Radila tri posla, i umrla u snu

Sanjala je o ulicama Los Anđelesa i o dva posla umesto tri. Sanjala je o spavanju, ali pravom spavanju - bar šest-sedam sati. I umrla je u snu. Ali njeni snovi se nisu ostvarili.

Ona je radila 3 posla u 3 "Dunkin' Donuts" radnje u severnom Nju Džerziju, putujući od Njuarka do Lindena i Harisona, pa nazad. Često je spavala u autu - dva sata na jednom mestu, tri na drugom - i često je motor držala uključen, spremna da nastavi dalje čim se probudi.

Ni poslednji dan njenog života nije bio mnogo drugačiji. Ustala je u 6 ujutru tog ponedeljka, 25. avgusta, i ušla u svoj auto. Te večeri je trebalo da ide kod drugarice na proslavu, ali je svom momku, Glenu Karteru, prvo javila da će da odspava.

Parkirala se na parking, spustila sedište i sklopila oči. Sigurnosna kamera obližnje radnje zabeležila je da je na parking stigla u 6:27 ujutru. Kasnije tog dana našli su njeno beživotno telo. Bila je u svojoj radnoj uniformi.

Iako je vredno radila, ona je zarađivala samo 8,25 dolara po satu - što je minimalac u Nju Džerziju - a dane je izdržavala pijući velike količine kafe i jedući tost-sendviče i krofne.

Popodne je radila u Njuarku, preko noći u Lindenu, a vikendom u Harisonu. Njeni poslodavci je opisuju kao uzornog radnika.

Međutim, Marija nije samo primer ekonomske nejednakosti ljudi. Ona je bila živo biće koje je nervirao višak kilograma, koje je imalo tri mačke za ljubimce i koje je hranilo ptice mrvicama hleba.

Ona je obožavala Majkla Džeksona i njegovu muziku, često je na svoj račun davala kafu ljudima, a beskućnicima i krofne, čak i kada je sama bila švorc.

Marija Fernandez, koja je rođena u Masačusetsu, nije išla na koledž. Želela je da postane kozmetičarka i frizerka, ali nije imala dovoljno novca za obuku.

Prvi posao u "Dunkin' Donuts" u Lindenu dobila je pre 4 godine, a pre 18 meseci počela je da radi i u Njuarku i u Harisonu. Ali nikad nije gunđala, tvrde njene komšije.

Njena gazdarica, Amelija Rezende, kaže da je Marija već nekoliko godina unazad jedva plaćala 550 dolara mesečno za stan u suterenu u kom je retko kad spavala. Ona se nadala da će se preseliti u Pensilvaniju, gde živi njen momak.

Sada, kad nje nema, Glen Karter, njen momak, razmišlja o tome kako su hteli da kupe neki stan u Heršiju u Pensilvaniji, o njenim planovima da proslavi rođendan Majkla Džeksona sa prijateljima, o svemu što je ostalo nedorečeno i nezavršeno.