Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
Foto: 021.rs
Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog Ministarstva finansija, kod nas u poslednje vreme poznata pod skraćenicom OFAK, izdala je prošle nedelje licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026.
Baš u to vreme, 31. marta, ističe i ugovor Srbije sa Rusijom o kupovini gasa. Reč je o tromesečnom ugovoru koji je Beograd potpisao sa Moskvom, pošto Rusija nije spremna da sklopi dugoročni ugovor.
Koja je najbolja opcija pred Srbijom za rešenje problema NIS-a i zbog čega Rusi ne žele dugoročne ugovore o gasu, za Insajder je govorio analitičar za naftnu i gasnu industriju iz Budimpešte Tamaš Plecer.
Kompanija ADNOC iz Emirata i mađarski MOL se pominju kao najozbiljniji potencijalni kupci udela u NIS-u. Tamaš Plecer kaže da je emiratska kompanija akcionar i u OMV kompaniji, tako da bi se njen uticaj u Srbiji povećao, ako ADNOC kupi udeo u NIS-u.
S druge strane je MOL, čije se tržište preklapa sa NIS-om, a obe kompanije dobijaju sirovu naftu preko hrvatskog sistema JANAF - kojem je važno da NIS bude operativan.
"Pre svega, Gazprom treba da prihvati da uopšte proda udeo, zatim kupac treba da bude pogodan za drugog glavnog aktera - za državu Srbiju i konačno - američki OFAC treba da odobri posao. Dakle, nije lako, definitivno. Oba kandidata imaju veze sa Rusima, ali mislim da bi dobili odobrenje iz Vašingtona. ADNOC ima zajednički projekat sa nekim ruskim naftnim kompanijama, a MOL i mađarska vlada imaju blizak odnos sa Vladimirom Putinom. MOL, zapravo, i dalje nabavlja dosta sirove nafte iz Rusije - otprilike dve trećine svih zaliha dolazi iz Rusije", kaže Tamaš Plecer.
Sa pitanjem prodaje NIS-a nametnulo se i pitanje budućnosti rafinerije u Pančevu. Pored toga što je apsolutno neophodna srpskom energetskom sektoru, rafinerija u Pančevu i povezene kompanije zapošljavaju veliki broj ljudi. Plecer ne vidi mogućnost da budući kupac ruskog dela NIS-a zatvori rafineriju.
"Rusi su modernizovali rafineriju i sada se smatra relativno kvalitetnim postrojenjem u poređenju sa mnogim zapadnoevropskim rafinerijama. Iz Pančeva se snabdeva 80 odsto potreba tržišta Srbije. Ima i drugih rafinerija - tu je i rafinerija u Novom Sadu, ali ona ne radi. Recimo da trenutno rade dve rafinerije u Srbiji - u Pančevu i u Novom Sadu, ja bih rekao da manju treba zatvoriti, ali to je već učinjeno", kaže Plecer.
Trenutno rafinerija u Pančevu ne radi, a sagovornik Insajdera naglašava da to nije dobro, jer kvalitet postrojenja veoma brzo propada kada se ne koristi. On smatra da Vlada treba hitno da reši problem, jer u suprotnom pokretanje rafinerije posle dužeg vremena može da bude problematično.
Pitanje snabdevanja naftom nije jedini problem za Srbiju, jer je tu i pitanje ruskog gasa, za čiju kupovinu Srbija nema dugoročni ugovor sa Rusijom. Povrh toga i Evropska unija je odlučila da postepeno prestane da kupuje ruski gas do 2028. godine.
"Mislim da ta odluka Evropske unije o ruskom gasu može da bude važno pitanje i za Srbiju. Snabdevanje Srbije danas ide preko takozvanog Turskog toka; taj gasovod zapravo ide iz Rusije u Crno more i preko Turske u Bugarsku, a onda u Srbiju i dalje. Treba napomenuti da taj gasovod nema izlaz u Turskoj, već za tu zemlju postoji paralelna infrastruktura. Znači, Turski tok ima kapacitet 16 milijardi kubnih metara gasa i njime se snabdevaju Srbija, Mađarska i Slovačka, a povremeno i Bugarska i Grčka. Ako Mađarska i Slovačka prestanu da kupuju ruski gas, kako to očekuje Brisel posle trećeg, četvrtog kvartala 2027, onda jedini kupac ruskog gasa preko Turskog toka ostaje Srbija, koja kupuje otprilike tri milijarde kubnih metara prirodnog gasa", kaže sagovornik Insajdera.
On dodaje da je održavanje gasovoda skupo i sistem je projektovan za protok 16 milijardi kubnih metara gasa. Iako su Rusima potrebni prihodi, pitanje je da li bi držali otvorenim ceo gasovod za tri milijarde kubnih metara - a to je problem za Srbiju. Prema rečima Tamaša Plecera, to je verovatno i razlog zbog kog Rusija ne potpisuje dugoročni sporazum sa Srbijom.
Pročitaj još
"Konačna odluka je na ruskoj strani. Oni mogu da kažu: 'U redu, nastavljamo da snabdevamo Srbiju, iako je to samo tri milijarde kubnih metara gasa'. Međutim, troškovi bi za njih značajno porasli. Takođe, iako je Brisel već usvojio odluku o gasu, i dalje postoji ta neizvesnost, pre svega kako naterati Mađarsku i Slovačku da ne kupuju ruski gas. Tako da je veoma neizvesno da li će od 2028. ruski gas moći da stigne u region. To je razlog zašto Rusi nisu spremni da potpišu dugoročni sporazum sa Srbijom. Rusi vide da je cela ova situacija fleksibilna, da se može promeniti u bilo kom trenutku i nisu sigurni da li će glavni klijenti, a posebno Mađarska, ostati kupci posle 2028. godine", rekao je Plecer.
On je u aprilu bio moderator jedne od najvećih konferencija o tečnom prirodnom gasu u Evropi. Tada je kaže, imao priliku da razgovara sa jednim visokorangiranim američkim diplomatom, koji mu je rekao da Amerikanci imaju jasan poslovni interes da nametnu svoj tečni gas u regionu i da potisnu Ruse.
"Zbog toga primećujem neku vrstu bitke Amerikanaca i Rusa za tržište Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope. Srbija je definitivno jedno od ključnih tržišta. Ako Srbija odluči da odustane od kupovine ruskog gasa, to onda može da dovede do domino efekta i da ostale zemlje u regionu učine isto", rekao je Plecer.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
0
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
0
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
11
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
14
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
27
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
40
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
4
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Komentari 5
Gost sa fb
Ivan
Loša energetska politika zadnjih 25 godina.
Prvo imali ste prodaju NIS-a je nismo znali da upravljamo sa njime. Gomila beskičmenjaka "radila" tamo i kada su rusi došli doviđenja.
Onda smo imali Zoranu Mihajlović američkog čoveka koji nas je uništila zelenom tranzicijom. Ugovori sa EU da do 2028 ugasimo pa Termoelektrana (iako se mogu staviti filteri i rešiti problem) ali ne mi pratimo EU šta kod nam kaže.
PA Obnovljivi izvori gde su samo investitori zaradili pare od toga a svi plaćamo , uništavanje rečica i prirode jer investitor hoće keš ostalo nije bitno. Dovođenje upitnih investicija zabrana nuklearne enegije. A sada promena ploče jer je tu keš.
Onda imali smo Transnaftu koja nije bila u stanju da 25 godina sagradi još jedan naftovod do mađarske ili rumunije. I time da se rešimo nabavke. Bitno je pisati lažna putovanja svaki dan jer su formalno zaposleni u pančevu pa putuju u NS....
Citalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar