Vučić: Od kraćeg radnog vremena nema ništa, malo je i 40 sati
0
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
Od Transilvanije do Oza
Žeđ za bajkama i mjuziklom pokušali su da utole glumci Novosadskog pozorišta u novopostavljenom "Čarobnjaku iz Oza."
Žeđ za bajkama i mjuziklom pokušali su da utole glumci Novosadskog pozorišta u novopostavljenom "Čarobnjaku iz Oza."
Velika je praznina ostala od kad je “Roki horor šou” sklonjen sa scene Novosadskog poziršta. Od svih mjuzikala koje su mogli da izaberu za ovu sezonu, “Čarobnjak iz Oza“ rezultat je ili velike hrabrosti ili velike ludosti. Priča se u najvećoj meri oslanja na osnovni tekst Frenka Bauma iz 1900. godine i trudi se da ignoriše sva čitanja koja su od tada osmišljena. No, publici će se odmah nametnuti istoimeni film iz 1939. godine sa Džudi Garland u glavnoj ulozi, ali i trenutno veoma aktuelna interpretacija „Čarobnjaka“ - roman „Zlica“ Gregorija Megvajera, koji se trudi da odgonetne malo odraslija pitanja, kao što su odnos dobra i zla, položaj žene u društvu i zloupotrebu političke moći. „Zlica“ je 2003. godine pretvorena u istoimeni mjuzikl, dobila tri nagrade „Toni“, a muzika Stivena Švarca ušla je u sve pore popularne kulture. Priča o Doroti, Limenku, Strašilu i Lavu kukavici kao da ne ostavlja puno prostora za inovacije i varijacije, i to je verovatno glavni problem ove predstave.
„Čarobnjak iz Oza“ Novosadskog pozorišta predstavlja originalnu muziku Andresa Mariana Ortege (koji je zajedno sa rediteljem Zoltanom Puškašem glavni krivac i za fenomenalni „San letnje noći) i Ervina Ereša. Velika očekivanja koja moramo imati zbog ovakve ekipe samo su delimično zadovoljena. Muzika je zanimljiva utoliko što meša različite pravce, poput repa, roka, svinga, itd. kako bi se stvorio fantastično-haotični „soundtrack“ zemlje Oz. Iako zanimljiva, muzika je na nivou predstave uglavnom samo haotična, bez numera koje bi se posebno istakle ili zapamtile posle izvođenja. Drugim rečima, nedostajale su mi i „Over the rainbow“ Harolda Arlena, i „Defying gravity“ Stivena Švarca. Koreografija Lasla Bobiša je zabavna, funkcionalna, ali nema tu nekog velikog spektakla, niti energije od koje zastaje dah. Tehnički je najbolji deo minimalistička i kreativna scenografija Puškaša i Atile Saboa, kao i dizajn svetla Roberta Majoroša.
Glumci su isti oni koje smo viđali i u ranijim (boljim!) spektaklima Novosadskog pozorišta – Agota Ferenc je sada u glavnoj ulozi Doroti, dok njene pajtaše igraju Aron Balaž, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Nažalost, ovi sjajni glumci kao da nemaju bog zna šta da rade, osim da igraju svoje uloge ravno i bez ikakvog štimunga, ako se ne računa po koji dobar fazon. Emina Elor se zabavlja u ulozi zle Veštice sa zapada, kanališući svoju verziju jezive Helene Bonam Karter iz „Harija Potera“, ali je i njena uloga samo arhetip i ništa više. Tako i nije začuđujuće što je najviše smeha i aplauza pokupio talentovani i nadasve duhoviti Tamaš Hajdu u ulozi nemog Totoa, koji je od srca dva sata šmirao u najplemenitijem smislu te reči.
Sve bi bilo mnogo bolje da se u nekom trenutku video razlog ponovnog postavljanja ove već prežvakane bajke na scenu. Sve što je potrebno za jednu dobru predstavu je tu, osim dublje interpretacije osnovnog teksta. Šta taj Oz znači? Postoje li suštinske razlike između tri veštice, osim u njihovim kostimima? Šta je to što Doroti i kompanija traže na putu od žute cigle, i gde na kraju dospevaju? Iako će ovaj mjuzikl nesumnjivo biti gledan, da li će roditelji moći da uživaju u ovoj predstavi u istoj meri kao i deca? Koliko svetlosnih godina ima od Transilvanije do Oza?
Velika je praznina ostala od kad je "Roki horor šou" sklonjen sa scene Novosadskog poziršta. Od svih mjuzikala koje su mogli da izaberu za ovu sezonu, "Čarobnjak iz Oza" rezultat je ili velike hrabrosti ili velike ludosti. Priča se u najvećoj meri oslanja na osnovni tekst Frenka Bauma iz 1900. godine i trudi se da ignoriše sva čitanja koja su od tada osmišljena. No, publici će se odmah nametnuti istoimeni film iz 1939. godine sa Džudi Garland u glavnoj ulozi, ali i trenutno veoma aktuelna interpretacija "Čarobnjaka" - roman "Zlica" Gregorija Megvajera, koji se trudi da odgonetne malo odraslija pitanja, kao što su odnos dobra i zla, položaj žene u društvu i zloupotrebu političke moći.
"Zlica" je 2003. godine pretvorena u istoimeni mjuzikl, dobila tri nagrade "Toni", a muzika Stivena Švarca ušla je u sve pore popularne kulture. Priča o Doroti, Limenku, Strašilu i Lavu kukavici kao da ne ostavlja puno prostora za inovacije i varijacije, i to je verovatno glavni problem ove predstave.
"Čarobnjak iz Oza" Novosadskog pozorišta predstavlja originalnu muziku Andresa Mariana Ortege (koji je zajedno sa rediteljem Zoltanom Puškašem glavni krivac i za fenomenalni "San letnje noći) i Ervina Ereša. Velika očekivanja koja moramo imati zbog ovakve ekipe samo su delimično zadovoljena. Muzika je zanimljiva utoliko što meša različite pravce, poput repa, roka, svinga, itd. kako bi se stvorio fantastično-haotični "soundtrack" zemlje Oz. Iako zanimljiva, muzika je na nivou predstave uglavnom samo haotična, bez numera koje bi se posebno istakle ili zapamtile posle izvođenja. Drugim rečima, nedostajale su mi i "Over the rainbow" Harolda Arlena, i "Defying gravity" Stivena Švarca. Koreografija Lasla Bobiša je zabavna, funkcionalna, ali nema tu nekog velikog spektakla, niti energije od koje zastaje dah. Tehnički je najbolji deo minimalistička i kreativna scenografija Puškaša i Atile Saboa, kao i dizajn svetla Roberta Majoroša.
Glumci su isti oni koje smo viđali i u ranijim (boljim!) spektaklima Novosadskog pozorišta – Agota Ferenc je sada u glavnoj ulozi Doroti, dok njene pajtaše igraju Aron Balaž, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Nažalost, ovi sjajni glumci kao da nemaju bog zna šta da rade, osim da igraju svoje uloge ravno i bez ikakvog štimunga, ako se ne računa po koji dobar fazon. Emina Elor se zabavlja u ulozi zle Veštice sa zapada, kanališući svoju verziju jezive Helene Bonam Karter iz "Harija Potera", ali je i njena uloga samo arhetip i ništa više. Tako i nije začuđujuće što je najviše smeha i aplauza pokupio talentovani i nadasve duhoviti Tamaš Hajdu u ulozi nemog Totoa, koji je od srca dva sata šmirao u najplemenitijem smislu te reči.
Sve bi bilo mnogo bolje da se u nekom trenutku video razlog ponovnog postavljanja ove već prežvakane bajke na scenu. Sve što je potrebno za jednu dobru predstavu je tu, osim dublje interpretacije osnovnog teksta. Šta taj Oz znači? Postoje li suštinske razlike između tri veštice, osim u njihovim kostimima? Šta je to što Doroti i kompanija traže na putu od žute cigle, i gde na kraju dospevaju? Iako će ovaj mjuzikl nesumnjivo biti gledan, da li će roditelji moći da uživaju u ovoj predstavi u istoj meri kao i deca? Koliko svetlosnih godina ima od Transilvanije do Oza?
Žeđ za bajkama i mjuziklom pokušali su da utole glumci Novosadskog pozorišta u novopostavljenom „Čarobnjaku iz Oza.“Velika je praznina ostala od kad je “Roki horor šou” sklonjen sa scene Novosadskog poziršta. Od svih mjuzikala koje su mogli da izaberu za ovu sezonu, “Čarobnjak iz Oza“ rezultat je ili velike hrabrosti ili velike ludosti. Priča se u najvećoj meri oslanja na osnovni tekst Frenka Bauma iz 1900. godine i trudi se da ignoriše sva čitanja koja su od tada osmišljena. No, publici će se odmah nametnuti istoimeni film iz 1939. godine sa Džudi Garland u glavnoj ulozi, ali i trenutno veoma aktuelna interpretacija „Čarobnjaka“ - roman „Zlica“ Gregorija Megvajera, koji se trudi da odgonetne malo odraslija pitanja, kao što su odnos dobra i zla, položaj žene u društvu i zloupotrebu političke moći. „Zlica“ je 2003. godine pretvorena u istoimeni mjuzikl, dobila tri nagrade „Toni“, a muzika Stivena Švarca ušla je u sve pore popularne kulture. Priča o Doroti, Limenku, Strašilu i Lavu kukavici kao da ne ostavlja puno prostora za inovacije i varijacije, i to je verovatno glavni problem ove predstave.
„Čarobnjak iz Oza“ Novosadskog pozorišta predstavlja originalnu muziku Andresa Mariana Ortege (koji je zajedno sa rediteljem Zoltanom Puškašem glavni krivac i za fenomenalni „San letnje noći) i Ervina Ereša. Velika očekivanja koja moramo imati zbog ovakve ekipe samo su delimično zadovoljena. Muzika je zanimljiva utoliko što meša različite pravce, poput repa, roka, svinga, itd. kako bi se stvorio fantastično-haotični „soundtrack“ zemlje Oz. Iako zanimljiva, muzika je na nivou predstave uglavnom samo haotična, bez numera koje bi se posebno istakle ili zapamtile posle izvođenja. Drugim rečima, nedostajale su mi i „Over the rainbow“ Harolda Arlena, i „Defying gravity“ Stivena Švarca. Koreografija Lasla Bobiša je zabavna, funkcionalna, ali nema tu nekog velikog spektakla, niti energije od koje zastaje dah. Tehnički je najbolji deo minimalistička i kreativna scenografija Puškaša i Atile Saboa, kao i dizajn svetla Roberta Majoroša.
Glumci su isti oni koje smo viđali i u ranijim (boljim!) spektaklima Novosadskog pozorišta – Agota Ferenc je sada u glavnoj ulozi Doroti, dok njene pajtaše igraju Aron Balaž, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Nažalost, ovi sjajni glumci kao da nemaju bog zna šta da rade, osim da igraju svoje uloge ravno i bez ikakvog štimunga, ako se ne računa po koji dobar fazon. Emina Elor se zabavlja u ulozi zle Veštice sa zapada, kanališući svoju verziju jezive Helene Bonam Karter iz „Harija Potera“, ali je i njena uloga samo arhetip i ništa više. Tako i nije začuđujuće što je najviše smeha i aplauza pokupio talentovani i nadasve duhoviti Tamaš Hajdu u ulozi nemog Totoa, koji je od srca dva sata šmirao u najplemenitijem smislu te reči.
Sve bi bilo mnogo bolje da se u nekom trenutku video razlog ponovnog postavljanja ove već prežvakane bajke na scenu. Sve što je potrebno za jednu dobru predstavu je tu, osim dublje interpretacije osnovnog teksta. Šta taj Oz znači? Postoje li suštinske razlike između tri veštice, osim u njihovim kostimima? Šta je to što Doroti i kompanija traže na putu od žute cigle, i gde na kraju dospevaju? Iako će ovaj mjuzikl nesumnjivo biti gledan, da li će roditelji moći da uživaju u ovoj predstavi u istoj meri kao i deca? Koliko svetlosnih godina ima od Transilvanije do Oza?
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Vesti
Poslednji put na Kings Krosu
15.07.2011.•
4
Finale najveće priče našeg vremena je stiglo.
"Hari Poter i relikvije smrti: drugi deo" mnogo je više od tek tamo nekog letnjeg hit filma. Ovo je završnica svetskog fenomena koji je obeležio čitavu jednu generaciju. Konačno je došlo vreme da, zajedno sa Harijem, odrastemo i maturiramo iz Hogvorts škole za veštice i čarobnjake.
Kad nešto u mraku šušne
13.07.2011.•
2
Za sve ljubitelje Spilberga, misterije i filma, ovo je prava poslastica.
Na groblju njenih ambicija
03.07.2011.•
3
Kako se iza uspeha jednog muškarca nalazila smrt njegove žene.
Pirati opet u Novom Sadu
24.05.2011.•
3
Iako serijal filmova o Piratima sa Kariba kao da već pati od morske bolesti, poslednji deo je u najmanju ruku poput zabavne vožnje u luna parku.
Ko se boji vuka još
02.05.2011.•
1
Najnovije čitanje legende stare 700 godina je romantični triler u stilu Agate Kristi.
Droga koja menja svet?
02.04.2011.•
2
Najnoviji film Bredlija Kupera je bolno osrednji. Sa idejom koja je toliko intrigantna, "Bezgranično" je mogao biti mnogo više od jednog običnog trilera/drame/edukativnog filma.
Cirkus je stigao u grad!
23.02.2011.•
2
"Burleska" je zapravo "Bar kod crnog kojota" za ovaj vek – objektivno šupalj i neoriginalan, ali i na neki perverzan način zabavan i smešan, pa makar se smejali i gde ne treba.
Švedska saga - Istetovirala zmaja, igrala se sa vatrom, srušila kulu od karata!
16.02.2011.•
2
Iako je "Arena" sada druga kuća većini filmski orijentisanih Novosađana (1000 ljudi dnevno!), nas cirka petnaestoro se ovog vikenda okupilo da u bioskopu "Vojvodina" pogleda verovatno najpopularniji švedski izvozni proizvod posle "Abe" – trilogiju "Milenijum".
Turista: Fijasko u Veneciji
18.01.2011.•
6
Otišao sam na "Turistu", prvi zajednički film superzvezda Džonija Depa i Anđeline Džoli, bez ikakvih očekivanja. Izašao sam zabrinut za njihove karijere.
Kako platiti stanarinu?
17.12.2010.•
4
Studenti Dramske akademije u Novom Sadu objasnili sugrađanima kako se živi "La Vie Boheme".
U Bosni nemaju puteve, ali imaju Fejsbuk
25.11.2010.•
4
Iako na prvi pogled deluje aktuelno i uzbudljivo, "Društvena mreža" je jedna prosečna drama koja će zaraditi na račun naše zavisnosti.
Hari protiv Voldemora, polufinale
17.11.2010.•
7
Hari protiv Voldemora, polufinale
Iako definitivno nije najbolji film ovog dugačkog serijala, "Hari Poter i relikvije smrti: Deo prvi" je jeziv, dirljiv i uspešan početak kraja.
Jedna od mojih omiljenih scena iz filmova o Hariju Poteru (a verujte mi, ima ih dosta) je iz "Vatrenog pehara", četvrtog dela ove fenomenalne priče. U toj sceni, Hari sa svojim prijateljima Ronom i Hermionom kampuje na svetskom prvenstvu u kvidiču u malom, otrcanom šatoru. Ipak, kada Hari stupi u njega, postaje jasno da je enterijer zapravo višesobni stan. Oduševljen, Hari na to ima da kaže samo – "I love magic".
Hari, skroz si u pravu.
Čuveni trio se vraća u "Hari Poteru i relikvijama smrti". Umesto po Hogvortsu, Hari, Ron i Hermiona bazaju po šumama i gorama kako bi izbegli sigurnu smrt od strane zlog čarobnjaka Voldemora, u isto vreme smišljajući kako da ga ubiju. Ko nije bežao sa nastave, znaće da to mora da se uradi tako što će se uništiti Voldemorovi horkruksi – predmeti u kojima su smešteni delići njegove duše. Na početku "Relikvija" horkruksa ima pet komada, tako da obavezno ponesite nešto za grickanje.
Ako mene pitate, "Relikvije smrti" imaju najbolji početak od svih filmova do sada. U pitanju je tiha, dramatična scena u kojoj Hermiona (fenomenalna Ema Votson) briše svojim roditeljima sećanje na nju, za slučaj da strada dok bude pomagala svojim prijateljima. Detinjstvo je gotovo, kako Hermionino, tako i moje. Ton filma se nadalje ne menja posebno – uprkos ponekoj dobroj fori , uglavnom gledamo naše junake kako beže, pate ili bivaju ubijeni.
Teško je bilo koji film unutar serijala (a pogotovo poslednji) tretirati zasebno. Posebno ako je taj serijal "Hari Poter". A stvar dodatno komplikuje činjenica da se radi o polovini filma Ako se sećate Tarantinovog "Kill Billa", sve će vam biti jasno. Nije lako ubiti Voldemora, najgoreg čarobnjaka u istoriji, pa samim tim ni strpati kompletnu mitologiju Dž. K. Rouling u jedan film. Tako nam "Relikvije smrti" dolaze u dva navrata – jedan sada, a jedan dogodine. Naravno, rezultat je film bez kraja – zapravo, završna scena (koliko god impresivna bila) kao da je nakalemljena na sam kraj zbog "vau" faktora, iako bi mogla da se dogodi bilo gde tokom čitavih dva i po sata. Tako smo ovaj put ostali bez velikog finala na kraju. Iskreno, rez po sredini nije u potpunosti opravdan, pogotovo ako se u obzir uzme da je ovo jedan od retkih filmova iz serijala u kom ima poprilično praznog hoda.
Prethodni filmovi su svi bili upakovani kao trileri, tako što je Hari uglavnom rešavao zadatu misteriju i gde bismo dobijali (manje-više) zadovoljavajuće odgovore. Ovde je upravo obrnuto – događaji se gomilaju jedan na drugi bez da znamo (hajde da se pravimo da nismo čitali knjigu) u kom pravcu priča ide i kakvu vrstu završetka da očekujemo. Konačan rezultat je film sa grandioznim scenama koje su slabašno povezane, ali su ponekad i dirljive - scena plesa koje u knjizi nema, je posebno dobar primer. Ipak, teško je ne osetiti se pomalo prevarenim na kraju.
Dobrih stvari ima mnogo više. Za početak, specijalni efekti su zadivljujući. Film je poprilično nasilan, a efekti su tu ili da vas drže na ivici sedišta, ili da potpomognu priči. Drugim rečima, oni su sredstvo, a ne cilj, što je kod mene uvek veliki plus. Mislim da sam jedan od retkih koji se obradovao kada je objavljeno da film ipak ne izlazi u 3D tehnologiji, jer sam se bojao da će takav efekat zabavnog parka kompromitovati emotivnu srž filma. Ovako,film je u 2-D, a efekti sjajni. Treba spomenuti i animiranu sekvencu (a neću vam reći šta je u pitanju), koja me je u potpunosti iznenadila, ali ne i razočarala.
Opšte je poznato kakva je postava Hari Poter filmova i iako ovde nije potpuna (Megi Smit, falila si nam!), puno je i novih i starih faca. Najbolji novitet je definitivno Bil Naji u maloj ulozi ministra magije. Ralf Fajns je standardno jeziv u ulozi Voldemora. Ipak, na novinarskoj projekciji se činilo kao da su favoriti Severus Snejp (Alan Rikman) i Belatriks Lestrejndž (Helena Bonam Karter), koji bi izazvali nervozni kikot svaki put kada bi se pojavili. Rade Šerbedžija je super u svoje tri sekunde. Naravno, najvidljiviji je udarna trojka - Denijel Redklif, Rupert Grint i Ema Votson kao Hari, Ron i Hermiona i lepo je videti kako su sa svakim filmom sve bolji. Ema je tu ipak najimpresivnija, a njen okršaj sa Belatriks je jedan od najboljih trenutaka u filmu. Čak ispada da ne preza ni od malo golotinje!
Nemoguće je ne preporučiti film o Hariju Poteru, a pogotovo "Relikvije". U pitanju je savršeni blokbaster, a fanovi poput mene će uvek imati nešto da zamere. Ovo je režiseru Dejvidu Jejtsu već treći "Hari" i vidi se da kapira šta tu treba da se uradi, a to je propisno ekranizovati završetak detinjstva mnogih od nas. Budite spremni, to bez suza ne prolazi. I neka hejteri hejtuju koliko žele, uvek ću ponosno reći da volim Potera.
Iako definitivno nije najbolji film ovog dugačkog serijala, "Hari Poter i relikvije smrti: Deo prvi" je jeziv, dirljiv i uspešan početak kraja.
Celulit na mozgu
22.10.2010.•
3
Dve različite, a opet slične predstave Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz bave se problemima modernog čoveka – verom, slobodom, seksom i pomorandžinom korom.
Matriks 21. veka
13.10.2010.•
4
Svaka čast Kristoferu Nolanu, režiseru blokbastera "Početak". Nije lako ne grešiti, a svaki njegov film je bolji od prethodnog.
Kako ljubav boli
24.09.2010.•
2
Ostvarenje "Ne zaboravi me" može na prvi pogled da deluje kao najobičnija holivudska komercijala koja za zadatak ima da afirmiše Roberta Petinsona, tinejdžerskog srcolomca iz "Sumrak sage", kao dobrog glumca. Rezultat? Robert afirmisan, a film odličan.
Šta bismo mi bez Anđeline?
09.09.2010.•
2
Sa jedne strane, triler "Solt" je kopija raznih drugih filmova, ima ogromnih rupa u zapletu i na momente vam dođe da se nasmejete koliko su određene scene van pameti. Sa druge strane, Anđelina Džoli je u naslovnoj ulozi.
Kako su vampiri postali dosadni
02.09.2010.•
0
U novosadski bioskop stigao je i treći deo omiljene droge tinejdžera, serijala "Sumrak". Treći film zove se "Pomračenje" i iako je bolji od prethodnika ("Mladi mesec" sam jedva presedeo), siguran sam da neće ući ni u kakve anale vampirskih filmova.
Tameron ipak nije Branđelina
21.08.2010.•
0
Prvi put nakon maestralnog ostvarenja "Vanilla Sky" iz 2001. godine, Tom Kruz i Kameron Diaz snimaju novi zajednički film. Međutim, u tih devet godina, mnogo toga se promenilo.
Seks i grad i ništa
21.07.2010.•
5
Majkl Patrik King, scenarista mnogih epizoda serije "Seks i grad", kao i reditelj obe filmske adaptacije, učinio je nemoguće - drugim filmom (a sigurno će ih biti još) pretvorio je kultnu franšizu u zabavu za široke mase, a neke od najuticajnijih fiktivnih likova pop kulture u mediokritete željne dobrog provoda.
Mukica Dženifer i njen plan B
14.07.2010.•
0
Jedinstvena prilika da vidite Dženifer Lopez kako piški
Možete da se smejete koliko hoćete, ali Dženifer Lopez nije loša glumica. Nakon što je njena naslovna uloga u filmu "Selena" nominovana za Zlatni globus , Džej-Lo je nizala popularne filmove, sa manje ili više uspeha.
Komentari 3
Doroti
Ne smatram da je kritika negativna, naprotiv na mestu je. Predstava jeste spektakl ali nije i spektakularno dobra. Prvi cin je dosadnjikav ,neinventivan sa beskrajnim ponavljanjima i ociglednim zamorom rediteljskog i glumackog potencijala. Drugi deo predstave je u boljem ritmu i mnogo zanimljivije.
Ljudi logicno je da u tom pozoristu rade samo ljudi na koje smo navikli da gledamo kao na carobnjake glume. Oni jesu fanaticni radnici ali nije ni sve njihove genijalno.
Zato,bez ljutnje molim, Dobro je, na skali od 1do 1o ,jaka,jaka sedmica. Ali genijalno nije.
anonimius
mr.who
"Zlica je 2003. godine pretvorena u istoimeni mjuzikl, dobila tri nagrade "Toni", a muzika Stivena Švarca ušla je u sve pore popularne kulture" - ako si sad počeo onda i u ostalim komentarima koje ćeš pisati nastavi upoređivati predstave sa svetkim teatrima i njihovim izvedbama.To je vrlo "originalno"!
"Šta taj Oz znači? Postoje li suštinske razlike između tri veštice, osim u njihovim kostimima? Šta je to što Doroti i kompanija traže na putu od žute cigle, i gde na kraju dospevaju?" - ako nas pitaš u grdnom si problemu! Možda da se ti zapitaš i odgovoriš sam na ova pitanja! Od kad imaju titlove mnogo se lakše prate predstave, pa možda da odeš još jednom da pogledaš!
Negativnu kritiku pisati o nečemu što veliki broj ljudi obožava je tako providno i tinejdžerski da se zapitam: Šta ta kritika znači? Postoje li suštinske razlike u pisanju kritika i biti obučen u homo-emo style? Koliko svetlosnih godina ima između dobrog i lošeg kritičara?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar