Peti oktobar - 14 godina posle

Demonstracije koje su krajem septembra i početkom oktobra 2000. godine pogodile Srbiju, nakon pokušaja krađe izbora 24. septembra, dovele su do preokreta na političkoj sceni.

Na blokade i proteste protiv Miloševića zvala je ujedninjena opozicija, a građani su poziv masovno prihvatili i za nekoliko dana je cela država bila u blokadi. Članovi DOS-a na čelu sa Zoranom Đinđićem i izbornim kandidatom Vojislavom Koštunicom odbacili su odluku o sprovođenju narednog kruga glasanja na predsedničkim izborima, dok je Koštunica odneo pobedu na izborima u Vojvodini.

Usledio je najmasovniji građanski protest zabeležen u Srbiji u poslednjih 25 godina, kada su se 5. oktobra protestanti probili u zgradu Savezne skupštine u Beogradu, probivši blokadu policije, a stradala je i zgrada Javnog servisa Srbije. Tada je bager uleteo u prizemlje zgrade RTS-a, a vozio ga je poznati bagerista Ljubisav Đokić, zvani Džo.

Videvši da ne postoji način da izbegne volju demonstranata, Slobodan Milošević je javno priznao izborni poraz, čime je ustupio svoje mesto Koštunici. Nakon dva dana, 7. oktobra, Koštunica je pred poslanicima položio zakletvu, postavši novi predsednik tadašnje države SRJ, parlamentarno izabran sa podrškom 50,24 procenata glasača.

Srbija je, činilo se, nakon izgubljenih ratova krenula boljim putem. Mada je zbog ekonomskog propadanja poslednjih godina, a posebno zbog propale privatizacije, državna privreda dovedena na rub postojanja, 5. oktobar je doneo neke pomake.

Srbiji su konačno ukinute sankcije, počeli su pregovori sa Evropskom unijom, a država se više nije nalazila na naslovnim stranicama novina kao krivac za celu situaciju na Balkanu. U političkom smislu, 5. oktobar je uveo prestanak prakse krađe izbora, ali smo svedoci toga da se u današnje vreme omasovila pojava kupovine glasova za koju niko ne odgovara.

Proglašena je sloboda medija, koja devedesetih nije postojala, ali se ispostavilo da je nova demokartska vlast postala još gora kada su u pitanju medijske slobode. Naime, cenzura u srpske medije vratila se tokom vladavine demokrata na velika vrata, a razrađeni sistem samo se iz dana u dan usavršava.

Ono što je činjenica je da se trenutna vlast sastoji od ljudi koji su građanima Srbije nekada obećavali normalne uslove za život, evropske standarde i slobodu, a građanima se svake godine sve više steže obruč. Mladi masovno beže u inostranstvo, a ulazak u EU se ne nazire. Možda je za mnoge najporažavajuća činjenica da su političari koji su bili na dijametralno suprotnim stranama pre 5. oktobra, u godinama koje su usledile normalno sarađivali i pravili koalicije.