektara bavi se prvenstveno ratarstvom. Takva orijentacija je beskorisna, pa i štetna za srpski agrar u celini.
U Evropi veličina zemljišnog poseda je ograničena propisom svake pojedinačne države, maksimum je najveći u Danskoj, 300 hektara. Beznačajno spram srpskih latifundija. Takva struktura poseda podstakla je agrarnu politiku EU da farme podsticajima usmeri na dohodovnije segmente agrara, ali i da podstiče da se paori bave i pojedinim fazama prerade agroproizvoda. Upravo je to ono što farme po Danskoj, Holandiji, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, čini ne samo modernim, već i profitabilnim.
Temeljita reforma
Zaključak nije teško izvući, aktuelna kriza je ukazala koliko je privatizacija u poljoprivredi Srbije obavljena na pogrešan način. Svela se na pljačku nekadašnjeg društvenog zemljišta i decenijama sitne proizvođače polako dovodi u poziciju gubitaša i kmeta.
Nesporno je da seljake treba podržati hitnim merama poput uvećanja subvencija, oslobođanjem od akciza goriva utrošenog u agrarnoj delatnosti. No, na duži rok srpski agrar zahteva temeljitu reformu, pre svega zemljišne politike. Naravno, podrazumeva se da i država prestane da monetarnom politikom favorizuje uvoznike i trošadžije na račun izvoznika i štediša.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
15
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 24
Ekonomija
Suštinski jednostavno: pogrešno shvatate. Trenutno stanje je bezmalo kao da smo evro uveli kao valutu što je upravo pozitivno, obezvređivanje prethodno stvorene vrednosti ne doprinosi stabilnosti i rastu standarda već je sušta suprotnost tome. Ideja da grupi ljudi treba veštački olakšati izvoz na račun ostalih i na račun srozavanja plata koje su i danas na evropskom začelju je odličan recept ako vam je cilj upropaštavanje ekonomije, trocifrena inflacija i siromašenje. Plan da se ekonomija oporavlja ne modernizacijom privrede, ukrupnjavanjem kapitala ili tehnološkim reformama već upropaštavanjem valute i siromašenjem građana je tolika besmislica da mi je lično neshvatljivo koliko neko može biti neobrazovan pa da zaista u to veruje a da nema neki skriveni motiv iza proklamovanja takve samodestruktivne ideje. Samo pogledati Tursku ili Argentinu u kojima ovo in-vivo možemo pratiti, to ne da im nije oporavilo ekonomiju već se očekivano desilo upravo suprotno. Pronađite jednu državu u istoriji koja je svoju ekonomiju oporavila upropaštavanjem valute - u svetlu toga ja bih se na primer zapitao da li je moguće da sam baš ja najpametniji i najstručniji od svih ekonomista kako u istoriji tako i danas, ili ipak moja ideja "oporavka" kroz siromašenje i upropaštavanje već stvorene vrednosti možda i nije toliko dobra ideja. Ako su ovi išta dobro uradili to je stabilan kurs, sujeta i namerno teranje kontre iz čisto sebičnih poriva je razlog zašto neću glasati za takvu autodestrukciju.
Paja
Ovdašnji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar