"Hlađenje" tržišta nekretnina u Evropi: Kakva je situacija u Srbiji?
Prodavci nekretnina u Srbiji ne žele, ili se teško odlučuju da spuste cene koje su i dalje jako visoke, dok sa druge strane kupci ne žele da daju novac za stanove koji koštaju.
Foto: 021.rs
Kako smatraju, cene su iste ili su čak više od stanova u nekoj većoj evropskoj prestonici, piše Euronews Srbija.
Što se cena kirija tiče, one jesu nešto opale u odnosu na protekli period, ali još uvek nisu dostigle ralnu cenu - ovako stručnjaci za nekretnine za Euronews Srbija opisuju stanje u našoj zemlji po pitanju cene stanova.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statisku, u prvom kvartalu ove godine, bio je širok dijapazon cena stanova i to u zavisnosti od dela zemlje u kojem se on kupuje. Cene su se kretale u intervalu od 52.481 dinara u Bujanovcu do 489.634 dinara po metru kvadratnom u beogradskoj opštini Savski venac.
Podaci dalje kažu da je prosečna cena stanova novogradnje u Republici Srbiji u istom periodu iznosila 214. 017 dinara, što predstavlja smanjenje od 1,8 odsto u odnosu na drugo polugodište 2022. godine.
Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama.
Pored prestonice, po visokim cenama izdvojili su se i Novi Sad, Čajetina, niška opština Medijana, Vrnjačka Banja i Sokobanja. Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 55 metara kvadratnih.
Sa druge starne, u Evropi uveliko postoji trend opadanja cena nekretnina, ali i pad stambenih kredita.
Naime Evropska centalna banka (ECB) je u okviru novembarskog Izveštaja o finansijskoj stabilnosti navela da su cene stambenih nekretnina u evrozoni pale su za 1,7 odsto, u drugom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine.
Ključni razlozi za to su, navode, u efektima zaoštravanja monetarne politike, pooštravanja kreditnih politika poslovnih banaka, kao i smanjenom tražnjom kod domaćinstava, stoji u analizi ECB, koja upozorava na negativna kretanja i na tržištu komercijalnih nekretnina.
Sagovornici Euronews Srbija kažu je naše tržište specifično i da na taj način ne može ni na koji način da se upoređuje ni sa jednom drugom državom u svetu, a posebno u Evorpi.
Kako kažu, takvi trendovi gotovo da se uopšte ne prelivaju na našu zemlju, pa je zbog toga jako nezahvalno upoređivati ih.
U Srbiji i dalje nekretnine kupuju keš kupci
Agentica za nekretnine Katarina Lazarević objašnjava za Euronews Srbija da je kod nas na tržištu sitacija takva da se način na koji ljudi kupuju stan dosta razlikuje od ostatka sveta.
"Mi smo specifično tržište i na nas ne ne mogu da utiču dešavanja u drugim zemljama sveta. Razlikujemo se po tome što mi pre svega nemamo kreditne kupce, uglavnom su to keš kupci. Jako često roditelji kupuju deci stan ili menjaju svoj stan da bi pomogli deci da se i ona skuće. U Evropi je drugačije tržište, drugačiji način da nabave novac za stan i drugačiji mentalitet", rekla je Lazarević.
Da u Srbiji i dalje dominiraju keš kupci potvrđuje za Euronews Srbija i Uroš Jovanović iz agencije "Art nekretnine", koji dodaje da se naše okružeje upravo po tome i razlikuje od onog u svetu.
"Višak novca se ovde ulaže u nekretnitne. Naše tržište, za razliku od SAD-a i Evrope nije hipotekrano. Mi ovde, čini mi se, imamo oko osam odsto kreditnih kupaca. Zato su se cene ovde zadržale više nego u Evropi", objašnjava on.
Dodaje da keš kupci ne treba da se doživljavaju kao osobe koje su "došle sa torbom punom novca i kupile stan".
"Mi nemamo zvanične podatke koliko jedna kupovina stvara novih. Moja procena je između četiri i pet. Na primer, roditelji prodaju svoj veći stan i podele novac sa decom. I jedni i drugi imaju na to i dodatnu ušteđevinu i iz jednog stana proinku bar još dva. Svuda su oni zavedeni kao keš kupci", objasnio je Jovanović.
Što se prodavaca tiče, Lazarević kaže da su tu treba praviti razliku da li prodaje stan u novogradnji ili nekom starijem soliteru.
"Novogradnja je definitvno različita od starogradnje. U novogradnji su uložena velika finansijska sredstva i investitori koji zidaju prave pompezne i luksuzne zgrade. Ljudi smatraju da to opravdava nijhovu visoku cenu, bez obzira što mi nismo tržište koje može da podnese tako visoke cene", kaže ona.
Dodaje da ni garaže koje oni prave nisu ispod 35 ili 40.000 evra po garažnom mestu.
"Naravno, za sve to se pronađe kupac, ali mnogo teže nego ranije. Nama se tržište utišalo, promet je mnogo manji u poslednjih šest meseci, naročito u poslednjem kvartalu. Moje procene sa terena su da je promet opao i za 50 odsto", kaže Lazarević.
Dodaje i da je praksa pokazala da su i izbori ti koji utiču na odnos ponude i tražnje, a kod nas su oni zakazani za 17. decembar.
"Izbori uvek donesu neko smirivanje, ljudi čekaju da li će nešto da se promeni po pitanju vlasti ili neće i kako će sve to da se odrazi na ekonomsku sliku", dodaje ona.
Jovanović takođe potvrđuje da dešavanja unutar zemlje takođe mogu da utiču i na ovaj segment, a na pitanje kakva su predviđanja za narednu godinu, navodi, da je teško dati neke precizne procene šta će se dešavati.
"Izbori sada svakako imaju dodatan uticaj na ponudu i tražnju. Mi možda tamo u feburaru ili martu možemo da očekjemo epilog ovog zastoja. Pitanje je da li će cene ostati tamo gde jesu ili će malo da padnu", kaže ona.
Dodaje i da su očekivanja da će, ukoliko i bude nekog pada cena, to biti minimalan pad.
"Celo tržište nekretina u Srbiji ima godišnji promet koliko Njujorška berza ima dnevni promet. Ne postoji ni jedna finasijska institucija koja se bavi analizama i kretnijma na tržištu nekretnina u Srbiji, jer smo mi mali i nikoga to ne interesuje, pa zato mi možemo da procenjujemo samo na osnovu iskstva na terenu", kaže.
Što se starogradnje tiče, Lazarević kaže, da su prodavci u ovom slučaju malo fleksibilniji u odnosu na investitore.
"Stargoradnja je nešto što je takođe traženo, jer je nema toliko sada na tržištu nekretnina. Uglavnom su ovakvi, dobri, stanovi već otišli. To što se nudi i dalje ima visoku cenu, ali sa ljudima može da se razgovara. Kada su prinuđeni da prodaju stan, spremni su da razmisle o tome da malo supste cenu. Ona i onda bude visoka, ali se u sve to uzima u obzir da je obično u te stanove potreno ulagati, ali je moguće i da se porazgovara sa komšijom, da se vidi kakvog je kvaliteta zgrada, da li ima vlage ili ne i slično", objašnajva Lazarević.
Govoreći o cenama koje su pojavljuju u oglasima, Jovanović ističe da one nisu merodavne i da često stvaraju konfuziju kod ljudi, pa je, savetuje, i tu potrebno biti oprezan.
"Sve što se prometuje kod nas, prometuje se po ceni koje su možda oko pet odsto manja u odnosu na pik koji je bio krajem prošle godine. Vi kada pogledate oglase vidite da one i dalje nisu realne, pa često kupci kažu da su čuli da se stan prodao po drugoj ceni", kaže on.
Objašnjava da upravo to stvara konfuziju kod ljudi.
"Tačno je da je tražnja opala, ali nije opala u toj meri da utiče na pad cena. Na to utiče i pad ponude. Pa kada imate pad i sa jedne i druge strane, onda nije iznenađenje da neki prodavci žele da drže visoku cenu", kaže on.
Šta je sa izdavanjem stanova?
Lazarević kaže da su dešavanja u svetu uticala na cene stanova u svakom pogledu.
Naime, pandemija koronavirusa uticala je na to da cene kupoprodaje skoče u smislu da su ljudi bili prinuđeni da ulažu u Srbiji, pa su ovo tržište gledali kao pozdano i sigurno mesto za ulaganje.
Ona dodaje i to da je i rat u Ukrajini mao uticaja na tržišt nekretnina - vrtoglavo su skočile kirije.
"Tada su Rusi i Ukrajinci počeli dosta da dolaze kod nas. Nisu pitali za cenu kada je u pitanju iznamljivanje stanova. Hteli su samo da se negde smeste, pa su cene otišle u nebo. I taj talas je splasnuo sada, ali i dalje cene nisu relane. Nisu se vratile na onaj nivo od ranije. Sa druge stane nema dovoljno stanova za izdavanje, naročito malih", kaže ona.
Kako kaže, prosečna cena za izdavanje stana u Beogardu je za garsonjeu između 350 do 400 evra, za jednosobne i dvosobne stanove je ona između 500 i 700 evra, dok se veći stanovi izdaju po ceni do 1.200 evra.
"I to je ovde stvar dogovora. Stanovi za 500 evra idu teško. Obično ljudi ili imaju više para pa mogu sebi da priušte veće stanove, dok oni ostali jedva da mogu sebi da priušte stan od 500 evra. Treba imati u vidu da na tu cenu idu i troškovi režija. Došli smo do toga da i mi, agenti, odbijamo ponude sa nerelnim cenama", navela je ona.
Jovanović takođe potvrđuje da cene jesu kirije jesu nešto pale, ali ne toliko da to bude značajno vidljivo.
Na konstataciju da cene zakupa u evrozoni rastu rekordnom brzinom, pa su tako u septembru 2023. godine porasle 2,7 odsto na godišnjem nivou, on kaže da i u ovom slučaju Srbiju ne treba upoređivati sa Evropom.
"Cene jesu u padu ako uporedimo sa godinu dana unazad i to za 20 do 30 odsto niže. Međutim, one su i dalje visoke", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
0
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
2
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
1
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
8
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
16
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Skladištenjem do jeftinijeg gasa
08.09.2025.•
1
Kako se u januaru i februaru ne bismo smrzavali, pripreme za energetsku sezonu treba početi na vreme.
Saradnik Bečkog instituta: Strane investicije u Srbiji manje za 40 odsto nego prošle godine
08.09.2025.•
13
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.
Pregovori o minimalcu za narednu godinu počinju sutra: Vlada daje 550, sindikati traže 600 evra
08.09.2025.•
13
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.
Komentari 32
Komšija
Ako ti stan efektivno donosi čistih 800e dugoročno, to znači da ga trenutno iznajmljuješ za jedno 1100-1200e. Do te cifre dolazimo jednostavnim rezonovanjem da ti je kirija u proteklih 10 godina bila daleeeko niža nego u ovom trenutku (ja sam u tom periodu digao cenu svoje garsonjere za 60%), kao i da je neophodno da uračunaš troškove dugoročnog održavanja koje stanar ne pokriva. Nisam siguran kakav bi stan trebalo da bude da ga izdaješ za tolike pare, ali mi se čini da debelo lažeš.
Stevica
kontraši
mi cemo pre da odustanemo od kupovina, ali trziste u Srb se nece menjati.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar