Dok građani grcaju u dugovima, banke profitiraju: Koliki dobit imaju od povećanja kamata?
Izveštaji mnogih stranih medija govore o tome da banke beleže rekordne profite usled povećanja kamata.
Foto: Pixabay
Da rast cena kredita vodi ka većoj profitabilnosti banaka i u Srbiji potvrđuje profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Euronews Srbija.
Grubišić kaže da banke definitivno nešto više zarađuju i da su to pokazali njihovi profiti zato što su skočile aktivne kamate.
On je rekao da su faktori koji utiču na rast profita banaka, osim kamatnih stopa po kojima odobravaju kredita, razne usluge i proizvodi koje nudi.
"Banke negde imaju različite izvore finansiranja, to zavisi koliki je njihov trošak odobravanja kredita, to se razlikuje između banaka. Neke strane banke prevashodno imaju pristup prvoklasnom tržištu tamo gde po euriboru mogu da se zaduže ili od centrala da vuku te neke linije", kazao je on.
Grubišić nastavlja da postoje i neke druge banke, koje zavise od izvora finansiranja.
"Takve banke svakako da zarađuju i da nisu podigle odgovarajuće kamate na depozite, te tzv. pasivne kamatne stope jer je to štednja, a podigli su aktivne i tu se usklađuju sa euriborom, što znaju svi korisnici i stambenih kredita", rekao je.
On je, međutim, naveo da banke na štednju nisu odgovarajuće reagovale, ali da nivo depozita uprkos ovako niskim kamatnim stopom i dalje raste i da je s početka bio oko 14 milijardi evra.
Grubišić kaže da ne vidi da dolazi do značajnijeg pada zaduživanja i da banke ne bi dizale kamate da beleže pad kreditne aktivnosti.
Bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić naveo je da "najveći kolač" kod banaka prodaja kredita, ali da se smanjenje zaduživanja kod banaka dešava kao posledica restriktivne monetarne politike.
"U ostvarivanju profita banaka jeste i rizik poslovanja, svakako da banke nisu, kao ni ranije, bile darežljive. Smanjena je darežljivost banaka u plasmanu upravo iz tog razloga što postoji neki rizik da neki ljudi ili privreda neće moći da vrate svoje obaveze", rekao je.
Vasić kaže da upravo komponenta rizika u ceni novca prilično raste.
"Kada je restriktivna monetarna politika, imate one koji možda usporavaju, neće uzeti kredit i imate one koji su uzeli kredit pa možda neće moći da ga vraćaju. Sve to kada se sabere, bilo koji profit da banka sada pokaže za prošlu godinu je uvek sa jednim znakom pitanja, ali da vidimo šta ce se dešavati ove godina i cele sledeće, uvek bih to posmatrao na duži vremenski period", dodaje.
Pročitaj još
On je objasnio i da profitabilnost može da bude i rezulatat spajanja banaka.
"U poslednjih nekoliko godina smo imali nekoliko konsolidacija, spajanje nekoliko banaka i samim tim banke tako smanjuju operativne troškove poput broja ekspozitura i broja zaposlenih. Naravno na profitabilnost banaka utiču brojni troškovi pre svega i radne snaga. Svedoci smo da nema dovoljno radne snage, da cena rada raste tako da je i to jedna od komponenti koja utiče na profitabilnost banaka", rekao je Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
0
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
32
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 13
@Robin
Robin
Nik
Ukoliko smatrate da je održavanje računa od 250-300din mesečno puno kao izdatak dok je to još uvek manje od kutije cigareta nemam sta da dodam… To sto se nešto placa online ne znaci da ne proizvodi trošak (iza sistema stoje ljudi koji ga odrzavaju a koji koštaju, uzmite u obzir da su to plate IT-jevaca koje su enormno rasle u poslednjih par godina). Imate izbor, umesto plaćanja naknade banci vi novac držite kod kuce i plaćajte racune u Posti, EPSu, Informatici… time pravite uštedu od 15ak din po računu i niko vas ne guli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar