Naučnici su na konferenciji Udruženja britanskih dermatologa naveli da poreklo diskriminacije osoba s kožnim oboljenjima leži u Šekspirovim komadima "Kralj Lir" i "Henri IV". U pozorišnom komadu "Kralj Lir" monarh ismeva ćerku Goneril zbog fizičkog izgleda, a u "Herniju IV" jedna prostitutka ismeva kožu jednog vojnika.
Za naučnike, najpoznatiji dramski pisac na svetu je pisao dela koja "odražavaju tadašnju opsesiju za savršenom i veoma svetlom kožom". "U Londonu su tada harale bolesti kao što su kuga, sifilis i velike boginje. Mnoge bolesti su ostavljale trajne ožiljke na koži. Zbog toga je nesavršena koža postala simbol zaraznih bolesti", izjavila je Ketriona Vuton, koautorka studije o uticaju Šekspira na današnju diskriminaciju kožno obolelih.
Prema njenim rečima, Šekspir je iskoristio taj fenomen kako bi prikazao slabost likova u svojim delima. "Ta stigmatizacija i danas traje. U svetskoj književnosti i u filmova često se koristi unakaženost kako bi se prikazala nečija zloba ili izdaja", dodala je ona.
Šekspir (1564-1616) se smatra najvećim piscem na engleskom jeziku i jednim od najvećih dramaturga svetske književnosti.
Komentari 1
xy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar