Radnici u Srbiji rade više nego u EU, a slabo su plaćeni - zašto?
Zaposleni u Srbiji rade više od skoro svih svojih balkanskih i evropskih komšija, a zarađuju najmanje, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Najnoviji podaci pokazuju da su zaposleni u Srbiji u 2025. godini radili u proseku 40,6 sati nedeljno, pet, šest sati više nego što je to prosek u zemljama Evropske unije, gde se radilo 35,9 sati, piše Nova ekonomija.
Istovremeno, u Srbiji se najmanje zarađuje.
U Evropi su jedino zaposleni u Bosni i Hercegovini radili više nego radnici u Srbiji i to 40,9 sati nedeljno, dok je prosek Turske 42,4 sati.
Za puno radno vreme u Srbiji su žene u proseku radile 40,8 sati, a muškarci 42,3 sati nedeljno. Za posao sa pola radnog vremena muškarci i žene su radili 21,2 časova nedeljno.
Prosečna mesečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 109.468 dinara, odnosno 932 evra računajući po trenutnom kursu.
Ekonomista Saša Đogović objašnjava da je produktivnost rada u Srbiji mala, odnosno zbog loše privredne strukture najviše zaposlenih je na pozicijama koje su malo produktivne i malo plaćene.
"Ukoliko vašim zaposlenima treba više vremena da zarade ono što neko drugi može da zaradi za manje radnih sati, to je znak da nešto nije u redu. Produktivnost rada je niska, privredna struktura zahteva veći angažman radne snage, a zarade su manje", objašnjava on dodajući da je potencijalno rešenje u jačanju domaćeg preduzetništva i privlačenju visokotehnoloških investicija.
Prosečna medijalna neto zarada iznosila je 83.790 dinara, što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji zarađivala ovaj ili manji iznos mesečno u 2025. godini. Poređenje prosečnih mesečnih plata u 2024. godini u regionu pokazuje da je Srbija imala skoro pa najniže zarade u regionu i to za više sati provedenih na poslu.
Koliko se radi, a koliko zarađuje u Srbiji?
Zaposleni u Srbiji su najviše radili, a najmanje zarađivali u Evropi i u 2024. godine, čak četiri puta manje nego što je to standard u Evropskoj uniji.
U 2024. godini se u Evropskoj uniji u proseku radilo 35,8 sati nedeljno, a u Srbiji 41,2 sata nedeljno. Te godine su zaposleni u Srbiji najviše radili u Evropi, čak više i od zaposlenih u BiH. Jedino su u Turskoj radili više i to 42,9 sati nedeljno.
Podaci Eurostata za poslednju dostupnu godinu pokazuju da je prosečna godišnja plata u Evropskoj uniji 2024. godina iznosila oko 40.000 evra, dok je godišnja zarada 2024. godine u Srbiji iznosila 1.177.716 dinara odnosno 10.070 evra računajući po trenutnom kursu. Što znači da je standard Evropske unije bio je veći gotovo četiri puta.
Kakva je situacija u okolnim državama?
Najviše se zarađivalo u Sloveniji, zatim u Hrvatskoj, pa Bugarskoj i Mađarskoj. Prosečna godišnja zarada u Hrvatskoj je iznosila oko 1.457 evra mesečno, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.
Prosečna godišnja zarada u Bugarskoj u 2025. godini iznosila je oko 16.000 evra (odnosno tadašnjih 31.239 leva koji je zvanično zamnjen evrom od početka 2026.), što je oko 1.331 evra mesečno, podaci su Nacionalnog statističkog instituta Bugarske.
Zaposleni u Mađarskoj su u 2025. godini su zarađivali u proseku 486.800 forinti mesečno, to jest 1.210 evra mesečno, preneo je Budapešt Tajms.
Zaposleni u Severnoj Makedoniji su zarađivali manje od radnika u Srbiji, njihova prosečna mesečna zarada iznosila je 45.227 denara, odnosno oko 735 evra.
Većina zapadnoevropskih zemalja našla se iznad proseka Evropske unije, a najniže prosečne plate beleže države istočne Evrope, kao što su Bugarska sa oko 15.387 evra godišnje, zatim Mađarska sa oko 18.461 evro i Grčka sa približno 17.954 evra.
Da li se standard Evropske unije može dostići dužim radom?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije ove godine kritikovao je radnike u Kraljevu zbog čestih bolovanja, odnosno nedovoljnog rada, tvrdeći da zbog toga pojedine kompanije napuštaju taj grad.
"Nama su neke kompanije Kraljevo napustile ili napuštale, zato što vam je stopa bolovanja 22, 23 odsto. Dođu letnji radovi i ide na 30 odsto. Kad treba da se bere trešnja, kajsija, jabuka, svi su bolesni", rekao je Vučić.
Međutim, podaci Eurostata pokazuju da zaposleni u Srbiji rade više sati nedeljno nego radnici u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Pročitaj još
Đogović smatra da veliki broj slabo plaćenih radnih mesta nije rešenje za rast životnog standarda. On dodaje da strane kompanije u Srbiju često dolaze u potrazi za jeftinijom radnom snagom, zbog čega otvaraju uglavnom niže plaćena radna mesta, poput poslova u proizvodnji kablova ili tekstilnoj industriji.
Prema njegovim rečima, duže radno vreme na slabo plaćenim poslovima ne može značajno da poveća zarade građana. On smatra da sa sadašnjom strukturom privrede Srbija ne može da dostigne nivo razvijenosti Evropske unije, već će nastaviti da zaostaje za evropskim prosekom.
"Možete da radite sve više i više, a da zarađujete tek nešto veći iznos. Suština je da pokušamo da sa manje rada stvaramo veću vrednost i ostvarujemo veće prihode", zaključio je Đogović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
4
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
08.09.2026.•
3
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Milioni evra za subvencije: Kineske kompanije iz državnog budžeta dobijaju najveće podsticaje
08.09.2026.•
7
Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine.
Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje
08.09.2026.•
19
Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
3
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
3
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika
06.09.2026.•
5
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Da li je naftovod Novi Sad - Mađarska dovoljan za energetsku stabilnost Srbije?
06.09.2026.•
3
Izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska predstavlja važan korak ka većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ocenio je predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić.
Rajaner: Avio-karte će osetno poskupeti ako potraju visoke cene nafte
05.09.2026.•
1
Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner upozorila je da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ukoliko visoke cene nafte potraju do leta 2027, dok bi pojedini prevoznici mogli da se suoče i sa bankrotom.
Frankfurter rundšau: Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi - Srbija na začelju
05.09.2026.•
5
U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim.
Borba za kvalitet kukuruza u Srbiji
04.09.2026.•
6
Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo.
Novo poskupljenje goriva
04.09.2026.•
31
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Folksvagen gasi Seat do 2029. godine
04.09.2026.•
14
Folksvagen grupa planira da najkasnije do kraja 2029. godine postepeno ugasi špansku automobilsku marku Seat.
Radovi na Nacionalnom stadionu drastično kasne: Prošle godine potrošen samo delić planiranog novca za gradnju
03.09.2026.•
11
Za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, u 2025. godini, iz budžeta Srbije utrošeno oko 21,5 miliona evra. Iako to na prvi može delovati kao mnogo novca, prvobitno je budžetom planirana drastično veća potrošnja.
Električna vozila daleko od vozača u Srbiji
03.09.2026.•
15
Prošlo je više od pola decenije otkako je u Srbiji živnula priča o napuštanju vozila na fosilna goriva i počela kupovina električnih automobila.
Uber otpušta 3.300 zaposlenih
03.09.2026.•
1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.
Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?
02.09.2026.•
13
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Fabrika dronova Srbije i Izraela najavljena za septembar: Šta se do sada zna o njoj
02.09.2026.•
8
Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji.
Građani i privreda bankama duguju 4.757,19 milijardi dinara
02.09.2026.•
5
Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika.
Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog "fijata 500"
02.09.2026.•
5
Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.
Komentari 34
dacic
ne treba mu $$, leba i vode dovoljno da mrda
Es
Liqudator
“Petrijin venac”, Dragoslav Mihailović
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar