Posle 30 godina koliko je potpuno legalno vodio posao u auto-servisu, jedan vlasnik koji je dnevni list
"Politika" poverio se da je odlučio da pređe u sivu zonu.
Otpustio je radnike, smanjio obaveze prema državi i nastavio da radi.
Legalno obavlja samo poslove za mušterije koje dolaze sa zahtevom da im se popravi vozilo i izda račun zbog naplate štete od osiguravajuće kuće ili u slučaju kada to od njih zahtevaju firme, jer je reč o službenim vozilima, piše ovaj list. Na ovakvu odluku je, kako kaže, bio prinuđen, jer je postalo besmisleno raditi legalno poslove koje više od pola konkurencije radi na crno.
"Nejasno je kako država dozvoljava da gubi ovoliki novac u sivoj zoni i da ne reaguje na naša upozorenja i anonimna pisma koja smo do sada slali. Nije nam odgovorila ni NBS od koje smo tražili objašnjenje zašto osiguravajuće kuće više ne traže račune na osnovu kojih plaćaju štetu od auto-osiguranja. To je do pre dve godine bilo uobičajeno i mi smo imali više posla", kaže on za "Politiku".
On tvrdi da se sav materijal na tržištu, delovi, boje, lakovi, gume i sve ostalo može kupiti bez PDV-a, i to čak i u veleprodajama koje snabdevaju auto-servise.
U osiguravajućim kućama kažu da oštećeni posle naplate štete od osiguravača, prema Zakonu o obligacionim odnosima, imaju pravo da upravljaju svojim novcem kako žele. Oni ne mogu, tvrde, da utiču na to kako će upravljati svojom imovinom.
"Kada je reč o naknadi štete, ona se utvrđuje na dva načina – po računu popravke i po sporazumu između osiguravača i oštećenog lica. Kada se isplaćuje po sporazumu to podrazumeva i određena popuštanja i jedne i druge strane. Osiguravači u tom slučaju priznaju neku prosečnu cenu rada koja za konkretan posao važi na tržištu, a kada su u pitanju rezervni delovi, oni ih umanjuju za cenu PDV-a", kaže za
"Politiku" Rade Badža, pravnik "Dunav osiguranja".
Ukoliko se oštećeni i osiguravajuća kuća ne dogovore o sporazumnoj isplati štete, onda se ide u spor i završava na sudu, što je treća mogućnost naplate štete.
Prema Badžinim rečima, u zapadnoj Evropi je to još komfornije rešeno. Osiguravači imaju kompjuterske sisteme koji konstatuju štetu i na osnovu evrotaksa ili drugog sistema utvrđivanja vrednosti isplate štetu.
U Srbiji danas ima oko 2,4 miliona registrovanih vozila. Samo „Dunav osiguranje”, koje drži 33 odsto tržišta, ima oko 30.000 šteta od auto-odgovornosti godišnje. Na nivou cele Srbije u toku godine beleži se 120.000 šteta. A osiguravači imaju uticaj samo kod kasko osiguranja, što je kod nas mali broj.
Da stvar nije baš takva kako pominju vlasnici auto-servisa, pokazuje i podatak da je na tržištu Srbije dosta vozila kupljenih na lizing ili kredit, a ona su u obavezi da tokom trajanja kredita budu kasko osigurani i da ih popravljaju u ovlašćenim servisima kako ne bi gubili garanciju.
Drugi je problem što su naši ljudi snalažljivi i uspevaju da organizuju popravke jeftinije nego što i osiguravači mogu da procene. Tako se dešava da štetu procenjenu na 1.800 evra, sporazumno sa osiguravajućom kućom naplate 1.000, a automobil preko svojih "kombinacija" poprave za 300. Ostatak stave u džep.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Prekinuta")
.jpg "CINS: Naprednjake obučavali EU posrednik u dijalogu sa opozicijom i savetnik Borisa Džonsona")
.jpg "Vesić: Još uvek nisu dogovoreni detalji oko Generalštaba, neće biti zakup na 99 godina bez naknade")
.jpg "Jak vetar otežava vožnju širom Srbije")
Komentari 13
Marko
avav
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar