Jeftina struja nije lek: Jak dinar tiho razara privredu

Iz Komore i predlažu kontinuirano održavanje sastanaka predstavnika EPS- a i pojedinih preduzeća na kome bi se sagledavalo stanje i u privredi i na energetskom tržištu, potom usaglašavanjem dolazilo do eventualnih promena cene električne energije. 

Kao razlog za ovakav zahtev privrednici navode uočljiv pad konkurentnosti proizvoda srpske ekonomije, te i sledstveni gubitak pojedinih segmenata inotržišta.

Predlog PKS je šokantan, retko kada se u poslednjih četvrt veka, nakon tranzicije, pokušavalo tako direktno mešati u ono što bi trebalo da određuje tržište. Međutim, muka je izgleda naterala privrednike da preko svog lobističkog udruženja, što je u osnovi PKS, pokušaju pritiskom na državu sebi izdejstvovati povoljnu, moglo bi se reći i povlašćenu, poziciju.

Činjenica je da gotovo sva srpska preduzeća polako sužavaju inoplasman, a i na domaćem terenu sve više osećaju pritisak jeftinijih proizvoda strane konkurencije. Ipak, pitanje je da li su baš dobro sagledali razloge laganog ali kontinuiranog slabljenja konkurentnosti. 

Tako su, recimo, potpuno prevideli uticaj precenjenog dinara na poskupljenje proizvodnje u Srbiji. A to je mnogo veći uzrok "pada konkurentnosti" od cene struje, koja je za srpske kompanije i dalje niža nego što je za firme iz bezmalo svih evropskih država. 

Ipak, izgleda da su privrednici izbegli direktno prozvati aktuelnu vlast za tekuću monetarnu politiku, a za uzvrat očekuju da država, vlasnik EPS- a, snižavanjem cene struje bar delimično nadoknadi ono što firme gube usled politike jakog dinara.

Zanimljivo je da su privrednici "zaboravili" da je na srpskom tržištu električne energije već petnaestak godina prisutna konkurencija, čine je međunarodni trgovci strujom koji su prve godine uspeli da EPS- u "preotmu" ne baš mali broj većih ovdašnjih proizvođača. No, u "Elektroprivredi Srbije" su se brzo snašli i poslednjih godina su vratili određen broj "prebeglih" i to upravo time što proizvođačima prodaju cenu minimalno nižu nego što je na (evropskom) tržištu, tako da im trgovci ne mogu parirati. 

Dakle, naši privrednici i sada plaćaju struju nešto ispod tržišne cene, pa, opet, nisu zadovoljni.

Inače, privrednici i sada imaju mogućnosti da dođu manjih troškova struje, a bez promene  cene. Mogu, recimo, da zahtevaju takozvanu letnju šemu cena EPS- a i tom prilkom bi dobili osetno nižu cenu struje tokom dela dana, najčešće od 10 do 12 časova, kada je u celoj Evropi, usled obilja energije iz solarki, cena struje izrazito niska, ponekad i negativna. Nekada se radilo noću, u takozvanoj trećoj smeni, kada je cena struje, takođe niža, a rad u ovo vreme se i danas može organizovati.

Sopstvena solarka

Možda je izgradnja sopstvenih obnovljivih izvora energije i najlogičniji put do niže cene struje. Već je ne mali broj, istina manjih i firmi srednje veličine, izgradio energane, a kako su tekući troškovi rada solarki niski, cena struje im dođe sasvim prihvatljivom. 

Velika većina investiciono ulaganje povrati za sedam do deset godina. Država Srbija subvencioniše izgradnju pogona OIE, pa su tako i preduzeća koja su se odlučila na samostalnu proizvodnju struje koristila državnim podsticajima. 

Incijativa PKS poprilično iznenađuje. Upravo bi u ovoj instituciji morali znati da je nedavno MMF, u sklopu višegodišnjeg aranžmana sa državom Srbijom, praktično naredio da do kraja naredne godine struja u Srbiji najmanje tri puta poskupi, a prvih sedam odsto, već u septembru. Obrazloženje je da u slučaju održanja aktuelne cene EPS ne bi imao dovoljno novca za neophodna ulaganja.

Pročitaj još

Analitičari o saradnji EPS-a i Alta banke: "Zašto ste dali novac jednoj maloj banci?"

Zbog gubitaka na mreži: Struja će poskupeti u oktobru, ali i još jednom naredne godine

Kako država EPS-u smanjuje profit i preliva ga u džepove privatnika

Zapravo pojačanje investicionih sposobnosti "Elektroprivrede Srbije" bi moralo biti u središtu ekonomske politike države. Predstoji duži period izgradnje državnih obnovljivih izvora energija kojima će se zameniti izvori na fosilna goriva, a koji produkuju 70 odsto sadašnje srpske proizvodnja. 

Naravno da ovakav investicioni ciklus podrazumeva da EPS ima poprilično akumuliranog novca, mada će, svakako, morati posegnuti i za kreditima. Ali, da bi EPS akumulirao dovoljno investicionog kapitala, neohodno je da struja poskupi. Otuda je inicijativa PKS iznenađujuća.

Najveću dobit od države kao dominantnog proizvođača električne energije imaju domaćinstva, na koje, inače, otpada 53, dok privreda potroši oko 29, a na javne potrebe ode 18 odsto domaće potrošnje struje. Jedino država kao dominantni vlasnik proizvodnih kapaciteta može da građanima obezbedi socijalno prihvatljivu cenu električne energije, a ona je danas oko 52 evra za megavat.

Podivljalo tržište

Ukoliko ne bude EPS- ovih investicija u obnovljive izvore energije, građani Srbije će struju kupovati na tržištu. A ono je, usled obilja energije iz obnovljivih izvora, bukvalno podivljalo, pa se cena menja iz minuta u minut, pri čemu je pre podne često tek petnaestak evra, dok u 21 čas, kada potrošnja dostiže pik, dostiže 250, 300, pa i više evra za megavat struje. 

Teško da se može i zamisliti kako bi se građani proveli ukoliko bi struju nabavljali na tržištu koje neprekidno osciluje između sasvim niske i ekstremo visoke cene.