Robert Lenard, reditelj predstave "Sanjari - fantazmagorija jedne revolucije", najavljujući premijeru 14. decembra u Novosadskom pozorištu kaže: Otupeli smo, umorni smo. Francuska je eksplodirala, nama je ok...
U Novosadskom pozorištu/Ujvideki Szinhaz u petak, 14. februara biće premijerno izvedena predstava "Sanjari - fantazmagorija jedne revolucije". Inspirisan Betolučujevim filmom i filozofskim tekstovima o revoluciji 1968. godine režiju potpisuje Robert Lenard, u glavnim ulogama su Emina Elor, Daniel Gomboš i Bence Salai, a uz njih igraju Terezia Figura, Agota Ferenc, Daniel Husta i Ištvan Kereši.
"Pedeset godina od 1968. Pedeset godina od te političko-kulturno-seksualne revolucije. Ta revolucija je umrla, njeni učesnici su postali ili teroristi, ili primerni građani novostvorenog kapitalizma. Poslednja globalna pobuna je misterija i dan danas. Ali upravo ta misterija nudi i mogućnost da se zamisli jedna nova, bolja, još suludija revolucija. I to danas, u imaginarnom prostoru pozorišta", kaže Lenard.
"Sanjari" i knjiga Žilbera Adera, i istoimeni film Bernarda Bertolučija su intimne priče, privatne seksualno-intelektualne revolucije koja je paralelna sa velikim događajima izvan zidova građanskog stana. Priča o trojci, koja se upoznaje kroz ljubav prema filmu i umetnosti i upušta sve dublje u pohotu, postaje ogledalo revolucije.
O tome ko su danas sanjari o kojima govore "Sanjari", ima li tih ljudi od onog sveta koji su još uvek toliko nevini da veruju u promenu sveta na bolje, Lenard kaže:
"Bertoluči je definisao sanjare kao ljude koji legnu na spavanje jedno veče, a očekuju bolji svet sutra kad se probude. Po toj definiciji sanjari smo svi mi, sem, naravno, te male klasne elite iznad naših glava. Pravo pitanje ipak zvuči: da li smo mi spremni na pobunu? Da li smo mi oni sanjari koji će verovati do te mere da uzmu molotovljev koktel u ruke? I da li danas taj san uopšte može da se ostvari."
A na propitivanje šta je danas, u vremenu tolike i takve otupljenosti, istinska pobuna i jesmo li, zarad najbanalnije malograđanske komotnosti spremni za nju, Lenard kaže:
"Trenutno ni ja nisam siguran da li smo za to. Otupeli smo, umorni smo. Francuska je eksplodirala ovih dana jer su podigli cenu goriva, to je bila podloga bunta protiv sistema. Oni su pobedili. Mi smo se, kad su nama digli cenu goriva, zadovoljili sa nekoliko sati zaustavljanja kola, a uskoro smo time prestali da se bavimo. I mene zanima do koje mere mora da se ovaj narod degradira da bi se podigla revolucija, šta je tu potrebno?"
Upitan da kaže ima li te pobune u pozorištu, tom imaginarnom prostoru slobode, reditelj odgovara:
"Pozorište je uvek i bilo mesto pobune i revolucije, čak i kad revolucije na ulicama nije bilo, i to upravo zbog imaginarnog prostora koji stvara. Dakle, u pozorištu je uvek sve moguće, pa čak i revolucija. Nije to uvek pobuna sadržaja, može biti i forma. Može biti i pobuna protiv malograđanštine ili očekivanja gledaoca. Može biti i pobuna protiv dosadašnje komunikacije između glumca i gledaoca. A kao svaka revolucija, i ova može da bude neuspešna, ali uticajna."
Premijera "Sanjara" 14. decembra je rasprodata, prva repriza je 21. decembra od 21h.
Ne postoji vođa, da je Vučić opozicija danas, videli bi koliki bi bili protesti zbog goriva, predloga razgraničenja i svega ostalog, ne postoji lider opozicije kome masa naroda veruje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?
Nije slučajno da se deca danas odmalena sistemski pretvaraju u pokorne poslušnike, bez kritičkog mišljenja, kojima je lako manipulisati i vladati. Svest za opšte dobro, izumrla je, kaže Andrija Šrek.
O nacionalizmu, retradicionalizaciji, opsesiji virtuelnim svetom, distanci od kulture, govori Dragan Markovina, čovek koji svaku promaju na Balkanu na svojim kostima oseća kao bolnu južinu.
Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.
Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".
"Lokalni mediji svuda u svetu su suočeni sa teškim vremenima, ali je pandemija ukazala na to da su lokalni mediji ti kojima se građani okreću kada je u pitanju relevantna informacija od značaja za lokalnu zajednicu", kaže u intervjuu za 021.rs Evan Trejs, direktor IREX-a u Srbiji.
Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.
Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".
Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.
"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.
Udruženje radnika na internetu postiglo je u sredu sporazum sa Vladom Srbije o plaćanju poreza i doprinosa nakon pet meseci natezanja oko predloga rešenja oporezivanja delatnosti koja svakim danom postaje radna realnost za sve veći broj građana Srbije.
Ideja o formiranju Superlige, u kojoj bi se našla nekolicina prebogatih klubova, toliko je besmislena i kontrira sportskom duhu da je protiv nje i Goran Vesić.
Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.
"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.
Žena koja razbija predrasude ejdžizma i salonskog anarhizma, nadasve udvoričke kulture koju smo doktorirali ovde u Srbiji, koju na društvenim mrežama sledi više desetina hiljada ljudi, govori o tome zašto moramo da vratimo sopstvenu ličnost - autentičnu, nepoltronsku, brzomisleću, originalnu, jer inače – ima da nas nema.
"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.
"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.
Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".
Komentari 5
Coban
NS
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar