Evropa kasni i sporo vakciniše, kritike na račun Brisela sve glasnije

Piše: Živan Lazić

Kinezi i Rusi su i ranije počeli da vakcinišu pripadnike pojedinih grupa najviše izloženih riziku, naravno svako svojom vakcinom. Amerikanci su iskoristili finansijsku i političku moć da zgrabe 90 odsto proizvedenih vakcina "Fajzera" i "Bionteka", prve koju je odobrilo tamošnja Komisija za hranu i lekove, ali i nadležni regulator Evropske unije.

Ovih dana pristigla je i nova vakcina iz inovativne kompanije "Moderna", a kada su Britanci videli da se virus sve brže širi na Ostrvu, po skraćenoj proceduri priznali su vakcinu kompanije "AstraZeneka", nastale u saradnji sa istraživačima sa Oksforda. Pokazalo se da su organizaciono možda i najpripremljeniji, te su za šest dana zaštitili 1,3 miliona najugroženijih.

Nasuprot tome, ostali Evropljani poprilično zaostaju. Poslednji su počeli sa vakcinacijom, dok u organizaciji ima vidljivih i ne baš malobrojnih propusta. Tako je do Nove godine vakcinisano tek 516 Francuza, dok su Holanđani, poznati po uzornoj i efikasnoj administraciji, poslednji počeli sa ovim oblikom zaštite stanovništva.

Drugom finansirali zaradu

Možda je najveće iznenađenje da se zaštita sporo odvija u Nemačkoj, državi poznatoj po odličnom i finansijski snažnom zdravstvenom sistemu. Tako je do ovih dana vakcinu primilo tek 400.000 Nemaca, dok je, poređenja radi, spasonosnu dozu dobilo preko osam i po miliona Amerikanaca.

Da apsurd bude veći, takozvana "Fajzerova" vakcina je osmišljena u nemačkoj inovativnoj kompaniji "Biontek", firmi koja je poslednjih godina bila, s razlogom, miljenik nemačke vlade. Tako je kabinet Angele Merkel pretprošle godine od 560 miliona evra subvencija biotehnološkim kompanijama čak 290 namenio upravo "Bionteku". Takođe, marta prošle godine, kada su intezivirani radovi na pronalasku zaštite od kovid-19, nemačka vlada je kompaniji dodatno odobrila 375 miliona evra. No, očito je američka kompanija sa Nemačkom sklopila po sebe povoljan ugovor o zajedničkom razvoju vakcine.

Foto: Pixabay

I među najbogatijim i zemljama sa razvijenim zdravstvenim sistemom ima poteškoća u velikoj kampanji. U SAD su federalne države uočljivo slabije organizovane spram centralne, u mnogim gradovima je izrazit manjak lekara i medicinskih sestara. U Francuskoj je neobično snažan antivakcinalni pokret, dok je u mnogim manjim državama teško obezbediti čuvanje i transport vakcine na minus 70 C kako bi se očuvala efikasnost.

Ipak, čini se da je dostupnost vakcine glavni činilac koji određuje brzinu vakcinisanja. A tu se, na opšte čuđenje, pozicija Evropske unije pokazala slabijom nego što se moglo očekivati.

Brisel loše procenio

Zapravo, pre samo mesec-dva izgledalo je da se Unija sasvim solidno pripremila za verifikaciju izuma i početak vakcinacije svog veoma starog, zato i izrazito ugroženog, stanovništva. Unapred je naručila i platila na stotine miliona doza, kontaktirala je sa većim brojem potencijalnih proizvođača, evropske fabrike proizvode sav medicinski materijal neophodan za primenu i najzahtevnijih vakcina.

Međutim, ispostavilo se da su u pojedinim slučajevima u Briselu loše procenili koje će vakcine prve stići. Kašnjenje u ugovaranju je posledica i neobično dugog dogovaranja članica dok se nije postigao konsenzus oko zajedničke narudžbe. Uporedo, mnoge evropske države su sa proizvođačima samostalno ugovarale dodatne količine, što je remetilo sliku o zajedničkom nastupu.

Teškoće u narudžbinama Evropljana su snažno uvećane i postale su vidljivije kada su SAD, koristeći se ogromnim svotama dolara ali i političkom snagom, praktično 90 odsto proizvodnje iz pogona "Fajzera" rezervisali samo za svoje stanovništvo. Egoističnost Amerikanaca je dodatno pojačana činjenicom da je pandemija snažno pogodila najmoćniju državu na svetu i tamo je poslednjih meseci umiralo po 3.000 ljudi dnevno, pojedinih dana i više.  

U svakom slučaju, građani Evropske unije su ostali gotovo praznih ruku. Posledice su kašnjenje i sporost vakcinacije.

Čuju se sve češće kritike na račun Unije, još više na konto vlada pojedinačnih država kako su mlitavo i nekoordinirano vodili akciju, te da su omašili u proceni koje će vakcine prve stići do primene. Izgleda da je izostala čvršća povezanost među evropskim famaceutskim kompanijama i tako se još jedan inovativan proizvod odlio sa Starog kontinenta u početnoj, razvojnoj fazi.

Skraćena procedura

Čini se da je među Evropljanima bilo još propusta u pristupu borbi protiv pandemije. U pitanju su kineska i ruska vakcina.

Rađene na osnovu klasičnih principa, reč je o efikasnim i bezbednim zaštitnim sredstvima. Slično "Fajzerovoj" ili "Moderninoj", nisu u celosti prošle uobičajenu proceduru provere eventualnih prikrivenih posledica, pa su ih u početku stručnjaci i politička javnost u SAD i gotovo celoj Evropi dočekali na nož i izložili kritikama. Kasnije, kako je postajalo vidljivije da će ista provera izostati i kod američkih vakcina, kritike su ublažavane, čula se i poneka pohvalna reč u prilog efikasnosti, posebno ruskog izuma.

Embed from Getty Images

Poteškoće vakcine sa instituta "Gamaleja" se odnose na nešto sporiju proizvodnju. Kapaciteti pogona u Rusiji, a ima ih četiri, jedva da su dovoljni za domaće potrebe. Stoga Rusi "Sputnjik V" prodaju na specifičan način, kupac, praktično, stiče pravo na proizvodnju u sopstvenoj fabrici. Jednostavno, ruskim proizvodnim kapacitetima nije moguće proizvesti vakcinu u obimu koji bi omogućavao izvoz gotovog proizvoda, zato nude saradnju.

Danas nema Branta

Bila je to prilika da Evropljani dođu do još jedne vakcine, i to u sopstvenim pogonima. Kako "Sputnjik V" imunitet razvija drugačijom tehnikom od "Fajzerove", odnosno "Modernine" vakcine, bilo bi to sticanje mogućnosti da se stanovništvo potencijalno na različite načine štiti od zaraze. Tim pre što je rok trajanja imuniteta, izgleda, i nešto duži nego u slučaju "Fajzerove" zaštite.

No, u trenutku kada je trebalo učiniti iskorak sličan onom koji je načinio Vili Brant kada je početkom sedamdesetih uspostavljao takozvanu "Istočnu politiku", ni sa evropske, ni sa nemačke scene nije se pojavio dovoljno hrabar i političar široke vizije. Ostalo se u konstelaciji neformalne podele na dva bloka iz hladnoratovskog perioda.

Evropska politička scena se odlučila da ostane u čvrstom zagrljaju partnera sa druge strane Atlantika, evropske kompanije su se odlučile na saradnju samo sa američkim. Ovo što se danas zbiva sa vakcinisanjem na Starom kontinentu posledica je takve političke, potom i farmaceutske pozicije.