"U Srbiji nema epidemije raka i nema zagađenja uranijumom"

Kako kaže, u Srbiji nema epidemije raka.

"Nijedan naš kompetentan stručnjak, a za epidemije su nadležni epidemiolozi, ne misli da se dešava bilo šta neuobičajeno s učestalošću raka. Zvanični podaci Instituta za javno zdravlje 'Batut' jasno pokazuju da nema epidemije. Isto govore i podaci Svetske zdravstvene organizacije", ističe Radovanović za "Novosti".

Zvanični podaci Registra za rak, koji vodi Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pokazuju da je 1996. godine od karcinoma obolelo 17.223 stanovnika, a umrlo 11.407. Prema istom izvoru 2014. godine registrovano je 26.326 obolelih i 15.152 umrlih od raka, navodi beogradski list.

Osim toga, "Novosti" navode da predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić raspolaže drugačijim podacima – on tvrdi da godišnje oboli više od 36.000, a umre više od 21.000 stanovnika i da se stopa obolevanja od karcinoma kod nas uvećava za 2,5 odsto godišnje.

Ipak, Radovanović smatra da se u javnosti se stvara pogrešna predstava.

"Naša zemlja ima jednu od najstarijih populacija u svetu. Zato se nalazi u vrhu po opštoj smrtnosti, pa prednjači i kada se posmatraju obolevanje i umiranje od bolesti vezanih za starenje, a rak je bolest starih, jer deca čine samo oko jedan odsto svih žrtava raka. Pojedinci svesno zanemaruju razlike u uzrasnoj strukturi, pa porede naše staračko stanovništvo sa populacionom eksplozijom u afro-azijskim zemljama. Po takvom nakaradnom kriterijumu, mi smo rekorderi u odnosu na sve poremećaje zdravlja vezane za treće doba", navodi Radovanović. Kada se poređenju pristupa ne samo na naučno ispravan, već i na jedini pošten način, Srbija, prema rečima prof. Radovanovića, zauzima neupadljivo mesto, oko sredine, na evropskim listama učestalosti obolevanja i umiranja od raka.

Nema zagađenja uranijumom, ističe on.

"U toni zemljišta je uranijuma je nekoliko grama. Ni u zemljama najintenzivnije bombardovanim osiromašenim uranijumom, kao što su Irak i Kuvajt, sadržaj ovog elementa nije porastao za više od nekoliko procenata", kaže Radovanović.

Tokom NATO bombardovanja, navodi Radovanović, oko 90 odsto uranijuma palo je na KiM, a u centralnom delu gađan je samo uzan pojas uz KiM: "Municija je deponovana u buriće i uskladištena u Vinči. Nije moguće dokazati prisustvo osiromašenog uranijuma. Uranijum ne dovodi do raka. Uranijum je toksičan teški metal, koji je slabo radioaktivan", navodi on za "Novosti".

Međutim, načelnica Odeljenja neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije Danica Grujičić kaže da je porast obolevanja od raka zbog bombardovanja. Kako kaže, "činjenice su tu – svedoci smo svakodnevno pojave sve većeg broja solidnih tumora koji se javljaju 15 do 20 godina nakon bombardovanja".

Osamnaest godina dokazuje da je oboleo zbog bombardovanja

Milan Radić iz Kruševca otišao je na Kosovo i Metohiju kao rezervista, dva dana po početku NATO bombardovanja, na poziv otadžbine. Sedam godina posle bombardovanja Milanu je otkriven karcinom štitne žlezde sa metastazama. On je bio prvi u Srbiji koji je ostvario pravo na invalidsku penziju kao ratni vojni invalid na osnovu nalaza doktora, ekspertiza, veštačenja... Korak po korak, sve kako je postupkom propisano. Dobio je penziju - 30.000 dinara.

Međutim, u međuvremenu je PIO fond poništio osnov penzionisanja. Milan više nije bio penzioner borac, sa povredom na radu, nego penzioner bolesnik, kao bilo koji drugi koji se ko zna zbog čega, i od čega, razboleo. Penzija je sa 30.000 "skresana" na 20.000 dinara.

"Ni tu se priča ne završava, jer je PIO podneo dve krivične prijave protiv mene koje je potpisala Snežana Tadić. Ispitivan sam u Kruševcu, po nalogu javnog tužioca. Konstatovano je da nema elemenata krivičnog dela. Godinu kasnije, 4. 12. 2015, okrivljen sam za falsifikovanje tri ekspertize koje je sedmočlana komisija potpisala, na osnovu dokaza opet sam oslobođen. Sad čekam dalje korake PIO fonda, koji je prvo, valjda, trebalo da pita svog službenika zašto nije overio kopije kada je meni vratio originale ekspertiza", navodi Milan.

Milan nije osećao svoju bolest sve dok, sasvim slučajno, na vratu prlikom brijanja nije otkrio mali otok, kao posle uboda komarca. Nije mnogo obraćao pažnju na to, ali otok nije prolazio nedeljama. Onda su počela snimanja, jedno, drugo, treće... Zaključak je bio "nije ti ništa", sve dok specijalista za maksilofacijalnu hirurgiju nije tražio nalaz sa ultrazvuka. Milanu su se dotad već javile vrtoglavice, nesvestice, često je povraćao... Na ultrazvuku je oko aorte otkrivena izraslina veličine pet sa četiri centimetra.

Kako je tekla Milanova bitka protiv bolesti i države, i šta je još utvrđeno možete pročitati OVDE.

Podsetimo, stotinak stručnjaka različitih profila traži osnivanje nezavisne komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja SRJ. Opširnije o inicijativi, možete pročitati OVDE.