Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Foto: 021.rs
Međutim, vest da se menja vlasništvo nad jednim od dva najveća operatera u internetu, medijskoj distribuciji i mobilnoj telefoniji dobrano je ustalasala javnost.
Šta je sa konkurencijom
Pokazalo se da stanovnici Srbije shvataju da se u 21. veku pojam suverenosti vezuje za komunikacije bar toliko koliko i za teritoriju. Otuda je vest da je SBB deo svoje imovine prodao "Jetelu", odnosno deo poslovanja "Telekomu", gotovo šokirala javnost. Tim pre što su kupci glavni rivali, čime se dugogodišnji vladajući trijumvirat svodi na dvojac.
Naravno, svi su primetili da smo godinama učili kako konkurenciju na tržištu obezbeđuje prisustvo najmanje tri snažna suparnika, a sada se prisustvo svodi na dvojac. Istina, saglasnost za aranžman mora odobriti regulatorno telo, čije se izjašnjenje očekuje tokom prve polovine godine.
Dakle, Junajted grupa je prodala svoj najvažniji poslovni segment – operatera SBB, iz koga je i nastala. Za 825 miliona evra, PPF je kupio SBB. Reč je o firmi u kojoj 60 odsto vlasništva poseduje državni investicioni fond iz Ujedinjenih Emirata, dok je 40 odsto akcija na berzi. Pre nekoliko godina su od Norvežana otkupili "Jetel", trećeg po snazi operatera u Srbiji, u javnosti poznatijeg po prethodnom imenu "Telenor". Time se "Jetel" znatno uvećava u svakom segmentu, a ima uslova i da zađe u medijsku sferu, gde ga nije bilo.
Sportski program
Mnogo veće nedoumice izaziva drugi deo aranžmana – prodaja prava sportskih prenosa koje smo do sada gledali na kanalima Sport kluba za 650 miliona evra. Kupac je "Telekom", čiji smo sportski program gledali na "Areni". Formalno, Sport klub bi mogao nastaviti emitovanje, ali ostao je bez sadržaja – sva prava prenosa prodata su najvećem rivalu, koji je, inače, unazad šest godina uspeo da poprilično preotme neke od najatraktivnijih fudbalskih i košarkaških priredbi, pa je Sport klub već duže vreme prilično siromašnog programa.
Naravno, iza svega stoji kapital države Srbije, vlasnika "Telekoma", a javnost je godinama brujala kako je "Arena" za prenose pojedinih fudbalskih takmičenja plaćala i po 100 miliona evra godišnje. Takav novac teško da je mogla povratiti od uvećane pretplate i reklama. To i nije bio cilj – Vladimir Lučić, direktor u "Telekomu", za čije se ime vezuje snažna ekspanzija firme, dobro je znao da razvoj sopstvene optičke mreže, u čemu je državna telekomunikaciona firma začudo (pre)dugo zaostajala, nije dovoljan.
Sedam puta više korisnika
Mamac za nove korisnike, kao i svuda u svetu, jeste sport i stoga je strategiju razvoja zasnivao na forsiranju (i) sportskog programa. Preplaćivao je samo da bi došao do što atraktivnijih nadmetanja, baš kao što je i preplaćivao sitne i nepoznate operatere da bi se što brže priključio vodećima, posebno u medijskoj distribuciji.
Teško da je tu bilo neposredne zarade, ali veliko je pitanje da li je dobit glavni cilj operatera. Ne jednom smo videli da je mnogo važniji (politički) uticaj, sa kojim vremenom i na razne druge načine dolazi i do znatnijeg materijalnog profita.
Rezultat ogromnih ulaganja unazad šest sezona je vidljiv. Godine 2018. "Telekom" je jedva držao 18 odsto tržišta, u Beogradu i Novom Sadu ni dva odsto korisnika nije se kačilo preko državnog operatera. SBB je dominirao i činio se nedostižnim. No, Lučiću za uspeh ne bi bilo dovoljno izvanredno poznavanje modernog poslovanja da iza sebe nije imao i gotovo neograničenu novčanu podršku države.
Besomučno ulaganje
Strategija besomučnog ulaganja i dobar smer razvoja firme dali su rezultat. "Telekom" je broj korisnika u Beogradu uvećao sedam puta, u Novom Sadu i Kragujevcu šest puta, dok ih je u Nišu pet puta više. Time se odlepio od ruralnih krajeva i sa 57,2 odsto udela postao uverljiv lider na tržištu.
Nije samo osvajao one koji su se kasnije usmeravali na mrežu, već je i rivalima otimao klijente. Tako je na kraju prošle godine broj korisnika SBB mreže iznosio blizu 650.000 (27,6 odsto), bezmalo pola miliona manje nego što je bio maksimum, dok je broj korisnika MTS-a (to je Telekomova mreža) blizu 1,4 miliona od ukupno 2,19 miliona korisnika.
Slično je i kada je u pitanju medijska distribucija – "Telekom" je dostigao 55 odsto, dok je SBB spao na 37 odsto tržišta. Svima ostalima, i skupno gledano, pripada zanemarljiv deo.
Pri objavi kupoprodaje istaknuto je da je SBB lane ostvario 30,6 milijardi dinara prihoda, od čega je 3,6 milijardi neto profit. Slične su brojke i za prethodne tri-četiri sezone. Istovremeno, pravno-tehnički posmatrano, SBB je osamostaljen i u Srbiji registrovan kao pravno lice, čime novi kupac pokazuje da porez želi plaćati u Srbiji, a ne u Luksemburgu, gde su registrovani svi kanali Junajted grupe, pa i dobit iz poslovanja na srpskom tržištu tamo uplaćuje.
Zaduženost "Telekoma"
No, to nije sve što je "Telekom" pazario. Kupio je i satelitsko poslovanje EON platforme (koja ostaje kod dosadašnjeg vlasnika), čime se razvija davnašnja Lučićeva želja za osvajanjem tržišta gastarbajtera sa jugoslovenskog prostora.
Poseban je naglasak na bogata tržišta Nemačke, SAD, Austrije, Švajcarske i veliko tržište Turske, a na ovom širenju u srpskom državnom operateru zasnivaju procene da će prihod do 2030. godine sa sadašnjih 2,1 skočiti na 3,5 milijardi evra.
Intenzivan razvoj doveo je do velike zaduženosti firme. Tako je pre pet godina "Telekom" dugovao 450 miliona, da bi krajem 2023. godine zaduženost narasla na 1,75 milijardi evra. Lane se dodatno zadužio i to prodajom obveznica na inostranom tržištu. Neočekivano lako je privukao posebno američke investitore, a sličnu emisiju sopstvenih dužničkih hartija planira i za ovu sezonu. Time je zaduženost narasla do "nebeskih" visina.
Pročitaj još
Zaboravio na dobit
Ono o čemu prvi čovek "Telekoma" uporno izbegava da govori je neto dobit poslovanja. Godine 2023. je zvanično iznosila oko 45 miliona evra, ali su iz opozicije prebacivali da je zapravo samo 6,8 miliona, ali je "veštački" naduvana niskom zvaničnom cenom antenskih stubova kasnije prodatih za znatno višu svotu. Tako je "naduvana" razlika koja se beleži kao prihod firme. Pa, i kada se kalkuliše zvanična brojka, proizilazi da bi iz poslovanja za vraćanje duga državnom operateru bilo potrebno skoro 48 godina.
Teško da i "Junajted grupa", čiji je većinski vlasnik investicioni fond "BC Partners", može da se pohvali poslovanjem. Kada su pre pet godina od KKR fonda otkupili 55 odsto vlasništva, platili su 2,6 milijardi evra, a već nekoliko sezona neuspešno pokušavaju da celu grupu preprodaju.
Razlog je ponajviše prevelika zaduženost. Po grčkim medijima, "Junajted grupa" duguje 7,2, od čega je 4,7 milijardi evra emitovanjem sopstvenih obveznica. Ove godine na naplatu pristižu obveznice vredne 800, naredne 950, potom u sledeće tri godine po 600 miliona evra. Kako inflacija nikako da padne ispod 4,5 odsto, kupovina novih obveznica kojima se stari dug zamenjuje novim se zbog sve viših kamata ne preporučuje. Zato "Partners" pokušava da prodajom imovine vrati obaveze.
Ulaganje u startapove
Operator u Srbiji nije jedini čega se "Junajted grupa" oslobađa, sličan aranžman kao "Telekomu" ponuđen je i državnom operateru u Sarajevu za segment grupe na teritoriji BiH i Crne Gore.
Lučić izbegava da govori i o dobiti i o vraćanju duga. Ponekad ponešto i kaže, ali posredno. Tako je nedavno objasnio otkud izrazit interes američkih ulagača za Telekomovim obveznicama. Objašnjenje je u firminom fondu za ulaganja u startap programe. Manje je poznato da je državni operater do sada uložio u dvanaest programa iz oblasti veštačke inteligencije.
Investitori iz SAD dobro znaju da u ovakvim firmama dolazi do znatnog skoka cena akcija ne na osnovu poslovnih rezultata glavnog biznisa, već i, u mnogo većem obimu, na osnovu ulaganja u visokotehnološke startapove. Naravno, ako se startapovi pokažu nedovoljno uspešni, ulaganja postaju promašaj.
Prodaja SBB-a za 1,470 miliona evra je jedan od najskupljih poslovnih poteza u Srbiji. Viši iznos, 1,517 milijardi evra su 2007. godine platili Norvežani za otkup mreže 063, a i ulazak "Partners"-a na srpsko tržište je koštao 2,6 milijardi evra. Sva ostala bila su niža, pa ipak, teško se može reći da je biznis dobit bila glavni mamac. Moć da se snažno utiče na javno mnjenje je ta koja odlučujuće doprinosi rastu cena operatera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
0
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
7
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
16
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
3
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
48
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Komentari 6
Jovo
Mee, mee, .me
Anonimus
Pravda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar