Zlatna groznica: Centralne banke u potrazi za metalom

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Info
03.04.2024.
14:26
Od kako se zapucalo u Ukrajini svet je postao znatno nesigurniji. Poverenja je sve manje, svetske valute gube na vrednosti više nego što je uobičajeno.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Kako institucija novca i pozajmljivanja počiva upravo na poverenju, razumljivo je što centralne banke, posebno najmoćnijih država, od početka rata samo povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama. 
 
Ne čudi da je 2022. samo za potrebe centralnih banaka preprodato 1.136 tona, primetno više nego bilo koje godine unazad četvrt veka. Lane je bankarska potražnja za najdragocenijim metalom ponovo snažno uvećena i dostigla je blizu 2.000 tona, ali još nije objavljeno koliko je iznosila realizacija.
Kocka stranice 22 metra
 
Glad za zlatom je toliko velika da se visina dosadašnje globalne proizvodnje pokazuje kao ozbiljan limit. Međutim, pitanje je može li se, i za koje vreme, uvećati količina najsjanijeg metala na tržištu? Zapravo, širom globusa zlatonosnih nalazišta nema previše. Možda je i veće iznenađenje da je zlata u istoriji čovečanstva do sada, s obzirom na to da je među prvim metalima koje je čovek otkrio, relativno malo iskopano. 
 
Ceni se izvađeno oko 210.000 tona, od čega 86 odsto unazad 170-180 godina, od kada su u upotrebi bolji alati i efikasnija mehanizacija za pronalaženje i vađenje važnog resursa. Kada bi se sve proizvedeno zlato slilo u kocku, njena stranica bi bila veličine od tek 22 metra. Zlata je, izgleda, baš malo.  
Prema dosadašnjim istraživanjima u rudnicima širom globusa je još oko 55.000 tona otkrivene, ali neizvađene rude ovog metala. Vidi se da na raspolaganju ima rezervi za najviše dvadsetak godina. Malo je verovatno da se neće nikakvo novo ležište pronaći, tim pre što širom sveta na hiljade rudarsko geoloških ekspedicija traga za skrivenim nalazištima. Ove godine je samo u Srbiji 31 geološka ekipa u potrazi za zlatom, premda naša država nije posebno interesantno područje kada je ovaj metal u pitanju.
 
Blago Čukari Peku
 
Poslednjih godina u Srbiji se proizvodilo do dve tone zlata godišnje, ranije i pet tona. No, nakon pronalaska veoma bogatog nalazišta Čukari Peku, gde je kineska rudarska kompanija započela proizvodnju bakra, zlata i pratećih metala, očekuje se da se domaća produkcija možda i udvostruči.
 
Pre pronalaska novog nalazišta računalo se da kod nas ima oko 300 tona pridobivog zlata, tek polovina su količine koje opravdavaju dosta skupa ulaganja i za koje postoji osmišljeno rudarsko-tehnološko rešenje. Zapravo, gro zlata u Srbiji je pri rudi bakra, pa se i dobija najviše kao nusproizvod pri dobijanju "crvenog metala". Međutim, nakon pronalaska Čukari Peku proračuni sa da ima najmanje 550-600 tona pridobivog zlata.
 
Za evropske prilike Srbija je bogata zlatnim resursima, otprilike koliko i susedne Bugarska i Rumunija. Mada je bilansno tek nešto bogatija od Srbije, Bugarska je sa godišnjom produkcijom od 10 tona bila vodeća u Evropi, ali to joj je bilo dovoljno tek za 42. mesto u svetu. Poslednjih godina Finska je uspela da proizvodnju bakra uveća na 13 tona. U globalnim razmerama to su sve skromni proizvođači.
 
Kad je dolar izgubio zlatnu podlogu
 
U svesti starijih građana Južna Afrika važi kao glavni majdan najsjajnijeg metala. Bila je vodeća od 1890. godine i otkrića najvećeg zlatonosnog ležišta Vitvatersrand, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka. 
 
Godine 1970, u sklopu priprema za odvajanje dolara od zlatonosne podloge, proizvela je čak 1.160 tona, što je ne samo svetski rekord, nego i nezamisliva godišnja proizvodnja za današnje prilike, kada Kina, najveći proizvođač, produkuje tek 330 tona, a preko 300 tona još samo Australija i Rusija. Kanada je sa 220 tona na četvrtom, dok su SAD pete sa 170 tona.
 
Kako je 70-ih godina 20. veka došlo do odvajanja dolara od zlatonosne podloge, cena zlata je počela strelovito da raste, pa je i postignut svetski godišnji proizvodni rekord od 4.900 tona. Snažan je aktuelni rast potražnje za zlatom, naročito za potrebe centralnih banaka, pa je pretprošle godine proizvodnja porasla osam odsto, na 2.230 tona. Izvesno je da ni prošlogodišnji rast nije bio ispod 15 odsto, dok pojedina predviđanja ukazuju da bi produkcija tekuće sezone mogla dostići i 3.200 tona.
Liberali promašili
 
Od do sada širom globusa izvađenih 210.000 tona zlata, 96.000 tona je utrošeno na zlatne nakite i ukrase, dok oko 47.000 tona služi kao investiciono zlato, 36.000 tona kao monetarno, u sefovima nacionalnih banaka kao garant devizne sposobnosti. 
 
Aktuelna tražnja potiče prvenstveno od potreba nacionalnih banaka i trgovaca investicionim zlatom. Cena je skočila na blizu 2.230 dolara po unci i dalje zadržavajući trend izrazitog rasta. SAD su država sa najviše zlata u deviznim rezervama, čak 8.133 tone, Nemačka je sa 3.355 tona na drugom, Italija i Francuska sa po oko 2.500 tona na trećem i četvrtom mestu, dok je Rusija sa 2.380 tona petom mestu. U sefovima Narodne banke Srbije nalazi se 40 tona zlata.
 
Među bankarima, naročito među pripadnicima liberalne orijentacije, ima dosta pobornika oslanjanja na druge vidove deviznih garancija. Tako Norveška i Kanada, mada su obe prebogate i mogle bi poprilično lako da kupe i stotinu tona zlata, u svojim sefovima nemaju ni grama najsjajnijeg metala. 
 
No, baš u današnje vreme rasta nesigurnosti i cene zlata, ovakva orijentacija se pokazala kao slabija i zahteva mnogo veća ulaganja u druge vidove garantovanja.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zlato

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

  • Zemlja čudesa

    03.04.2024 • 20:47
    @Ivan
    Sve je to tačno. U nekim delovima sveta su nekada koristili i školjke u svrhu trgovine, i to je sve stvar društvenog dogovora. Upravo to je ono na šta sam i mislio kada sam rekao da je to još jedna ljudska glupost, kao i papirni novac, blokčejn valute ili CBDC. Stvarna vrednost pripada onim dobrima koja se mogu praktično upotrebiti, sve ostalo je prevara.

  • pobogu

    03.04.2024 • 18:24
    Obzirom na ekolosko stanje planete, zivo drvo bi moralo da ima najvecu vrednost - u pitanju je egzistencija svih zivih bica.

  • Ivan

    03.04.2024 • 16:42
    @Zemlja čudesa
    Ne gleda se tehnoloska upotrebljivost metala vec to koliko ga na planeti ima i da li se moze stvarati. Posto zlata ima malo, i ne moze se stvarati tek tako, onda je vredno i koristi se za razmenu dobara ili da skladisti vrednost. Ni novcanice nisu vredni listovi papira same po sebi, ali svi mi koji ih koristimo verujemo i dogovorili smo se da vrede kako bi ih koristili u razmeni dobara.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 5 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Kome odbojkašice duguju osmeh:
Kome odbojkašice duguju osmeh: "Da kažnjavate reprezentativke jer se nisu dovoljno smejale pred predsednikom?"
Srbija centar: Dva člana Predsedništva napuštaju stranku, ne podržavaju izlazak na izbore
Srbija centar: Dva člana Predsedništva napuštaju stranku, ne podržavaju izlazak na izbore
Srdanović o TV duelu sa Vučićem: Apsolutno nema potrebe za razgovorom sa osobom koja to nije zaslužila
Srdanović o TV duelu sa Vučićem: Apsolutno nema potrebe za razgovorom sa osobom koja to nije zaslužila

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Najkomentarisanije