Pet umetnika sa invaliditetom - iz Novog Sada, Varšave i Hamburga, 16. i 17. februara održaće onlajn performans-predavanja u okviru programa "DIS_Lecture" koji je osmislio Saša Asentić, umetnički direktor nezavisne umetničke organizacije Per.Art. Govoreći o plesu, invaliditetu, politici teksta i tela, te stanjima isključenosti, izolacije i otpora, Dalibor Šandor, Natalija Vladisavljević, Denis Zajdel, Maja Kovalčik i Aleksandra Skotarek, predstaviće nam svoj umetnički rad.
Predavanja DIS-Lecture mogu se pratiti nakon registracije na
LINKU
Uoči ovog događaja, o svom učešću na njemu, za 021.rs je govorila Natalija Vladisavljević, istaknuta članica Per.Art-a, asocijacije koja već dugi niz godina rekreira umetničku praksu sa umetnicima sa invaliditetom. Poezija Natalije Vladisavljević, njene predivno jednostavne i dirljivo iskrene pesme, nemali broj puta bile su okosnica predstava i performansa Per.Art-a. O tome zašto je umetnost jedan od načina da diše najbolje opisuju stihovi iz jedne njene pesme "Ovako ima smisla da živim ovako". Oni ujedno mogu da budu uvod u ovaj razgovor sa njom koji je vođen uz podršku koreografkinje i plesne pedagoškinje Olivere Kovačević Crnjanski.
021: Šta je DIS_Lecture?
Natalija: Kada su mi preveli naziv, ja sam onda razumela da je to o nama. Slažem se sa Sašinom idejom da napravi ovakav projekat o nama. Zajednički projekat o nama, o celoj grupi umetnika. Treba svi da možemo da radimo, i mi sa invaliditetom, i bez invaliditeta.
021: Koji je tvoj deo u tome, šta će biti tvoj zadatak?
Natalija: Ja sam sa Oljom i Sašom sarađivala na mom performansu. Podvlačila sam iz moje knjige sve što je važno za pozorište, i moje pesme, i priče. Napisala sam o sebi kako sam počela da se bavim pozorištem i partituru za kraj. Izabrala sam sve koji će da rade sa mnom, koji mogu da kažu nešto o meni. Sa Dunjom (Dunja Crnjanski, saradnica Per.Art-a) sam radila na muzici. Na kraju sam ja otplesala "Labudovo jezero". Predstavila sam sebe kroz taj ples. To sam radila kroz improvizaciju, kroz govor tela, tako predstavljam samu sebe. Ovo mi je prvi put da sam se ovako predstavila.
021: Ljudi koji prate kulturu u Novom Sadu znaju da pišeš. I da igraš u predstavama Per.Arta. Kako pisanje, a kako igranje/plesanje doprinosi tebi ka osobi? U čemu ti pomaže pisanje, a u čemu ples?
Natalija: Uvek prvo pišem, pa onda plešem. To me inspiriše. Pišem koreografske partiture, grafičke i muzičke za plesače. Tako sada radim kao koreograf na svojoj novoj predstavi "Ples u XXI veku".
021: Sebe definišeš kao umetnicu. U čemu se umetnik razikuje od ostalih, takozvanih običnih ljudi?
Natalija: Treba da se ima talenat za umetnost. Treba da se istražuje taj talenat. Treba da imaš ideju, i onda iz glave izvlačiš pojmove, i onda radiš na tome kroz improvizaciju. Tako ja radim kao umetnica.
021: Šta misliš kako ljudi doživljavaju tvoju umetnost? Šta tebi znači to kako je oni doživljavaju?
Natalija: Publika me voli. Posle predstave dobijem aplauz. To mi mnogo znači.
021: Kako preživljavaš ovu celogodišnju izolaciju?
Natalija: Ja se borim da ne budem bolesna, ova situacija mi nije prijatna i žao mi je što sam sada u ovoj situaciji, u ovoj izolaciji, ali moram sada da se čuvam. Moj brat i ja još nismo dobili vakcinu.
021: Kako joj se odupireš? Kako izgleda tvoj otpor izolaciji?
Natalija: Ja radim bez obzira na sve. Razmišljam da nastavim sa svojim radom, Saša, Olja i ja, ali ne samo mi, nego treba i svi ostali da nastave da rade. Nažalost, ne znam kada ću doći u Novi Sad. Pišem, crtam, razmišljam, radim za sebe, ali i za druge, tako da, rad mi pruža osećaj da nisam usamljena.
021: Kada se osećaš kao deo ovog društva?
Natalija: Osećam se kao deo ovog društva. Živim svoj život.
021: Kada se osećaš isključenom?
Natalija: Ne osećam se.
021: Šta si sve naučila u Per.Art-u čiji si deo dosta dugo? Kako bi opisala rad i život sa njima?
Natalija: Naučila sam sve o svemu u Per.Art-u. Naučila sam da pravim planove za budućnost. Meni je važno da sam na sceni. Ja ulažem doprinos sa svima da radim na plesu. Ja sam koreograf, ali ne radim samo ja u ovom našem zajedničkom projektu. Sada mi sve to jako nedostaje, nedostaju mi moji prijatelji. Već 20 godina sam u Per.Artu. Osećam da me svi vole, to mi je važno. Sve što poželim, radim u Per.Art-u. Srećna sam što sam okružena prijateljima i što me ceo svet gleda.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar