Razgovarala: Snežana Miletić
Zagrebačka filharmonija i Muzička omladina Novog Sada u utorak uveče su u novosadskoj Sinagogi, na krilima muzike, kroz pokretne slike Čarlija Čaplina, priredile izuzetno muzičko - filmsko putovanje.
Za "Filmharmoniju", spoj, malo je reći, vrhunskih muzičara i projekcije dva nema filma Čarlija Čaplina - "Pasji život" i "Mališan", dlanovi se sinoć nisu štedeli baš nimalo. Ovaj vrhunski muzički događaj, kojim je dirigovao Krešimir Batinić, potvrdio je lidersko mesto Muzičke omladine Novog Sada u organizaciji koncerata umetničke muzike.
I preostala dva koncerta, danas (4. septembra) i sutra (5. septembra), ukoliko vreme dozvoli pod vedrim nebom, u parku između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, kako je prvobitno i bilo planirano, besplatni su. Počinju u 20 sati.
Između proba i obaveza koje ovakav događaj prate, za 021.rs govorio je Mirko Boh, ravnatelj, odnosno direktor Zagrebačke filharmonije.
Boh je i sam muzičar, svira violu, na čelu ove institucije, koja do 150. rođendana broji sitno, manje od 365 dana, već je toliko da bi se moglo reći da ju je ozbiljno brendirao u simbol hrvatske kulture. Do sada su stigli na mnoge zanimljive destinacije, čak do Omana i Kuvajta...
Čija je inicijalno bila ideja Filmharmonije?
Projekat je nastao pre sedam godina sa prijateljima iz zagrebačkog Kina Europa, radili smo ga zajedno, a sada smo projekat nastavili mi i ove godine u novembru izvodimo ga u Zagrebu u Ludoj kući, privatnom pozorištu glumca Renea Bitorajca. To je novo mesto, a ujedno i način da pridobijemo novu publiku.
Zašto ste za partnera birali baš MONS? Da li su razlozi bili umetnički ili su vas spojili evropski fondovi?
Evropski fondovi su omogućili da se spojimo i radimo zajedno. Drago nam je da ovako nešto možemo da napravimo u Novom Sadu, kod prijatelja Milana Radulovića.
Kakva je atmosfera među muzičarima uoči prvog koncerta, nervira li vas kiša?
U Novi Sad dolazimo nakon sedam godina. Nema presinga. Raspoloženi smo za sviranje. Vreme je tmurno, ali mi nismo.
Pridružilo vam se i šest muzičara iz Novog Sada. Gde ste vežbali?
Jako nas je obradovala ta saradnja, a još više što su nam u Zagreb na probu došle sve same koleginice. Vežbali smo u dvorani "Vatroslav Lisinski".
Na čelu ste institucije koja ima 118 muzičara, to je 118 umetničkih duša a nekad nije lako ni sa jednom - samim sobom. Kako se orkestrira tolika grupa ljudi a da se ne završi na lekovima?
Tačno je da je to 118 ljudi i 119 različitih mišljenja. Možda sve olakšava to što sam i sam muzičar, bio sam deo njih, dakle, s one strane, u njihovoj koži. Oni su deo mene i ja deo njih, pa kada dođe do neke krizne situacije - a svakog dana ima poneka - pokušavam da se stavim u njihovu kožu, pokušavam sve da izbalansiram da bi orkestar išao napred.
Kultura ne može bez politike, politika se vrlo često grebe o kulturu, a voli i da se meša u njene kompetencije. Koliko se politika meša u poslove Zagrebačke filharmonije?
Koliko god da zvuči paradoksalno, u Zagrebačku filharmoniju gotovo da se ne meša.
Kad smo kod politike, da li su rujan i septembar i dalje isti mesec samo na planu kulture?
Sve je to isto. Glazba je glazba, muzika je muzika. Ona ne zna za granice, muzika menja čoveka, čini ga boljim, pa i kaže se da ko peva zlo ne misli. Bez obzira kom narodu čovek pripada, važno je samo da li je dobar ili zao. Drago mi je da smo ovde i da muziku možemo da podelimo sa prijateljima u Novom Sadu i Srbiji.
Kako pridobijate novu publiku? Pribegavate li nekim marketinškim trikovima? Znamo jednu filharmoniju koja je doktorila na tom planu...
Ma džaba trikovi ako niste dobri. Radimo, naravno, na podmlatku. Poslednjih godina radimo projekat "Odškrinuta vrata Zagrebačke filhamonije" u okviru kojeg na naše programe pozivamo decu vrtića, osnovnih i srednjih škola. Rediteljka Petra Radin osmislila je prvi put u istoriji ciklus namenjen deci, naslovljen "Minimini ciklus” koji počinje 28. septembra. Otvoriće ga Ćopićeva "Ježeva kućica" u njenoj režiji, pod dirigentskom palicom Austrijanca, čuvenog maestra Davida Danzmajera. U predstavi igraju: Hana Hegedušić, Borko Perić i Vladimir Tintor. Nije lako naći novu publiku, ali nekako mi se čini da smo na pravom tragu.
U kakvoj su vezi bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović i Filharmonija?
U vrlo dobroj. U novembru ćemo izvesti njegovo delo "Dernek za dva klavira". Profesor Josipović je plodan muzičar. Volimo da izvodimo dela savremenih hrvatskih autora, stavljamo ih rado na repertoar.
A Milan Bandić i Filharmonija?
Imamo izuzetnu podršku gradonačelnika Milana Bandića i Grada Zagreba koji je naš osnivač i vlasnik. Bilo bi nam drago kada bi i država davala bar pola od onog što ulaže Grad, jer bismo onda bili bolji od Bečke filharmonije.
Kad smo kod Austrije, prethodne četiri nove godine dočekivali ste u Salcburgu? Gde ćete čekati narednu?
Prvo novogodišnje jutro ponovo sviramo u Mocartovom gradu, pozvali su nas opet i time ukazali veliku čast.
Koje su najegzotičnije destinacije na kojima je Filharmonija bila?
Četiri puta smo bili u Omanu i jednom u Kuvajtu.
Gde su koncerti koji slede?
Pred nama je evropska turneja koja će obuhvatiti: Beč, Drezden, Frankfurt, Cirih i Minhen, a u januaru smo u Rimu.
Ovo brzo vreme nudi brdo instant doživljaja, muzika je jedan od retkih istinskih. "Filmharmonija" je sinoć bila lekovita za novosadsku publiku. Koju muziku biste preporučili kao terapijsku protiv histerija 21. veka?
Onu koja oslobađa čoveka, ispunjava ga, budi, a za svakog čoveka - to je neka druga. Ako je to klasična – divno, ako su to pop ili rok - i to je divno. Svako nalazi svoju dozu muzike, a ponoviću: ko peva - zlo ne misli.
Komentari 6
Kod Srba je oruzje
Mihailo
Limanoid
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar