Dok EU pojačava pritisak na Rusiju, sankcije zaobilaze NIS u Srbiji
Dok Evropska unija pojačava sankcije Rusiji, u Srbiji najveća naftna kompanija, koja je u ruskom vlasništvu, širi biznis.
Foto: 021.rs
Naftna industrija Srbije (NIS), koja je od 2009. u ruskom vlasništu, izbavila se od sankcija prodajom sopstvenog kapitala, što je izvedeno nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Time je iz ruku sankcionisanog ruskog Gaspromnjefta, vlasnika NIS-a, kompanja prešla u ruke takođe Gasproma, ruske kompanije ali iz reda onih koje nisu kažnjene zbog podrške Putinovom režimu.
Početkom juna Gasprom je postao većinski vlasnik srpskog giganta petrohemijske industrije u procesu započetom krajem 2021. godine. Sistem se tako proširuje, izvan domena uticaja sankcija.
To, međutim, ipak nije oslobodilo brige za budućnost radnike u Pančevu.
"Plašimo se da sada nećemo moći da radimo sa zemljama Evropske unije. Šta ćemo ako fabrika stane, jer je EU zabranila poslovanje sa ruskim firmama", rekao je Novica Kocić, predsednik Samostalnog sindikata kompanije Petrohemija za Radio slobodna Evropa (RSE).
Kako stoji na sajtu HIP Petrohemija, glavna tržišta su joj zemlje Evropske unije i susedne države. Navodi se da 80 odsto prihoda ostvaruje izvozom. Godišnji kapacitet je 600.000 tona etilena i polietilena, sirovina za proizvodnju plastike i gume.
U NIS-u su za RSE potvrdili da su 9. juna preuzeli većinsko vlasništvo u Petrohemiji, u skladu sa Ugovorom o strateškom partnerstvu Vlade Srbije i NIS-a od decembra 2021.
"Ugovorom je predviđeno povećanje vlasničkog udela NIS-a u HIP Petrohemiji sa 20,86 odsto na 90 odsto uz obaveze novčane dokapitalizacije u visini od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena", naveli su u NIS-u.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je rano za prognoze.
"Vreme će pokazati kako će Rusi upravljati i kakve će rezultate imati. Podsećam da je druga mogućnost bila da se Petrohemija ugasi ako je niko ne kupi", navodi Kovačević.
Da bi predupredila sankcije EU, ruska strana u maju 2022. učinila je transakciju koja je NIS-u omogućila nastavak poslovanja na zapadnom tržištu. Gasprom njeft, firma pod embargom EU koja je do tada imala više od polovine akcija NIS-a, prodala je deo ruskom Gaspromu koji slobodno radi. Tako je svoj udeo svela na 50 odsto i izgubila većinsko vlasništvo.
Ministarstvo privrede Srbije i Privredna komora nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovim.
NIS, koji je vodeća kompanija u Srbiji za proizvodnju i preradu nafte i gasa u Srbiji, u većinskom je vlasništvu ruskog Gasprom Njefta, ćerke firme Gasproma od 2008. godine. Kontrolni paket NIS-a tada je prodat Gasprom Njeftu za 400 miliona evra.
I pored toga što NIS formalno ispunjava uslove za poslovanje u EU, sindikalni lider Petrohemije Novica Kocić je skeptičan.
"Mi pratimo situaciju na tržištu, vidimo da ne idu naši proizvodi. Magacini su nam puni zaliha. A ja znam da naša firma 90 odsto proizvoda izvozi u Evropu", kaže Kocić.
Prošlog decembra usložilo se poslovanje NIS-a, sada vlasnika Petrohemije, jer Srbija po novom paketu sankcija EU Rusiji ne može regionalnim cevovodom JANAF kroz Hrvatsku da transportuje rusku naftu, koja je od invazije Rusije na Ukrajinu činila 23 odsto uvoza.
Sindikati Petrohemije kažu da su problemi sa izvozom počeli nakon izbijanja rata u Ukrajini, posebno od prošlog septembra zbog rasta cena i komplikovane nabavke sirove nafte koja je osnova za proizvodnju.
Podsećaju da je država odlagala okončanje privatizacije predviđeno za početak jula prošle godine, prvo za tri meseca, pa za još tri, kao i da je u decembru odložena za do šest meseci.
Do krize u poslovanju petrohemijskog sektora u Evropi došlo je u julu 2022, kao posledica recesije nakon pandemije korona virusa i nije direktno vezano za ukrajinsku krizu.
Sindikalci smatraju da je transakciju trebalo odložiti do smirivanja ukrajinske krize.
"To nije realno, jer ne može se znati kada će se rat u Ukrajini završiti. Previše bi to bila situacija - šta ako", kaže ekonomista Milan Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da se država dokazala kao loš vlasnik.
"Što se pre nađe strateški partner, pre se posao oslobađa političkog uticaja. Time se stvaraju i uslovi za razvoj kompanije", dodaje Madžar.
Ceo tekst Radija slboodna Evropa čitajte OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
1
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
10
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
14.11.2024.•
9
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Srbija će "rafale" plaćati sve do 2028: Ove i naredne dve godine daje 2,46 milijardi evra
13.11.2024.•
34
Za nabavku višenamenskih aviona rafal iz Francuske u ovoj i u naredne dve godine iz budžeta Srbije će, kako je predviđeno, biti isplaćeno oko 2,46 milijardi evra, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.
Izazovno okruženje ili kriza u IT sektoru: Kakvo je stanje na tržištu u Srbiji?
13.11.2024.•
4
Loša kretanja na berzi dve svetske IT kompanije, Better Collective i Play Studios Europe navodno su dovela do otpuštanja velikog broja zaposlenih, kako u drugim zemljama, tako i u Srbiji.
Tabaković: Ispitati cene lekova, onaj koji koristim u jeftinoj apoteci u Novom Sadu skuplji 50 odsto
13.11.2024.•
16
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da ne očekuje veći rast cena, nego snižavanje onih koje su neopravdano povećane.
U SAD istraga o 1,4 miliona Hondinih vozila zbog problema sa motorom
12.11.2024.•
4
Američka Nacionalna služba za bezbednost saobraćaja (NHTSA) saopštila je da otvara istragu u vezi sa 1,4 miliona vozila kompanije Honda nakon izveštaja o ozbiljnim problemima sa motorima.
Nedostatak porudžbina u Nemačkoj sve veći problem za ekonomiju
11.11.2024.•
4
Nedostatak narudžbina u Nemačkoj ponovo se pogoršao i postaje sve veći problem za tamošnju privredu, zaključak je izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Orban: Na Savetu za saradnju Srbije i Mađarske biće donete važne odluke
11.11.2024.•
18
Premijer Mađarske Viktor Orban kaže da će ove nedelje biti održan sastanak Saveta za saradnju Srbije i Mađarske u Budimpešti na kome će fokus biti na ekonomskim pitanjima i biti donete važne odluke.
Belorusija postala zemlja partner BRIKS-a
11.11.2024.•
3
Belorusija je postala zemlja partner BRIKS-a, saopšteno je iz beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Procenitelj Seneši: Lobi održava privid da nema krize na tržištu nekretnina da ne bi spuštali cene
11.11.2024.•
11
Iako je više od 10.000 stanova u Beogradu prazno i u njima niko ne živi, investitori ne popuštaju sa cenama, a glavni grad još liči na veliko gradilište.
Nezaposlenost u EU: Najmanja u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj
11.11.2024.•
0
Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u septembru iznosila je 5,9 procenata, manje za 0,2 procentna poena u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštila je služba za statistiku EU Evrostat.
Nekadašnji italijanski avio-prevoznik otpušta preostale zaposlene - oko 2.000 stjuardesa i pilota
11.11.2024.•
0
Nekadašnji italijanski nacionalni avio-prevoznik, Alitalija, započeo je procedure za kolektivno otpuštanje svojih preostalih 2.059 zaposlenih, rečeno je sindikatima iz te kompanije.
EU i dalje planira da do 2035. obustavi prodaju vozila sa emisijama ugljen-dioksida
10.11.2024.•
4
EU i dalje planira da obustavi prodaju novih vozila sa emisijama ugljen-diksida do 2035. i sledeće godine pooštri kriterijume za automobilske emisije CO2.
Nacionalni stadion, Moravski koridor: Šest najskupljih infrastrukturnih projekata u Srbiji
10.11.2024.•
11
Pritisak MMF-a urodio je plodom, jer je Vlada Srbije objavila "Revidiranu fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu".
Ekonomista Kovačević: Kad Vučić pominje išta o zaradama, ja prosto zatvorim uši i ne slušam
09.11.2024.•
14
Prosečna plata od 1.150 evra u decembru 2026, koju je najavio Aleksandar Vučić, zvuči kao veliki skok. Ali ekonomista Milan Kovačević objašnjava zašto to nije baš onako kako predsednik Srbije kaže.
Kuća na Savskom vencu plaćena više od tri milona evra
09.11.2024.•
3
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji je u prvom polugodištu ove godine iznosila 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine, saopštio je RGZ.
"Srbijašume" objavile cene ogrevnog drveta
09.11.2024.•
3
JP "Srbijašume", koje u svom sastavu ima 17 šumskih gazdinstava u Srbiji, objavilo je cenovnik ogrevnog drveta.
Martinović: Povraćaj akcize na dizel za 2025. godinu biće isti, 50 dinara po litru
08.11.2024.•
1
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Aleksandar Martinović najavio je danas da će povraćaj akcize na dizel sledeće godine biti isti kao i ove godine, 50 dinara po litru.
"Temu krši prava potrošača": EK o lažnim popustima i recenzijama i prodaji pod pritiskom
08.11.2024.•
9
Evropska komisija je danas saopštila da je utvrđeno da platforma za onlajn trgovinu Temu krši evropske zakone o zaštiti potrošača brojnim problematičnim praksama.
"Lideri u Evropi": Srbija na prvom mestu po porastu deviznog priliva od stranih turista
08.11.2024.•
7
Srbija je ostvarila najveći porast deviznog priliva od inostranih turista koji je u odnosu na predpandemijsku 2019. veći za 116,7 odsto, pokazao je novi kvartalni Izveštaj Evropske turističke komisije
Komentari 7
Analizator
Pa EU više nije sposobna ni sama sebe da održi i spasi, na koga oni mogu da vrše pritisak hahahaha ?
Istrošeno društvo, puno starih ljudi na maloj teritoriji sa istrošenim prirodnim resursima, bez domaće mlade radne snage koja želi da radi, navikli na luksuz al nemaju para kao pre, stare zgrade i gradovi, bez povoljnog geografskog položaja jer su mali.
Moraće žestoko EU da se bore i menjaju navike luksuza, ali i upravljanja gde imaju glomaznu administraciju, u budućnosti da bar budu neka srednje razvijene države sa srednjim primanjima u odnosu na svet.
Sa ovakvim pristupom, luksuz bez pokrića, sa malom teritorijom sa iscrpljenim prirodnim resursima, ako ne budu hteli da rade i to baš vredno nego budu se oslanjali na migrante EU će za 100 god biti najsiromašniji kontinent na svetu, i lošije će živeti nego u Africi. Jer u Africi je toplo, i jeftine cene za stanovanje, može se preživeti i bez posla, a imaju ogromnu teritoriju imaće neke prihode. A u Evropi je stanovanje skupo, a bez posla tu se brzo zapada u siromaštvo i propast. Ali ako se EU opamete i shvate da nikom nisu više zanimljivi, da su u problemu, da nemaju resurse, i ako odma sada krenu da rade kao Kinezi za šaku pirinča što se kaže, i prestanu sa aktovkama i administracijom, možda se izvuku i budu za 100 god neka srednja klasa sa srednjim primanjima na nivou sveta.
Vule
Stvarno vec nema smisla.
@Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar