Zdravlje je univerzalno pravo: Da li doktori u Vojvodini znaju da rade sa transrodnim osobama?

Autor: Iva Galicki, Božidar Milovac

Info

31.07.2025.

20:37 > 12:47

U Srbiji, odnosno u Vojvodini, trans osobe i dalje nailaze na niz prepreka u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu.

Zdravlje je univerzalno pravo: Da li doktori u Vojvodini znaju da rade sa transrodnim osobama?

Foto: 021.rs (Ilustracija)

Prepreke se kreću od porodičnih lekara koji nemaju znanja o trans temama, do komplikovane procedure za promenu pola i ograničenog broja stručnjaka spremnih da pruže adekvatnu pomoć.

Iako zakon formalno garantuje zdravstvenu zaštitu svim građanima, za trans osobe u Srbiji ta zaštita u praksi neretko bude praćena neznanjem, pogrešnim oslovljavanjem ili čak otvorenom diskriminacijom.

Osnovno pravo na zdravstvenu zaštitu, po zakonu Republike Srbije ostvaruje svako lice, međutim, članica kolektiva Talas koji se bavi pravima trans ljudi, Matea Stefanović objašnjava da ovo nije nužno tačno, odnosno da se iskustva trans osoba sa izabranim lekarima razlikuju od slučaja do slučaja.

"Dok neke trans osobe imaju pozitivna i podržavajuća iskustva, druge se susreću sa neznanjem, neprijatnim komentarima, pogrešnim oslovljavanjem ili čak otvorenom diskriminacijom. Nažalost, negativna iskustva i dalje preovlađuju. Iako u teoriji postoji mogućnost promene izabranog lekara, to u praksi često ne rešava problem jer bez pouzdanih informacija o tome koji lekar će pružiti uslugu bez predrasuda, uvek postoji rizik od ponovnog suočavanja s diskriminacijom", dodaje sagovornica 021.rs.

Ovo potvrđuju i naši sagovornici. Naš/a sagovornik/ca Vlada tvrdi da u praksi, za trans osobe zaštite nema u zdravstvu i dodaje - "Život trans osoba u Srbiji prihvatljiv je jedino zbog snalažljivosti same zajednice".

Kris, naš drugi sagovornik, slaže se sa ovom ocenom i on dodaje da je upotreba takozvanog "mrtvog imena" (deadname) posebno problematična i da ovo naročito pogađa trans osobe.

"Pre svega ne volim kad me prozivaju po imenu koje nije moje. Imao sam i normalna i loša iskustva i to zaista zavisi od osobe do osobe, neki se na samom početku prilagode nama, a neki ne žele ni da nas saslušaju. U našem selu, u blizini Bačke Palanke, imali smo stariju doktoricu koja nije prihvatila da me proziva izabranim imenom. Dok je druga doktorica koja je skoro došla u selo bila korektna, ona me oslovljava kako želim. Doduše ona je dosta mlađa, tako da verujem da generacijski momenat utiče", objašnjava naš sagovornik i dodaje da se trudi da uopšte ne ide kod doktora.

"Deadname" je termin koji je usko vezan za trans i nebinarnu kulturu i to je zapravo nazivanje osoba koje su promenile pol ili identitet njihovim "starim" imenom, odnosno imenom koje su dobili na rođenju i koje više ne koriste.

Sa ovom ocenom slažu se i iz organizacije Izađi, organizacijom koja se bavi pravima LGBTQIA+ ljudi na teritoriji Vojvodine, i oni tvrde da im se u poslednjih godinu dana nekoliko transrodnih muškaraca obratilo sa problemima u vezi sa diskriminacijom koju su iskusili u zdravstvu.

"U poslednjih godinu dana vid diskriminacije koji nam je prijavljivan podrazumeva odbijanje davanja hormonske terapije transrodnim muškarcima zbog navodnog deficita testosterona u državi", navode za 021.rs iz Izađi.

Dodatno navode i da "nedobijanje hormonske terapije predstavlja ozbiljan izazov za transrodne osobe zbog toga što izaziva hormonski disbalans, otežava proces medicinske tranzicije i prolongira različite korake u tranziciji", objašnjavaju oni.

Oni su i, na osnovu svog iskustva, dali savete transrodnim osobama.

"Savetujemo korisnike da se obrate povereniku za zaštitu ravnopravnosti, da provere zalihe testosterona u apotekama u manjim mestima u Srbiji, i podstičemo korisnike da međusobno razmenjuju informacije o dostupnosti testosterona u prodaji na crno, ukoliko poseduju takve informacije, a uzevši u obzir da neuzimanje terapije narušava njihovo zdravstveno stanje i da je za ovakvu situaciju odgovoran zdravstveni sistem Republike Srbije", savetuju iz Izađi za 021.rs.

Zanimljivo je spomenuti i da oba sagovornika ističu da su imali prijatnija iskustva u manjim sredinama iz kojih su nego u velikim gradovima. Kris ističe da se u njegovom selu "svi znaju" i da stoga, gotovo nikad nije imao probleme. To se svakako vidi i u pristupu doktora i naglašava da je imao znatno više neprijatnih situacija u Novom Sadu nego u svom selu.

Vlada, koji je inače iz Pančeva, slaže se sa ovom ocenom i kaže da i on pre bira lekare u Pančevu pre nego u Beogradu. Ipak, dodaje da i tu "ima masku" i dodaje da "ne veruje da će lekari njegov identitet shvatiti zaozbiljno".

Naravno, pored svakodnevnih poseta lekaru, transrodne osobe u nekim slučajevima odluče da žele da prođu kroz tranziciju i ovaj proces je posebno komplikovan za njih. Proces tranzicije traje godinama i sprovodi se u tri ključne faze - psihijatrijska, endokrinološka i hirurška faza. Naši sagovornici ističu da ljudi koji žele da urade tranziciju sve češće pokušavaju da skupe novac da prođu kroz proces tranzicije negde u inostranstvu jer misle da će im tamo biti prijatnije.

Kris ističe da kod transrodnih osoba, pogotovo u procesu tranzicije, podjednako važnu ulogu kao i lekari opšte prakse, igraju psihijatri i psiholozi.

"Dešavalo mi se da doktori neće da mi pruže pomoć, konkretno psihijatar. Imao sam 16-17 godina, roditelji su me odveli kod lekara u dečiju bolnicu u Novom Sadu i dodeljen mi je psihijatar koji mi je samo rekao - "a da ti batališ ovo". Malo posle toga sam dobio drugog psihijtra čija je kancelarija izgledala kao crkva, možete misliti šta mi je on rekao", govori naš sagovornik.

Miroslav Đorđević, profesor i doktor urologije, specijalista za transrodnu hirurgiju objašnjava za 021.rs kako ovaj proces izgleda sa njegove, stručne strane. On napominje da su osnovni uslovi pisma preporuke od psihologa, psihijatara i endokrinologa, kojima se potvrđuje postojanje rodne disforije i potreba za konverzijom genitalija.

"Transrodna osoba se prati, najpre, kod psihijatara i psihologa, a nakon preporuka započinje sa hormonskom terapijom hormonima pola ka kojem želi. Neophodno je koristiti hormone minimum godinu dana pre započinjanja operativne konverzije genitalija", govori Đorđević za 021.rs.

Psihološka faza je dostupna u državnim ustanovama ali kvalitet je upitan, komentariše naš sagovornik Kris i dodaje da je u pitanju "lutrija".

"Ako dobijete dobrog psihologa ili psihijatra, imate sreće ali možete imati i nekoliko loših iskustava u nizu i to vas može obeshrabriti", navodi on.

Aleksa Savić, izvršni director grupe Izađi objašnjava za 021.rs da ne postoji specifična psihološka pomoć za trans osobe u državnim ustanovama u Vojvodini, i da baš zbog toga njihovo udruženje pruža besplatnu psihološku podršku transrodnim osobama uzrasta od 16 godina naviše.

"Trenutno raspolažemo timom od 28 volontera i volonterki, uglavnom psihoterapeuta u edukaciji, koji su završili našu obuku o radu sa LGBTI+ osobama i koji su pod supervizijom. Pružamo do 25 besplatnih seansi po osobi, a savetovalište se kontaktira putem naše imejl adrese", govori Savić i dodaje da grupa Izađi radi i sa članovima i članicama porodica transrodnih osoba, kroz individualnu psihoterapiju.

Ipak, Aleksa Savić najviše problema vidi upravo u sistematskoj kompleksnosti i neprisupačnosti celog procesa i napominje da je on posebno komplikovan za transrodne osobe iz Vojvodine.

"Operacije su dostupne samo u Beogradu i nakon dugog procesa medicinske tranzicije koji prethodi operacijama. Neke od operacija pokrivene su u iznosu od oko dve trećine troškova, dok osoba mora da finansira ostatak sama. To je izazovno zbog velike diskriminacije na tržištu rada za transrodne osobe. Takođe, interesantno je da transrodne osobe nisu konsultovane u vezi sa procenom toga koji od hirurških zahvata su im potrebni u procesu tranzicije i njihovo mišljenje nije uzeto u obzir prilikom odlučivanja o tome koje od operacija se delimično finansiraju u okviru RFZO", objašnjava Savić za 021.rs.

Na kraju, Savić jasno dodaje i da "medicinska tranzicija ne sme biti luksuz, već predstavlja osnovnu zdravstvenu negu", zaključuje on.

Ipak, to je već teško zamisliti kada ni osnovne usluge, kažu naši sagovornici, nisu uopšte dostupne trans osobama. I Vlada i Kris kažu da su imali pokušaje suicida nakon loših iskustava sa doktorima.

Vlada kaže da zbog toga više i nema poverenja u psihološku podršku.

"Ja konkretno nisam tražila psihološku podršku, jer sam imala dilemu da me sama poseta još više ne utuče i pored toga, dobio sam narativ da to moram sam sa sobom da rešim. Na kraju je ispalo okej, ali je proces prolaska kroz to bio krajnje užasan - toliko da sam imao pokušaj suicida, od kog sam se nekako otrgla", kaže Vlada.

I Kris je rekao da je imao iste misli, ali da je uz podršku prijatelja i porodice to prevazišao.

Na kraju, samo je iskazao nadu da će društvo razumeti njihovu poziciju, odnosno - "da ljudi shvate da smo mi samo ljudi kao i oni" i zaključio je da "niko ne bi trebao da se boji da ide kod doktora".

U tekstu su korišćeni i muški i ženski rod za nebinarne trans sagovornike. Ovo je učinjeno jer u srpskom jeziku još uvek ne postoji opšteprihvaćen konsenzus o rodno neutralnom ili specifičnom izražavanju za trans identitete, odražavajući jezičku raznolikost i individualne preferencije samih sagovornika.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Zdravstveni radnik

31.07.2025 • 23:32

Kad saberem koliko pacijenata je živelo kraće ili lošije jer žive u državi u kojoj za njih "leka nema jer nije registrovan, ili je registrovan ali ne za tu indikaciju, ili se ne moze nabaviti, ili procedura traje duže od momenta kada se lek može primeniti" ovi komentari o oslovljavanju nebinarnih osoba zvuče malko ironično

4 3 +1
Tako je

31.07.2025 • 21:04

Slažem se, doktori u Srbiji ne znaju/neće da rade sa ljudima uopšte.
Veterinar se bolje i ljubaznije ispriča sa mojim ljubimcima nego neki doktori sa pacijentima.
To je nekulturno, arogantno, bezobrazno, priča masne viceve sa sestrama dok ljudi kolabiraju po hodnicima, ne ume da objasni dijagnozu čak i da hoće, ne daje praktična uputstva za život i oporavak od bolesti/operacije/povrede, kad pacijent izađe a oni trče da svima prepričaju ono što su se zakleli da će biti poverljivo... itd.
Sve umislilo da je dr Haus, a zapravo neuki ćaci.
Samo pravi stručnjaci su skoro uvek pristojni, strpljivi, spremni da zaista saslušaju pacijenta; najmanje arogancije i podsmešljivosti ima kod onih koji naviše znaju u svom poslu.
I samo pravi profesionalac ostavlja ceo svoj set predrasuda sa strane kad se bavi bilo kojom, a kamoli transrodnom osobom.
I da ne bude sve crno, osoblje u dečjoj bolnici je po tom pitanju iznad proseka, hvala bogu. Priličan stepen profesionalnosti i nekomentarisanja, bar su moja iskustva takva.

6 1 +5
Medicinar

31.07.2025 • 20:19

Državno ili privatno

To je glavna tema...
Platiti adekvatno zdr radnike i
zabraniti rad u oba segmenta.
To je upropastilo srpsko zdravstvo.
A ova tema može da bude obradjivana kad se reše daleko
važnije i češće teme.Naslov je pretenciozan

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.