Vučić najavio prosečnu platu od 1.400 evra do 2027. godine, stručnjak kaže - nemoguće, evo i zašto

Stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović odbacio je mogućnost da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra.
Kako je rekao, to bi značilo da bi zarada naredne tri godine trebalo da raste godišnje po 25 odsto.
 
"Nemoguće je da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra. Na kraju 2023. bila je oko 740 evra, a da bi stigla do 1.400 evra do kraja 2026. godine, morala bi rasti za oko 25 odsto svake od naredne tri godine. U 2022. i 2023. godini plata je rasla za oko 14-15 odsto i to u periodu visoke inflacije", rekao je Jovanović u intervjuu za agenciju Beta.
On je, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će prosečna plata u zemlji za tri godine dostići 1.400 evra, kazao da su očekivanja da će se inflacija umiriti, pa ne vidi kako bi plate mogle da rastu 25 odsto godišnje.
 
Dodao je da je mnogo važnije od same visine plate šta se sve za nju može kupiti, odnosno koliko je njena realna vrednost, a realna vrednost prosečne plate na kraju 2023. godine bila je manja nego na kraju 2021. godine.
 
Prosečna plata 2021. je bila 640 evra, ali, kako je rekao, tim se parama moglo kupiti više nego što se može kupiti sa 740 evra danas, jer su tada cene bile znatno niže.
Naveo je da se u ekonomskoj nauci pojava "iluzija novca" zove kada ljudi više cene nominalni iznos novca koji poseduju, nego njegovu stvarnu kupovnu moć". To, kako je rekao, znači da, iako danas sa svojom platom mogu kupiti manje stvari nego pre par godina, ljudi vide da im se plata povećala za 100 evra i zbog toga smatraju da sada žive bolje nego ranije.
 
"Mislim da ovaj fenomen u velikoj meri, pored izbornih nepravilnosti, kontrole medija i zloupotreba svih poluga vlasti, objašnjava kako je aktuelna vlast uspela da tako ubedljivo pobedi na nedavnim izborima, uprkos činjenici da se, objektivno gledano, životni standard u Srbiji pogoršao u poslednje dve godine", rekao je Jovanović.
 
To, prema njegovim rečima, nije slučaj samo u Srbiji, jer u Turskoj, koja je u poslednje dve godine imala inflaciju od 60-70 odsto, vlast je takođe pobedila na izborima prošle godine, a slično je bilo i u Mađarskoj 2022. godine, uprkos tadašnjoj inflaciji od 15 odsto.
 
Srbija, kako je rekao, nije najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu, već je to Crna Gora gde je prosečni dohodak po glavi stanovnika oko 50 odsto proseka EU, a u Srbiji je 44 odsto proseka EU.
 
"Prosečan privredni rast u Srbiji je poslednjih desetak godina bio veoma slab, 2012. godine su i Srbija i Crna Gora bile na oko 40 odsto EU dohotka, od tada je Crna Gora porasla na oko 50 odsto, a Srbija na 44 odsto. Bugarska, najnerazvijenija članica EU, 2012. godine bila je na 47 odsto dohotka EU, danas je na oko 62 odsto", rekao je Jovanović.
 
Srbija, kako je naveo, ima veliki potencijal, verovatno najveći u regionu, relativno dobro obrazovanje, kvalitetnu radnu snagu, solidnu putnu infrastrukturu, povoljnu geografsku lokaciju, ali taj potencijal nije iskorišćen, a najvažniji razlog za to je što se godinama forsira pogrešan ekonomski model, zasnovan, pre svega na privlačenju stranih investicija.
 
Strane investicije u Srbiji su, prema njegovim rečima, odlične već 20 godina, iznose u proseku oko šest-sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake godine i među najvišim su u istočnoj Evropi, ali i pored toga, ekonomski rast je nizak, a siromaštvo visoko.
 
Jovanović je rekao da nisu strani investitori krivi što je rast u Srbiji nizak, ali da bi rezultati bili bolji, potrebne su i domaće investicije, pre svega malih i srednjih preduzeća.
 
To se, prema njegovim rečima, postiže industrijskom i inovacijskom politikom, gde bi država odredila na kojim će strateškim sektorima razvijati ekonomiju, a zatim bi te sektore trebalo da podrži snažnim merama, pre svega fokusirajući se na inovacije.
 
"Tako su se razvili azijski tigrovi, Južna Koreja, Tajvan, Hongkong i Singapur u periodu 1960-1990, pre toga i Japan, a u najnovije vreme i Kina. Srbija bi tako iskoristila svoj ekonomski potencijal i postala pravi ekonomski tigar, mesto tigar od papira", rekao je Jovanović.
 
Jovanović je rekao da na visoku inflaciju u Srbiji nisu uticala predizborna davanja stanovništvu, povećanje zarada javnom sektoru, minimalca, podela pomoći penzionerima i deci, jer to nije povećalo inače slabu potrošnju. Inflaciju je, kako je naveo, podgrejalo povećanje cena struje i parnog grejanja, kao i ukidanje ograničenja cena koja je Vlada uvela, krajem 2021. godine.
 
"'Odmrzavanje' cena su kompanije iskoristile i povećale ih više nego što je bilo neophodno, a taj fenomen su ekonomisti nazvali 'inflacija pohlepe' (greedflation). Kada su cene skočile do neba, vlada je počela akciju 'bolja cena', ali je tada, već bilo prekasno. Tako da Vlada jeste kriva za rekordnu inflaciju, ali ne zbog povećanja plata i davanja pomoći ljudima, već što je povećala cene", rekao je Jovanović.
Na pitanje da li je realno novo povećanje zarada i minimalca u ovoj godini, kako najavljuju zvaničnici, Jovanović je rekao da dosadašnja povećanja primanja zapravo i nisu nikakva povećanja, već samo delimična kompenzacija za rast cena koji se dogodio proteklih godina.
 
Realno, kako je rekao, primanja u Srbiji su trenutno niža nego što su bila pre dve godine, prosečna neto plata u Srbiji u oktobru 2023. godine, što je poslednji dostupni podatak, bila je oko 86.700 dinara, što je povećanje od oko 16 odsto u odnosu na decembar 2021. a indeks cena u istom periodu porastao je za oko 24 odsto, što znači da je realna vrednost plata trenutno niža za oko osam odsto u odnosu na kraj 2021.
 
"Drugim rečima, prosečna plata danas može da kupi osam odsto manje stvari nego što je to bilo moguće pre dve godine. Stoga, pitanje na koje vlast treba da pruži odgovor nije zašto sada povećavaju plate i penzije, već zašto to nisu uradili do sada, bar ne u dovoljnoj meri", rekao je Jovanović.

Komentari 56

  • Dr Miggyy

    04.03.2024 07:38
    LAŽIMA NIKADA KRAJA
    Gospodine Mali, da li imaš majmunski mozak, pa lažeš jadne verujućih penzionera da će 2027. god imati veliku prosečnu penziju od 650 evra, a prosečna plata 1.400 evra što je prosečna penzija oko 40% prosečne plate. Hvali te se da ste prenagradili penzionere. Doktore u imaginari, kada ste zajahali na vlasti prosečna penzija bila je iznad 60% prosečne plate. Ovim vašim nebulozama dajete lažnu nadu penzionerima, a njihov standard, u vaše vreme, opao je za 20 indeksnih pojena. Unakazili ste penzionetre penzinjama, a lažete ih da su penzije sada nikada veće, a penzioneri vide valjda da jedva preživljavaju. Manite se vaših nepodnosljivih laži. Penzioneri kada se osveste, neće više glasati za vas lažova, lopova i nerljudske persone. Ako sami se ne osveste, vi će ih uništiti, nitkovi.
  • Dragan

    11.01.2024 15:57
    Stručnjak
    Stručnjak, ako se ne varam, on je rekao za Beograd. U Beogradu je sada plata veća od 1000e. I ja bih bio oprezan imajući u vidu Čulibrka i Šutanovca koji su komentarisali nešto što ne znaju.
  • Mišljenje

    10.01.2024 18:20
    Stručnjak?
    Ko je Branimir Jovanović i po kom kriterijumu je on stručnjak da komentarise ekonomska pitanja? Nikoga i malo relevantnog u bilo kojoj nauci nisam pronašao u bazi Scopus sa tim imenom! Nisam bot, samo realno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Bitkoin pao na 62.700 evra

Bitkoin je danas u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens pao za jedan odsto na 62.700,27 evra.

Titkok će otpustiti veliki broj radnika

Kompanija Tiktok planira da otpusti veliki broj radnika širom sveta, a otpuštanja će posebno pogoditi timove koje se bave korisničkom podrškom i komunikacijom, kao i sadržajem i marketingom.