Za više para manje slanine, mleka, sira: Srbija po inflaciji i dalje u evropskom vrhu
Umesto 18.869 dinara, koliko je bilo potrebno u maju 2021. za 100 proizvoda koji se najčešće kupuju, sada mora da se iskešira skoro 10.000 dinara više.
Foto: Pixabay
Tako se i za nominalno znatno veće prosečne plate sada može kupiti manje mleka, mesa i drugih osnovnih namirnica nego ranije, prenosi Radar.
Računica Radara, uostalom, pokazuje da je svaki zaposleni 2021. sa prosečnom neto zaradom od 65.864 dinara mogao da kupi skoro tri i po takve "korpe" sa po 100 proizvoda u jednom od ovdašnjih supermarketa. Iako je u međuvremenu prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine porasla na 95.625 dinara, ona sada nije dovoljna ni za te iste tri i po korpe, a kamoli za nešto više.
Samo za životni standard od pre tri godine, meren kupovinom 100 najprodavanijih artikala u samoposlugama, sada svakom građaninu sa prosečnom neto zaradom nedostaje 2.868 dinara.
Prosečne plate, iako nominalno rastu, već godinama kaskaju za cenama hrane
Ništa čudno ako se ima u vidu da je "korpa" napunjena sa 100 najprodavanijih proizvoda u međuvremenu poskupela za 49,2 odsto, a taman toliko povećane su i maloprodajne cene 50 artikala koji se najčešće pazare u drugom velikom trgovinskom lancu, koji je Radaru, za ovo istraživanje, takođe dostavio svoje maloprodajne cene proizvoda koje njihove mušterije najčešće pazare. Istovremeno, prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine veća je za 45,2 odsto nego što je bila u 2021.
To drugim rečima znači da je njihova realna kupovna moć za oko četiri procentna poena manja nego što je bila pre tri godine. Pri tome, nominalni rast prosečne neto plate kaska čak i za zvaničnim rastom cena hrane, jer je od maja 2021. do maja ove godine hrana u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela 45,7 odsto, s tim što su u poslednjih 12 meseci te cene porasle samo 0,7 odsto.
Nešto bolje od zaposlenih prošli su penzioneri, s obzirom na to da su im u proseku primanja između aprila 2021. i 2024. povećana za 53,8 odsto, sa 29.374 na 45.731 dinar. Međutim, ni oni se nisu previše usrećili. Pre tri godine mogli su za prosečnu penziju da pazare 1,557 "korpi" sa 100 najprodavanijih proizvoda, a sada bi im nakon iste kupovine u novčaniku ostalo tek 1.915 dinara za ceo mesec ili oko 60 dinara dnevno. I to je mera njihovog rasta standarda.
Za više para manje slanine, viršli, mleka, sira, pavlake, krompira…
Bar do 2027, za kada su im predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali obećali prosečnu penziju od 650 evra. Samo nisu obećali šta će njome moći da kupe. Kao što ni danas o tome ne govore, već uporno ponavljaju da je u poslednje tri godine prosečna penzija povećana sa 250 na 390 evra. Uprkos tome, oni danas u jednom trgovinskom lancu za prosečnu penziju mogu da kupe 25,4 kilograma suve pančete domaćeg proizvođača, a pre tri godine mogli su, sa znatno nižim penzijama, da kupe četiri kilograma više.
Za zvaničnike svakako ne bi bilo zgodno da najstariji shvate da su sa manjim penzijama u maju 2021. mogli da kupe 12 kilograma pilećih viršli, 8,4 kilograma trapista i gaude, 1,1 kilogram dimljene pečenice, 1,6 kilograma tirolske kobasice, 18 pakovanja dugotrajnog mleka od litar i po, pet kantica pavlake od 700 grama, 40 balona negazirane vode od po šest litara, 283 pakovanja od 50 grama svežeg kvasca, četiri kilograma domaće dimljene slanine… više nego što mogu da kupe sada.
Još manje je za vlast zgodna računica koja pokazuje da je u drugom trgovinskom lancu penzioner pre tri godine, čak i sa 16.357 dinara manje na raspolaganju nego što ih ima sada, mogao za prosečnu penziju u maju 2021. da kupi 93 kilograma krompira, 50 kilograma krastavaca, 24 kilograma limuna, 11 litara probiotik jogurta, 41 čašicu pavlake od 180 grama… više nego što može sada u istoj prodavnici.
Ne jedu se evri
Džaba, dakle, što plate i penzije rastu u evrima, kad građani ne mogu da jedu evre, već osnovne životne namirnice, čije cene dramatično rastu ne samo u domaćoj, već i u stranoj valuti, prenosi Radar. I to za nijansu brže, jer evro danas vredi pola dinara manje nego pre tri godine, kada je srednji prosečan kurs bio 117,57 dinara.
U moru loših, moglo bi zvučati kao dobra vest to što je Narodna banka Srbije prošlog meseca, prvi put još od leta 2021, godišnju inflaciju oborila na gornju granicu svog cilja od tri plus-minus 1,5 odsto. Od maja prošle do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji povećane su u proseku tačno 4,5 odsto. Nekome bi sam ovaj podatak mogao zvučati još bolje ako se ima u vidu da su pre samo godinu dana, u maju 2023. cene kod nas rasle tri puta bržim tempom od 14,8 odsto godišnje.
Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to je potvrda da je inflacija u prethodnih godinu dana "bila na snažnoj opadajućoj putanji", a uz to očekuje "njeno dalje usporavanje", tako da bi u toku 2025. trebalo da bude oko tri odsto.
Pa, šta onda sad nije u redu? Pre godinu dana, sa tri puta većom inflacijom Srbija je bila peta u Evropi po tempu rasta potrošačkih cena, odmah iza Turske, u kojoj su u to vreme cene rasle 39,6 odsto godišnje, Mađarske (21,5), Moldavije (16,3) i ratom zahvaćene Ukrajine (15,3 odsto). Godinu dana kasnije moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje.
Pročitaj još
Od 14 evropskih zemalja, koje su pre tačno godinu dana kuburile sa dvocifrenim rastom cena, sada veću inflaciju od Srbije, osim neprikosnovenog evropskog rekordera Turske, u kojoj su u poslednjih 12 meseci cene porasle čak 75,5 odsto, imaju još samo Moldavija (7,8 procenata) i Rumunija (5,1 odsto), dok u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Sve ostale sa te liste spustile su je prošlog meseca ispod četiri odsto. Pri tome su dve pribaltičke zemlje, Letonija i Litvanija, svele godišnji rast cena na samo 0,1 odnosno 0,5 odsto.
Od prošlog leta konstantno nižu inflaciju od Srbije ima čak i Ukrajina. Uprkos ratnim razaranjima, započetim ruskom invazijom u februaru 2022, godišnji rast cena u toj zemlji se u poslednja tri meseca stabilizovao na nivou između 3,2 i 3,3 odsto, tako da je kod nas praktično za 50 odsto veća.
Analizu u celosti čitajte na sajtu Radara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u junu 2,7 odsto
13.07.2026.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 2,7 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Rojters: Evropi preti nestašica goriva zbog sukoba SAD i Irana
13.07.2026.•
3
Evropa je najizloženiji region posledicama rata između SAD i Irana kada je reč o snabdevanju energentima, navodi Rojters u analizi.
Koliko će Srbija ove godine platiti novčanih kazni i penala po tužbama?
13.07.2026.•
6
Srbija je prošle godine po osnovu novčanih kazni, penala po rešenju sudova i naknadne štete iz budžeta platila 24,2 milijarde dinara.
Evropa u prvoj polovini godine uvezla ruski LNG iz Jamala vredan šest milijardi evra
13.07.2026.•
1
Evropa je u prvoj polovini ove godine uvezla količine tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal u vrednosti od šest milijardi evra.
Cene nafte skočile nakon novih američkih napada na Iran
13.07.2026.•
1
Cene nafte naglo su porasle, dok su azijske berze uglavnom zabeležile pad nakon novih američkih vazdušnih udara na Iran, javio je danas Asošijeted pres (AP).
Predstavnici Viz Era predali 21.000 zahteva građana da bi ostali u Srbiji
13.07.2026.•
1
Predstavnici kompanije VIz Er danas su predali više od 21.000 potpisa građana Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, kako bi očuvali poslovanje u Beogradu.
Od "Osmeha Vojvodine" do javnog duga: Koliko košta razvoj izgradnjom puteva?
13.07.2026.•
25
Nema šta, Aleksandar Vučić ne prestaje graditi moderne puteve. Nedavno je najavio nove, preciznije prve ozbiljnije drumske investicije u Vojvodini.
Drugi put u manje od mesec dana: Košarkaškom savezu Srbije ponovo milioni iz budžetske rezerve
13.07.2026.•
1
Vlada Srbije izdvojila je 317,25 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Košarkaškog saveza Srbije (KSS), objavljeno je u Službenom glasniku.
Ekonomisti strahuju od rasta cena hrane zbog super-El Ninja
13.07.2026.•
2
Ekonomski eksperti su upozorili da bi ovogodišnji super-El Ninjo globalni atmosfersko-okeanski fenomen mogao da izazove ozbiljan šok za globalne cene hrane koji bi mogao da potraje do 2028. godine.
Akcize na gorivo od danas 10 odsto niže
13.07.2026.•
11
Akciza na gorivo od danas, 13. jula biće niža za 10 odsto, a ova promena važiće do 19. jula.
Fitch opet zadržao Srbiju stepenicu ispod investicionog rejtinga
12.07.2026.•
2
Agencija Fitch Ratings potvrdila je Srbiji kreditni rejting BB+ sa pozitivnim izgledima, ponovo je ostavljajući na jedan stepenik ispod investicionog rejtinga.
Ministarstvo donelo pravilnik o ugovorima između poljoprivrednika i otkupljivača
12.07.2026.•
4
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača poljoprivrednih proizvoda.
Vlasnici pumpi: Nemamo mogućnost da prodajemo dizel poljoprivrednicima po 184 dinara
12.07.2026.•
6
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi izjavili su da ne mogu da prodaju dizel gorivo poljoprivrednicima po povlašćenoj ceni od 184 dinara po litru, kako je promenom propisa predvidela Vlada Srbije.
Devizne rezerve smanjene na 29,6 milijardi evra
12.07.2026.•
0
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju juna iznosile 29,6 milijardi evra i u odnosu na kraj maja smanjene su za 273,2 miliona evra, saopštila je NBS.
MMF kaže da će privredni godišnji rast Srbije biti 3,5 odsto: Ekonomista ukazuje na probleme te procene
12.07.2026.•
7
Projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o privrednom rastu Srbije u narednih pet godina od 3,5 odsto godišnje u odnosu na prosečni rast u evrozoni od 1,2 odsto, suviše je optimistična i nepouzdana.
Kina umesto EU kao glavni spoljnotrgovinski i investicioni partner Srbije: Koliko je to ostvarivo?
12.07.2026.•
19
Ekonomske aktivnosti u Srbiji funkcionišu slično kao i spoljna politika zemlje - sa svima smo dobri, dok se ne zahteva poštovanje prava ili igranje po pravilima.
Evropa korak bliže digitalnom evru: Ovo su neki od detalja
12.07.2026.•
4
Evropski parlament usvojio je pregovarački stav čime je odobren početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra.
Cene kafe i kakaa naglo skočile
11.07.2026.•
1
Cene kafe i kakaa na berzama su naglo skočile jer su se investitori zabrinuli da bi klimatski poremećaji izazvani El Ninjom mogli da ugroze prinose ove dve globalno tražene biljke širom Brazila i Zapadne Afrike.
Milijarde za Ekspo: Ko je dobio najveće javne nabavke u Srbiji?
11.07.2026.•
7
Za međunarodnu izložbu Ekspo 2027 u Srbiji do sada je kroz javne nabavke opredeljeno više od 450 miliona evra.
Poslodavcima kazne do dva miliona dinara za nepotpunu primenu zakona o bezbednosti na radu
11.07.2026.•
15
Odlaganje pune primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine, poslodavcima je dalo dodatno vreme za usklađivanje, ali i strože kontrole,
U junu najveći rast potrošačkih kredita
10.07.2026.•
7
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine bili su 4.626 milijardi dinara, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj.
Komentari 28
Doca
Jovan
NN
I nije tačno da se ne može raditi i zaraditi, makar malo, pa neće biti samo jedna plata! S jednom platom se nikada baš nije moglo komotno živeti, naročito porodica.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar