Radosavljević: Srbija među najsiromašnijim zemljama Evrope, hrana i gorivo najskuplji
Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa najvišim cenama hrane i goriva.
Foto: 021.rs
Radosavljević je kazao da prema GDP-u po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), a lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH.
"Ako pogledamo po drugom pokazatelju, stvarna potrošnja po glavi stanovnika, Srbija je na 55 odsto EU proseka, dok je Crna Gora, na primer, na 64 odsto. Sve ostale zemlje EU su na nivou od preko 70 odsto proseka EU. Opet su od nas lošije samo tri već pomenute zemlje regiona", kazao je on.
Prema njegovim rečima, poražavajuća je i dinamika kretanja standarda stanovništva u poređenju s drugim zemljama na sličnom nivou razvoja.
"U istom periodu, u Rumuniji je GPD po glavi stanovnika porastao sa 54 na 78 odsto EU proseka, Bugarskoj sa 46 na 64, a u Crnoj Gori sa 41 na 51 odsto. Dakle, ne samo da se ne možemo pohvaliti nivom standarda stanovništva u odnosu na ostale zemlje Evope, već je i dinamika rasta tog standarda jedna od najlošijih u Evropi u prethodnoj deceniji", naglasio je profesor.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.
"I ono malo izvoza u ovom sektoru što Srbija ima, zasniva se na izvozu primarnih proizvoda (žitarice, suncokret i dr), a ređe proizvoda viših faza prerade", kaže on.
On je istakao da su rast cena energenata i pogrešna akcizna politika, doveli do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, "što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede".
"Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je profesor.
Radosavljević je naveo da su visoki porezi (akcize i različite naknade) i nedovoljna konkurencija na tržištu, razlozi za tako visoke cene goriva koje su među najvišima u Evropi.
"Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji", naveo je profesor.
Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog standarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.
"S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava", istakao je Radosavljević.
"Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti"
Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene "rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti".
"Kada bi tri kompanije u bilo kojoj zemlji EU, koje imaju 100 odsto tržišnog učešća, istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje", naglasio je on.
On dodaje da bi Poreska uprava trebao da ispita poreklo novca ukoliko se 90 odsto nepokretnosti na tržištu kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste.
"U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope", ocenio je profesor.
Upitan kakve će posledice u narednih godinu, dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.
"Ako se nastavi trend rasta cena, doći će svakako do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva, nemogućnosti da se servisiraju obaveze i potencijalnog rasta broja stanovnika koji živi u riziku od siromaštva", upozorio je profesor ekonomije.
On ocenjuje da će se u takvim okolnostima, godišnji budžet sve više koristiti za osnovne životne potrebe kao što su hrana i piće, odeća, stanovanje i'komunalne usluge koje će, opet, 'pojesti' skoro 100 odsto budžeta.
"Veoma malo će ostati za neke druge aktivnosti, poput obrazovanja, kulture i umetnosti, putovanja i sl. Sve ovo bi moglo da ostavi velike posledice na razvoj kako pojedinca tako i celokupnog društva", rekao je profesor Radosavljević.
Komentarišući trenutnu zaduženost građana kod banaka koja iznosi oko 14 milijardi evra, Radosavljević je kazao da je posledica rasta cena - pad standarda stanovništva.
"Kako bi održali dostignuti nivo i standard, građani se već više od deset godina zadužuju. To se jasno vidi kako kroz strukturu kredita stanovništvu, tako i kroz činjenicu da je masa stambenih kredita oko 38 odsto od ukupnih kredita stanovništvu", istakao je on.
Pročitaj još
S druge strane, kako je rekao, svi ostali krediti - potrošački, minusi po tekućim računima, keš krediti i drugi - činili su čak 62 odsto ukupnih kredita stanovništvu na kraju februara 2025. godine.
U kreditima dominiraju 'kratkoročni krediti' i oni su od 2013. godine do sada porasli čak tri puta.
"Da bi održali standard, usled rasta cena, građani bukvalno žive na kredit, zadužuju se da vraćaju stare kredite i dodatno povećavaju kreditnu zaduženost. Kada rata prevaziđe mogućnosti budžeta, povećava se rok. Stoga imamo izuzetno mnogo keš kredita ročnosti preko pet godina. Ako se ima u vidu da su kamate po tim kreditima veoma visoke, ovakav trend bi mogao u bliskoj budućnosti da dovede do prezaduženosti stanovništva", istakao je profesor Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
3
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
4
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Hoće li biti gasa u Srbiji?
27.11.2025.•
21
Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.
Vučić spomenuo Tabaković "specijalnu operaciju" za NIS, pa NBS u budžet uplatila 34 milijarde dinara
27.11.2025.•
9
Narodna banka Srbije je 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara, što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno.
Rafinerija u Pančevu u "tihom režimu rada": Profesor Mašinskog fakulteta objašnjava šta to znači
27.11.2025.•
3
Rafinerija u Pančevu nije još skroz ugašena, ali je od utorka, 25. novembra u "tihom režimu rada", rekli su nadležni.
Skupštini podnet amandman vredan 1,4 milijarde evra: Da li će to biti dovoljno za otkup NIS-a?
27.11.2025.•
20
Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" podnela je Skupštini Srbije amandman na Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje.
Ministarstvo za rad: Od 1. januara jedinstvena osnovica za obračuna plate u sistemu socijalne zaštite
26.11.2025.•
0
Od 1. januara naredne godine u celom sistemu socijalne zaštite biće uvedena jedinstvena osnovica za obračun osnovne plate.
Šoškić: Obustavljanje platnog prometa sa NIS-om predstavlja tiho gašenje te kompanije
26.11.2025.•
8
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić objašnjava da bi obustavljanje platnog prometa Naftnoj industriji Srbije (NIS) praktično značilo tiho gašenje te kompanije.
Ovo je kalendar poreskih obaveza firmi za decembar
26.11.2025.•
1
Poreska uprava je objavila kalendar poreskih obaveza firmi za decembar.
Đedović Handanović: Srbija dala dodatna uveravanja da će Rusi izaći iz NIS, čekamo odgovor
26.11.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Vlada Srbije pružila dodatna uveravanja SAD da će Rusija izaći iz vlasništva u NIS-u.
Mađarski MOL spreman da poveća uvoz naftnih derivata i nafte u Srbiju
26.11.2025.•
6
Mađarski MOL je spreman da poveća uvoz naftnih derivata i nafte u Srbiju, izjavio je u Beogradu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
Ako bi Srbija odlučila da preuzme NIS: Stručnjaci o tome kako bi to izgledalo
26.11.2025.•
7
Pošto nije dao najpreciznije objašnjenje zašto je Vlada Srbije izabrala da većinskom vlasniku NIS-a ostavi rok od baš 50 dana da proda svoj paket akcija, predsednik Srbije je ostavio nekoliko opcija.
Janaf ubeđen da će NIS dobiti licencu, SAD navodno već dale pozitivno mišljenje
26.11.2025.•
5
Jadranski naftovod (Janaf), preko koga se Naftna industrija Srbije (NIS) snabdeva naftom, uveren je da će Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) dati licencu za nastavak rada NIS-a.
Srbija čekala 300 dana da bi Rusima dala još 50 dana za NIS: Zašto i šta sledi u narednom periodu
26.11.2025.•
33
Srbija je Rusima dala rok od 50 dana da nađu kupca za NIS, a na osnovu predloga Aleksandra Vučića da im se da još vremena za transakciju.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija: Goriva ima dovoljno, ne mogu da zamislim da pumpe ne rade
26.11.2025.•
19
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da goriva ima dovoljno i da za sada nema povećane potražnje za naftom i derivatima na benzinskim stanicama u Srbiji.
Brnabić: Sutra podnosimo amandman kojim se otvara mogućnost preuzimanja NIS-a
25.11.2025.•
9
Predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će sutra, 26. novembra, vlasti podneti amandman na Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, koji otvara mogućnost da Srbija preuzme vlasništvo nad NIS-om.
Stručnjak: Obustave plaćanja NIS-u neće biti - pre nacionalizacija nego blokada
25.11.2025.•
17
U slučaju potpune obustave platnog prometa sa NIS-om, koju NBS najavljuje ako američki OFAC ne izda licencu u predviđenom roku, kupovina goriva i sva druga plaćanja ka toj kompaniji bila bi onemogućena.
Milanović: Hrvatska ima preče brige, sigurno neće kupiti NIS
25.11.2025.•
2
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas u Zagrebu da Hrvatska sigurno neće kupiti Naftnu industriju Srbije (NIS).
NBS: Obustavljamo platni promet sa NIS-om ako ne dobije licencu
25.11.2025.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da će obustaviti platni promet sa Naftnom industrijom Srbije, ukoliko ta kompanija ne dobije licencu za poslovanje.
NIS: Počele pripreme za obustavu rada Rafinerije u Pančevu
25.11.2025.•
30
Rafinerija nafte Pančevo počinje sa pripremama za obustavu rada usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija, saopštio je NIS.
Rok od 50 dana za Ruse da nađu novog vlasnika NIS-a: "Spremni smo da ništa ne radi"
25.11.2025.•
60
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je vlast spremna na to da "50 dana ništa ne radi" kako bi se dao rok ruskim partnerima da pronađu novog kupca za NIS.
Komentari 45
@Ahab
S56
Daleko je sunce
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar