Zlatna groznica: Centralne banke u potrazi za metalom
Od kako se zapucalo u Ukrajini svet je postao znatno nesigurniji. Poverenja je sve manje, svetske valute gube na vrednosti više nego što je uobičajeno.
Foto: Pixabay
Kako institucija novca i pozajmljivanja počiva upravo na poverenju, razumljivo je što centralne banke, posebno najmoćnijih država, od početka rata samo povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama.
Ne čudi da je 2022. samo za potrebe centralnih banaka preprodato 1.136 tona, primetno više nego bilo koje godine unazad četvrt veka. Lane je bankarska potražnja za najdragocenijim metalom ponovo snažno uvećena i dostigla je blizu 2.000 tona, ali još nije objavljeno koliko je iznosila realizacija.
Kocka stranice 22 metra
Glad za zlatom je toliko velika da se visina dosadašnje globalne proizvodnje pokazuje kao ozbiljan limit. Međutim, pitanje je može li se, i za koje vreme, uvećati količina najsjanijeg metala na tržištu? Zapravo, širom globusa zlatonosnih nalazišta nema previše. Možda je i veće iznenađenje da je zlata u istoriji čovečanstva do sada, s obzirom na to da je među prvim metalima koje je čovek otkrio, relativno malo iskopano.
Ceni se izvađeno oko 210.000 tona, od čega 86 odsto unazad 170-180 godina, od kada su u upotrebi bolji alati i efikasnija mehanizacija za pronalaženje i vađenje važnog resursa. Kada bi se sve proizvedeno zlato slilo u kocku, njena stranica bi bila veličine od tek 22 metra. Zlata je, izgleda, baš malo.
Prema dosadašnjim istraživanjima u rudnicima širom globusa je još oko 55.000 tona otkrivene, ali neizvađene rude ovog metala. Vidi se da na raspolaganju ima rezervi za najviše dvadsetak godina. Malo je verovatno da se neće nikakvo novo ležište pronaći, tim pre što širom sveta na hiljade rudarsko geoloških ekspedicija traga za skrivenim nalazištima. Ove godine je samo u Srbiji 31 geološka ekipa u potrazi za zlatom, premda naša država nije posebno interesantno područje kada je ovaj metal u pitanju.
Blago Čukari Peku
Poslednjih godina u Srbiji se proizvodilo do dve tone zlata godišnje, ranije i pet tona. No, nakon pronalaska veoma bogatog nalazišta Čukari Peku, gde je kineska rudarska kompanija započela proizvodnju bakra, zlata i pratećih metala, očekuje se da se domaća produkcija možda i udvostruči.
Pre pronalaska novog nalazišta računalo se da kod nas ima oko 300 tona pridobivog zlata, tek polovina su količine koje opravdavaju dosta skupa ulaganja i za koje postoji osmišljeno rudarsko-tehnološko rešenje. Zapravo, gro zlata u Srbiji je pri rudi bakra, pa se i dobija najviše kao nusproizvod pri dobijanju "crvenog metala". Međutim, nakon pronalaska Čukari Peku proračuni sa da ima najmanje 550-600 tona pridobivog zlata.
Za evropske prilike Srbija je bogata zlatnim resursima, otprilike koliko i susedne Bugarska i Rumunija. Mada je bilansno tek nešto bogatija od Srbije, Bugarska je sa godišnjom produkcijom od 10 tona bila vodeća u Evropi, ali to joj je bilo dovoljno tek za 42. mesto u svetu. Poslednjih godina Finska je uspela da proizvodnju bakra uveća na 13 tona. U globalnim razmerama to su sve skromni proizvođači.
Kad je dolar izgubio zlatnu podlogu
U svesti starijih građana Južna Afrika važi kao glavni majdan najsjajnijeg metala. Bila je vodeća od 1890. godine i otkrića najvećeg zlatonosnog ležišta Vitvatersrand, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka.
Godine 1970, u sklopu priprema za odvajanje dolara od zlatonosne podloge, proizvela je čak 1.160 tona, što je ne samo svetski rekord, nego i nezamisliva godišnja proizvodnja za današnje prilike, kada Kina, najveći proizvođač, produkuje tek 330 tona, a preko 300 tona još samo Australija i Rusija. Kanada je sa 220 tona na četvrtom, dok su SAD pete sa 170 tona.
Kako je 70-ih godina 20. veka došlo do odvajanja dolara od zlatonosne podloge, cena zlata je počela strelovito da raste, pa je i postignut svetski godišnji proizvodni rekord od 4.900 tona. Snažan je aktuelni rast potražnje za zlatom, naročito za potrebe centralnih banaka, pa je pretprošle godine proizvodnja porasla osam odsto, na 2.230 tona. Izvesno je da ni prošlogodišnji rast nije bio ispod 15 odsto, dok pojedina predviđanja ukazuju da bi produkcija tekuće sezone mogla dostići i 3.200 tona.
Pročitaj još
Liberali promašili
Od do sada širom globusa izvađenih 210.000 tona zlata, 96.000 tona je utrošeno na zlatne nakite i ukrase, dok oko 47.000 tona služi kao investiciono zlato, 36.000 tona kao monetarno, u sefovima nacionalnih banaka kao garant devizne sposobnosti.
Aktuelna tražnja potiče prvenstveno od potreba nacionalnih banaka i trgovaca investicionim zlatom. Cena je skočila na blizu 2.230 dolara po unci i dalje zadržavajući trend izrazitog rasta. SAD su država sa najviše zlata u deviznim rezervama, čak 8.133 tone, Nemačka je sa 3.355 tona na drugom, Italija i Francuska sa po oko 2.500 tona na trećem i četvrtom mestu, dok je Rusija sa 2.380 tona petom mestu. U sefovima Narodne banke Srbije nalazi se 40 tona zlata.
Među bankarima, naročito među pripadnicima liberalne orijentacije, ima dosta pobornika oslanjanja na druge vidove deviznih garancija. Tako Norveška i Kanada, mada su obe prebogate i mogle bi poprilično lako da kupe i stotinu tona zlata, u svojim sefovima nemaju ni grama najsjajnijeg metala.
No, baš u današnje vreme rasta nesigurnosti i cene zlata, ovakva orijentacija se pokazala kao slabija i zahteva mnogo veća ulaganja u druge vidove garantovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
0
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
7
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
35
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
4
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
11
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
31
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
6
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
20
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
54
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
SAD uvode sankcije rafineriji u Kini i kompanijama koje prevoze iransku naftu
26.04.2026.•
8
Američka vlada saopštila je da uvodi ekonomske sankcije velikoj rafineriji nafte sa sedištem u Kini i za oko 40 brodarskih kompanija i tankera koji prevoze iransku naftu.
Komentari 5
Zemlja čudesa
pobogu
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar