Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
Foto: 021.rs
Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog Ministarstva finansija, kod nas u poslednje vreme poznata pod skraćenicom OFAK, izdala je prošle nedelje licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026.
Baš u to vreme, 31. marta, ističe i ugovor Srbije sa Rusijom o kupovini gasa. Reč je o tromesečnom ugovoru koji je Beograd potpisao sa Moskvom, pošto Rusija nije spremna da sklopi dugoročni ugovor.
Koja je najbolja opcija pred Srbijom za rešenje problema NIS-a i zbog čega Rusi ne žele dugoročne ugovore o gasu, za Insajder je govorio analitičar za naftnu i gasnu industriju iz Budimpešte Tamaš Plecer.
Kompanija ADNOC iz Emirata i mađarski MOL se pominju kao najozbiljniji potencijalni kupci udela u NIS-u. Tamaš Plecer kaže da je emiratska kompanija akcionar i u OMV kompaniji, tako da bi se njen uticaj u Srbiji povećao, ako ADNOC kupi udeo u NIS-u.
S druge strane je MOL, čije se tržište preklapa sa NIS-om, a obe kompanije dobijaju sirovu naftu preko hrvatskog sistema JANAF - kojem je važno da NIS bude operativan.
"Pre svega, Gazprom treba da prihvati da uopšte proda udeo, zatim kupac treba da bude pogodan za drugog glavnog aktera - za državu Srbiju i konačno - američki OFAC treba da odobri posao. Dakle, nije lako, definitivno. Oba kandidata imaju veze sa Rusima, ali mislim da bi dobili odobrenje iz Vašingtona. ADNOC ima zajednički projekat sa nekim ruskim naftnim kompanijama, a MOL i mađarska vlada imaju blizak odnos sa Vladimirom Putinom. MOL, zapravo, i dalje nabavlja dosta sirove nafte iz Rusije - otprilike dve trećine svih zaliha dolazi iz Rusije", kaže Tamaš Plecer.
Sa pitanjem prodaje NIS-a nametnulo se i pitanje budućnosti rafinerije u Pančevu. Pored toga što je apsolutno neophodna srpskom energetskom sektoru, rafinerija u Pančevu i povezene kompanije zapošljavaju veliki broj ljudi. Plecer ne vidi mogućnost da budući kupac ruskog dela NIS-a zatvori rafineriju.
"Rusi su modernizovali rafineriju i sada se smatra relativno kvalitetnim postrojenjem u poređenju sa mnogim zapadnoevropskim rafinerijama. Iz Pančeva se snabdeva 80 odsto potreba tržišta Srbije. Ima i drugih rafinerija - tu je i rafinerija u Novom Sadu, ali ona ne radi. Recimo da trenutno rade dve rafinerije u Srbiji - u Pančevu i u Novom Sadu, ja bih rekao da manju treba zatvoriti, ali to je već učinjeno", kaže Plecer.
Trenutno rafinerija u Pančevu ne radi, a sagovornik Insajdera naglašava da to nije dobro, jer kvalitet postrojenja veoma brzo propada kada se ne koristi. On smatra da Vlada treba hitno da reši problem, jer u suprotnom pokretanje rafinerije posle dužeg vremena može da bude problematično.
Pitanje snabdevanja naftom nije jedini problem za Srbiju, jer je tu i pitanje ruskog gasa, za čiju kupovinu Srbija nema dugoročni ugovor sa Rusijom. Povrh toga i Evropska unija je odlučila da postepeno prestane da kupuje ruski gas do 2028. godine.
"Mislim da ta odluka Evropske unije o ruskom gasu može da bude važno pitanje i za Srbiju. Snabdevanje Srbije danas ide preko takozvanog Turskog toka; taj gasovod zapravo ide iz Rusije u Crno more i preko Turske u Bugarsku, a onda u Srbiju i dalje. Treba napomenuti da taj gasovod nema izlaz u Turskoj, već za tu zemlju postoji paralelna infrastruktura. Znači, Turski tok ima kapacitet 16 milijardi kubnih metara gasa i njime se snabdevaju Srbija, Mađarska i Slovačka, a povremeno i Bugarska i Grčka. Ako Mađarska i Slovačka prestanu da kupuju ruski gas, kako to očekuje Brisel posle trećeg, četvrtog kvartala 2027, onda jedini kupac ruskog gasa preko Turskog toka ostaje Srbija, koja kupuje otprilike tri milijarde kubnih metara prirodnog gasa", kaže sagovornik Insajdera.
On dodaje da je održavanje gasovoda skupo i sistem je projektovan za protok 16 milijardi kubnih metara gasa. Iako su Rusima potrebni prihodi, pitanje je da li bi držali otvorenim ceo gasovod za tri milijarde kubnih metara - a to je problem za Srbiju. Prema rečima Tamaša Plecera, to je verovatno i razlog zbog kog Rusija ne potpisuje dugoročni sporazum sa Srbijom.
Pročitaj još
"Konačna odluka je na ruskoj strani. Oni mogu da kažu: 'U redu, nastavljamo da snabdevamo Srbiju, iako je to samo tri milijarde kubnih metara gasa'. Međutim, troškovi bi za njih značajno porasli. Takođe, iako je Brisel već usvojio odluku o gasu, i dalje postoji ta neizvesnost, pre svega kako naterati Mađarsku i Slovačku da ne kupuju ruski gas. Tako da je veoma neizvesno da li će od 2028. ruski gas moći da stigne u region. To je razlog zašto Rusi nisu spremni da potpišu dugoročni sporazum sa Srbijom. Rusi vide da je cela ova situacija fleksibilna, da se može promeniti u bilo kom trenutku i nisu sigurni da li će glavni klijenti, a posebno Mađarska, ostati kupci posle 2028. godine", rekao je Plecer.
On je u aprilu bio moderator jedne od najvećih konferencija o tečnom prirodnom gasu u Evropi. Tada je kaže, imao priliku da razgovara sa jednim visokorangiranim američkim diplomatom, koji mu je rekao da Amerikanci imaju jasan poslovni interes da nametnu svoj tečni gas u regionu i da potisnu Ruse.
"Zbog toga primećujem neku vrstu bitke Amerikanaca i Rusa za tržište Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Srbija je definitivno jedno od ključnih tržišta. Ako Srbija odluči da odustane od kupovine ruskog gasa, to onda može da dovede do domino efekta i da ostale zemlje u regionu učine isto", rekao je Plecer.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost
20.08.2026.•
6
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio je danas da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
3
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
13
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
4
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Koliko se isplati Ekspo: Urađena računica - koliko se vraća na svaki uloženi dinar
20.08.2026.•
36
Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos - 3,82 milijarde.
Tabaković: Isplata pomoći penzionerima i drugim građanima iz Akcijskog fonda neće uticati na inflaciju
20.08.2026.•
11
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
21
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
22
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
7
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
9
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Komentari 5
Gost sa fb
Ivan
Loša energetska politika zadnjih 25 godina.
Prvo imali ste prodaju NIS-a je nismo znali da upravljamo sa njime. Gomila beskičmenjaka "radila" tamo i kada su rusi došli doviđenja.
Onda smo imali Zoranu Mihajlović američkog čoveka koji nas je uništila zelenom tranzicijom. Ugovori sa EU da do 2028 ugasimo pa Termoelektrana (iako se mogu staviti filteri i rešiti problem) ali ne mi pratimo EU šta kod nam kaže.
PA Obnovljivi izvori gde su samo investitori zaradili pare od toga a svi plaćamo , uništavanje rečica i prirode jer investitor hoće keš ostalo nije bitno. Dovođenje upitnih investicija zabrana nuklearne enegije. A sada promena ploče jer je tu keš.
Onda imali smo Transnaftu koja nije bila u stanju da 25 godina sagradi još jedan naftovod do mađarske ili rumunije. I time da se rešimo nabavke. Bitno je pisati lažna putovanja svaki dan jer su formalno zaposleni u pančevu pa putuju u NS....
Citalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar