O tome svedoče i procene o potrošnji fosilnih goriva za nekoliko decenija unapred, piše
Dnevnik.
Ipak, izvesno je da će sve oštriji zahtevi u oblasti zaštite životne sredine doprineti većem korišćenju električnih ili hibridnih vozila, pre svega u gradovima, jer se time smanjuje emisija štetnih gasova i pozitivno utiče na kvalitet životne sredine.
Za sada su u Srbiji električna vozila retkost i procenjuje se da ih je oko 200, a da bi ih bilo više, potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu, pre svega mesta na kojima bi se ta vozila mogla puniti. Srećom, u poslednje vreme situacija je mnogo bolja jer osim na nekoliko benziskih pumpi, takva usluga postoji i na hotelskim parkinzima.
Treba reći da su ta vozila skuplja od klasičnih, a u Srbiji za kupovinu električnih i hibridnih automobila ne postoje olakšice, poput onih koje imaju ili su imale neke države. U Ministarstvu zaštite životne sredine ukazuju na to da je za olakšice u slučaju uvoza električnih vozila nadležno Ministarstvo finansija, odnosno Uprava carina, te da, što se trenutne carinske regulative tiče, ne postoje nikakvi posebni uslovi za uvoz automobila na hibridni i električni pogon.
Carinska stopa prilikom kupovine takvih automobila iznosi 12,5 odsto, a porez na dodatu vrednost je 20 odsto, a ukoliko uvoznik poseduje EUR 1 obrazac, koji dokazuje poreklo automobila iz EU, carinska stopa iznosi 0–2,5 odsto, dok je PDV isti.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističe da će se angažovati po ovom pitanju i razgovarati s nadležnim ministarstvom o potrebi olakšica za uvoz hibridnih i električnih vozila, odnosno sredstava prevoza na alernativno gorivo, koja manje zagađuju životnu sredinu.
Po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, pogon vozila na struju nezamenjiv je u velikim gradovima, gde je koncentracija automobila stalna i velika, pa bi povećanje udela elektromobila bilo veoma efikasno rešenje za smanjenje zagađenja, a država to može postići različitim merama podsticaja i opterećenja.
On ukazuje na to da se prvo može očekivati uvođenje taksi i rentakar vozila, kao i privatnih elektrovozila za vožnju na gradskim i prigradskim relacijama, dok bi masovnijem korišćenju električne energije u putničkim vozilima trebalo da prethodi neka manja tehnološka revolucija iz koje bi proizašla nova, pre svega jeftinija i po kapacitetu prihvatljivija rešenja za akumuliranje struje u vozilima.
"Teretna vozila, dugolinijski autobuski prevoz, poljoprivredne i građevinske mašine, vojna vozila, avio-prevoz još dugo će biti vezani za derivate nafte jer za sada nema tehničkog rešenja koje bi bilo dovoljno dobra zamena, pre svega za dizel i kerozin", kaže Mićović.
Po njegovim rečima, učešće električne energije u transportu u budućnosti će nesumnjivo rasti, ali treba voditi računa o tome kako se ta energija proizvodi i da li će se time i zaista smanjiti zagađenje, Istovremeno, on ističe i da je sigurno da država ne bi želela da se, nakon supstitucije dela derivata nafte električnom energijom, odrekne fiskalnih prihoda koji su deo cene derivata, a koji sada iznose oko 55 odsto maloprodajne cene za benzin i dizel, što postavlja pitanje da li bi pogon električnom energijom bio jeftin kao što se očekuje.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Prekinuta")
.jpg "CINS: Naprednjake obučavali EU posrednik u dijalogu sa opozicijom i savetnik Borisa Džonsona")
.jpg "Vesić: Još uvek nisu dogovoreni detalji oko Generalštaba, neće biti zakup na 99 godina bez naknade")
Komentari 7
dzo
Dejan
@SexyFree
Koliko god da lože Oslo je razuđen grad i ne oseti se. Sve u da nije - ne bi se osetilo. Može se ponekad osetiti u zavisnosti od pritiska, ali ništa više nego li u našoj klimi.
Idi tamo na Klemenstruda, pa vidi da li se ikada išta oseti. Da se oseti Mortensrud, Bjørndal, Holmlia bi se podavili.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar