Bronzani spomenik težak deset tona, dugačak šest metara i visok tri metra, otkriven je kod Palate Livadija u Jalti na Krimu gde je od 4. do 11. februara 1945. održana konferencija koja je okupila buduće pobednike Drugog svetskog rata. Otkriven je uz intoniranje ruske himne.
Predsednik ruske Dume, donjeg doma parlamenta, Sergej Nariškin prisustvovao je ceremoniji priređenoj u vreme kada su odnosi Rusije i Zapada na najnižem nivou zbog oružanog sukoba proruskih pobunjenika i ukrajinske vojske.
"Tokom konferencije u Jalti vođe velikih sila izrazile su želju da razgovaraju i pokazale spretnost u vođenju dijaloga", rekao je Nariškin. "Da li je političkim vođama 21. veka takođe potrebno da dođe do svetske katastrofe, da bi se setili vrednosti pregovora i mogućnosti koje pruža diplomatija" upitao je on, aludirajući na ukrajinsku krizu.
Tokom konferencije u Jalti sovjetski lider Josif Visarionovič Džugašvili - Staljin, američki predsednik Franklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil odlučili su o sudbini Evrope i uspostavljanju "zona uticaja" za narednih 50 godina.
Statua Staljina visoka je 3,30 metara i za deset centimetara viša od statua Ruzvelta i Čerčila, mada su u stvarnosti američki i britanski lideri bili viši od Staljina. Otkrivanje spomenika osudili su krimski Tatari, koji su 1944. deportovani po naredbi Staljina, pod optužbom da su sarađivali s nacistima.
Spomenik koji je pre deset godina napravio ruski skulptor Zurab Cereteli, trebalo je da bude otkriven 2005. na Krimu na obali Crnog mora povodom 60-ogodišnjice Konferencije u Jalti, ali lokalne vlasti tada su odustale od toga zbog brojnih protesta, posebno tatarskog stanovništva.
Tatari s Krima kojima je dozvoljeno da se vrate posle "Perestrojke" postali su ukrajnski građani posle nezavisnosti Ukrajine 1991. godine, i takođe su se u martu prošle godine protivili pripajanju krimskog poluostrva Rusiji i bojkotovali su referendum o odvajanju.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 2
stanko
Pa taj Cercil je bio toliko neopevano djubre da je to za ne poverovati. Na kraju je morao da napise svoje memoare kako bi se oprao pred sudom istorije.
I njegova cuvena recenica:
History will be kind to me for I intend to write it.
Winston Churchill
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar