Pored neiskorišćenosti prirodnih potencijala koji se ogledaju u više od pet miliona hektara poljoprivredne površine, od kojih je preko 4,2 miliona hektara obradivih površina, ili 0,47 hektaru po stanovniku, ne koriste se ni potencijali stručnog poljoprivrednog kadra.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi 2.333 poljoprivredna inženjera i tehnologa sa sedmim stepenom stručne spreme od kojih je 1.128 žena. Među tim nezaposlenim stručnim kadrom najviše je poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja (515), zatim diplomirani inženjeri poljoprivrede (482) i agroekonomisti i oni posao traže u proseku duže od tri godine.
Na evidenciji nezaposlenih NSZ-a je i 25 magistra poljoprivrede od kojih je polovina žena i oni su na birou duže od 3,5 godina, a na evideniciji je i pet doktora poljoprivrednih nauka za proizvodnju bilja koji posao traže 19 meseci i pet doktora biotehničkih nauka koji posao čekaju u proseku oko 16 meseci.
Sa šestim stepenom stručne spreme, kako je rečeno u NSZ-u, je i 1.565 poljoprivrednih inženjera i tehnologa, od kojih je 249 žena i oni u proseku posao traže oko pet godina.
U Ministarstvu poljoprivrede su rekli da u Srbiji postoji i funkcioniše 35 poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi (PSSS) od kojih je 23 u centralnoj Srbiji, a u Vojvodini 12, i u njima radi ukupno 266 licenciranih savetodavaca od kojih 178 u centralnoj Srbiji i 88 u Vojvodini.
U resornom ministarstvu su naveli da se broj savetodavaca svake godine povećava za pet odsto kako bi do 2024. godine imali dovoljan broj savetodavaca u odnosu na broj poljoprivrednika u Srbiji. Zaposleni savetodavci u poljoprivredi pri PSSS, kako naglašavaju u Ministarstvu poljoprivrede, su osobe s visokom stručnom spremom i licencom za obavljanje savetodavnih poslova.
"Svaki savetodavac ima obavezu da se kontinuirano obučava i godišnje ostvari 30 do 40 dana edukacije koju dobija od stručnjaka i profesora domaćih fakulteta, pri čemu im je to i uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence", objasnili su u Ministarstvu i dodali da su savetodavci u obavezi i da dobijena znanja prenose poljoprivrednicima u okviru individualnog i grupnog rada na teme i oblasti na koje su i oni u prethodnoj godini dobili edukaciju.
Prema iskustvima zemlja iz okruženja, može se zaključiti da Srbija prema broju poljoprivrednih gazdinstava kao i prema veličini poljoprivrednog zemljišta, nema dovoljno poljoprivrednih savetnika, odnosno da ih ima četiri do šest puta manje nego Hrvatska i osam do 12 puta manje nego Slovenija.
U Srbiji se poljoprivredni stručnjaci školuju na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Čačku i u Zubinom Potoku. Prema ranijim podacima, prosečni troškovi školovanja jednog visokoobrazovanog poljoprivrednog stručnjaka su oko 300.000 dolara, što znači da Srbija ne koristi 1,05 milijardi dolara kapitala uloženog u njihovo obrazovanje.
A koliko nam je poljoprivreda u lošem stanju, pokazuje i podatak da srpske njive oru
zastareli traktori, žanju odavno tehnološki prevaziđeni kombajni, a oprema za poljoprivredne radove koju viđamo na našim poljima ne može se videti gotovo nigde u svetu.
.jpg "Prekinuta")
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
_voz_pruga.jpg "Brzina vozova na pruzi Zaječar - Timok - Grljan povećana na 80 km/h")
Komentari 2
petar
021
Vidim da se i kuvari po Srbiji frljaju 7 i 15 stepenom a gastronomija nam je dno....jela izmisljena i svuda ista.
Niko ne zeli da se zrtvuje toliko da nauci posao pa skuplje proda svoju kozu...i bude neophodan poslodavcu, vec bi svi i odmah full poziciju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar