Za kredite duguju oko šest milijardi evra, a svaki stanovnik po 834 evra, pišu Novosti. To je, pak, 16 puta manje nego u zemljama Evropske unije, deset puta manje nego u Sloveniji, pet puta manje nego u Hrvatskoj... Nije da nam krediti ne trebaju - plata ode na hranu, komunalije ... i za ostale potrebe ne ostane ništa. Mala primanja su, ujedno, i glavni razlog za ovako nizak nivo zaduženosti.
Kreditna rata je prevelik zalogaj za našu platu, a uz to i kamatne stope po kojima banke zajme novac su kod nas visoke.
Prema podacima Kreditnog biroa, prosečan građanin za kredit duguje 751 evro, dozvoljeni minus 32 evra, kreditu karticu 45 evra, a za lizig uslugu samo šest evra. Već dve godine nivo zaduženosti stagnira, a za pojedine usluge kao što su kreditne kartice, pozajmica po tekućem računu i lizig usluge beleži se pad. Tako smo u 2008. godini više koristili kreditne kartice i zaduženost po stanovniku kada je reč o ovoj vrsti kreditiranja je bila 65 evra, a sada je 20 evra manja. Korišćenje lizinga gotovo da zamire od 2007. godine, kada je svaki građanin za uzeti automobil na ovaj način dugovao 15 evra, a sada dva i po puta manje.
"Nisu nama skupi krediti, nego nam je standard nizak", tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit. Krediti ne mogu da budu jeftiniji dok imamo ovako visoku referentnu kamatu, ogromne nenaplative zajmove i obavezne rezervacije banaka. Zbog toga smo daleko od kamata koje se zaračunavaju u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj.
Prema rečima Dugalića, Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu na 8,50 odsto, ali je ona i dalje previsoka. Na primer, referentna kamata u Slovačkoj je 0,25 odsto, a u Evropskoj uniji 0,15 odsto. Uz to nenaplativi krediti kod nas su u privredi dostigli 28,2 odsto, a kod građana 9,1 odsto.
"To je jedan od najlošijih pokazatelja u Evropi, jer se svaki treći zajam ne vraća, a banke za njih izdvajaju rezervacije od 100 odsto, što je ogroman trošak", ističe Dugalić.
Znači da na svaki dinar duga, banka izdvaja dinar rezervacije i to su praktično zamrznuta sredstva.
.jpg "Plate buregdžija oko 1.000 evra, jedna novosadska pekara nudila i 2.000: Ali nema ko da radi")
Komentari 3
ns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar