Šta je lek za krizu u poljoprivredi? Krenimo od zemljišnog maksimuma i latifundija

Seljacima odavno nije bilo teže. Kada se pogleda bilo koji segment agrara stvari stoje loše.
Šta je lek za krizu u poljoprivredi? Krenimo od zemljišnog maksimuma i latifundija
Foto: 021.rs
Cene pšenice i kukuruza su se strmoglavile i sada za kilo žita jedva da može da se dobije 19 dinara, iako se do pre pola godine plaćalo i 42 dinara. Slično je sa kukuruzom, iako je prošle godine rod bio katastrofalan. 
 
Pitanje da li bi proletos šećerna repa u nas bila i zasejana na većim površinama da država nije podelila ozbiljnu subvenciju u nameri da pomogne revitalizaciju celokupne industrije šećera.
Put u gubitak
 
Malina je decenijama bila snažan devizni izvor srpske ekonomije. Ovog proleća se ne može ni plasirati u inostranstvo, a cena u otkupu je sa prošlogodišnjih 500 pala na ispod 200 dinara. 
 
Još su u goroj situaciji hladnjačari koji godinama na sebe preuzimaju kompletan rizik ove delikatne proizvodnje. Građani se žale na izuzetno visoku cenu krompira kao posledicu lanjskog katastrofalnog roda i višegodišnje preterane oslonjenosti na uvoz.
 
Izgleda da je najteže uzgajivačima mlečne stoke. Desilo se neverovatno, proizvodnja mleka, najsloženija poljoprivredna delatnost, vodi seljaka u gubitak od, zavisno od broja krava mlekulja u stadu, pet do 20 dinara po litru. U ovoj branši stvari se godinama kontinuirano pogoršavaju, a Srbija je od zemlje koja je decenijama izvozila više od 60 odsto proizvodnje, spala na uvoznu zavisnost.
Na dnu Atlantika
 
Dodatan udar na krizu u srpskom agraru uzročio je rat na istoku Evrope. Prestao je evropski izvoz sira i drugih mlečnih proizvoda u Rusiju što je dovelo do velikih viškova mleka u Evroskoj uniji uprkos tome što je, za razliku od Srbije, upravo ovu najsloženiju poljoprivednu delatnost stavila u centar agrarne politike. 
 
Državna podrška poljoprivredi usmerena je, direktno ili posredno, na proizvodnju mleka. Istina, ne može se reći da i uzgoj povrća, voća ili proizvodnja mesa nisu bez itekako značajnih podsticaja.
 
Sada kada je plasman iz Unije u Rusiju gotovo presahao, stogovi mleka u prahu šalju se na sve strane samo da se evropski magacini oslobode izuzetno velikih rezervi. Stariji se sećaju slične krize pre četrdesetak godina, stotine i stotine tona maslaca i mleka u prahu završile su na dnu Atlantskog okeana. 
 
Upravo to što je došlo do hiperprodukcije mleka na Starom kontinentu i čini krizu mleka u Srbiji izuzetno oštrom. Mada dosadašnje subvencije države nisu male, čini se da je neophodno uvećanje na 20 dinara po litri mleka i 35.000 za svako umatičeno grlo. I to što pre, odmah.
 
Precenjeni dinar
 
Međutim, subvencije, koliko god bile neizostavne, neće sve rešiti. Kriza mlekarstva u celoj Evropi jasno je ukazala na krupne slabosti srpske poljoprivrede. A one su umnogome bazičnog karaktera i često nisu uzročene samo pogrešnom agrarnom već i pojedinim orijentacijama u ekonomskoj politici Srbije.
 
Reč je, na prvom mestu, o monetarnoj politici oslonjene na precenjeni dinar. Odgovara uvoznicima, destimulativna je po izvoznike, time i po srpski agrar koji je sa 1,6 milijardi evra lanjskog suficita u inorazmeni oslonjen na mnogo veće tržište od srpskog. 
 
Uz evropske viškove, dobrim delom nastale zbog rata u Ukrajini, precenjen dinar je takođe omogućio da litar mleka evropskog seljaka bude primetno jeftniji od litra mleka srpskog. Trenutno je cena u prodavnicama po Srbiji oko 140 dinara, otprilike 1,20 evra po litri. 
 
Da je vrednost evra 180, kako većina ekonomista procenjuje, umesto 118 dinara, cena litra mleka u nas ne bi premašivala 0,8 evra po litri. Automatski bi evropski viškovi najkorisnijeg napitka po ceni iznad 0,8 postali neisplativi za uvoz.
 
Ni grla stoke na latifundijama 
 
Možda je apsurdno, ali duboka kriza poljoprivrede, naročito mlekarstva, može pomoći da se sagledaju i krupnije greške u srpskoj agrarnoj i široj ekonomskoj politici koje su doprinele da u nevolje zapadnu i ostali agrarni proizvođači. Otvorilo se pitanje privatizacije nekadašnjih društvenih i državnih kombinata, preciznije društvenog zemljišta. 
Kako je Srbija jedina evropska država bez zemljišnog maksimuma, u nas su nastale prave latifundije sa po deset i više hiljada hektara. Naravno da su se tajkuni orijentisali na jednostavnije i manje rizične delatnosti poput ratarstva i voćarstva, pa na veleposedima nema niti grla rogate stoke. Takođe i većina krupnih paora sa 500 i više hektara bavi se prvenstveno ratarstvom. Takva orijentacija je beskorisna, pa i štetna za srpski agrar u celini.
 
U Evropi veličina zemljišnog poseda je ograničena propisom svake pojedinačne države, maksimum je najveći u Danskoj, 300 hektara. Beznačajno spram srpskih latifundija. Takva struktura poseda podstakla je agrarnu politiku EU da farme podsticajima usmeri na dohodovnije segmente agrara, ali i da podstiče da se paori bave i pojedinim fazama prerade agroproizvoda. Upravo je to ono što farme po Danskoj, Holandiji, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, čini ne samo modernim, već i profitabilnim.
 
Temeljita reforma
 
Zaključak nije teško izvući, aktuelna kriza je ukazala koliko je privatizacija u poljoprivredi Srbije obavljena na pogrešan način. Svela se na pljačku nekadašnjeg društvenog zemljišta i decenijama sitne proizvođače polako dovodi u poziciju gubitaša i kmeta. 
 
Nesporno je da seljake treba podržati hitnim merama poput uvećanja subvencija, oslobođanjem od akciza goriva utrošenog u agrarnoj delatnosti. No, na duži rok srpski agrar zahteva temeljitu reformu, pre svega zemljišne politike. Naravno, podrazumeva se da i država prestane da monetarnom politikom favorizuje uvoznike i trošadžije na račun izvoznika i štediša.
  • Ekonomija

    17.05.2023 16:55
    @cx
    Suštinski jednostavno: pogrešno shvatate. Trenutno stanje je bezmalo kao da smo evro uveli kao valutu što je upravo pozitivno, obezvređivanje prethodno stvorene vrednosti ne doprinosi stabilnosti i rastu standarda već je sušta suprotnost tome. Ideja da grupi ljudi treba veštački olakšati izvoz na račun ostalih i na račun srozavanja plata koje su i danas na evropskom začelju je odličan recept ako vam je cilj upropaštavanje ekonomije, trocifrena inflacija i siromašenje. Plan da se ekonomija oporavlja ne modernizacijom privrede, ukrupnjavanjem kapitala ili tehnološkim reformama već upropaštavanjem valute i siromašenjem građana je tolika besmislica da mi je lično neshvatljivo koliko neko može biti neobrazovan pa da zaista u to veruje a da nema neki skriveni motiv iza proklamovanja takve samodestruktivne ideje. Samo pogledati Tursku ili Argentinu u kojima ovo in-vivo možemo pratiti, to ne da im nije oporavilo ekonomiju već se očekivano desilo upravo suprotno. Pronađite jednu državu u istoriji koja je svoju ekonomiju oporavila upropaštavanjem valute - u svetlu toga ja bih se na primer zapitao da li je moguće da sam baš ja najpametniji i najstručniji od svih ekonomista kako u istoriji tako i danas, ili ipak moja ideja "oporavka" kroz siromašenje i upropaštavanje već stvorene vrednosti možda i nije toliko dobra ideja. Ako su ovi išta dobro uradili to je stabilan kurs, sujeta i namerno teranje kontre iz čisto sebičnih poriva je razlog zašto neću glasati za takvu autodestrukciju.
  • Paja

    17.05.2023 16:53
    Ti isti koji su na traktorima biće i u autobusu na skupu nade koje organizuje vlast.
  • Ovdašnji

    17.05.2023 16:20
    Ne znam šta nije jasno? Kada je trebalo, posle pada komunizma, hvatati bolju poziciju ili bar zadržati postojeću, mi smo izabrali rat i klicali "Slobo slobodo". Sada izbor plaćamo i to sa kamatom.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija