Poslednji pešaci su njim koračali šezdesetih, neki će reći čak i sedamdesetih godina prošlog veka, a istoričari da je korzo zapravo "umro" daleko pre toga. Ipak, od zvaničnog nastanka grada 1748. godine, pa i koju godinu pre toga, uvek je bilo ulica-šetališta koje su decenijama služile kao korzo. Hroničar Zoran Knežev priča da najstariji zapisi govore da je prvi korzo bio u ulicama u Almaškom kraju, najviše kod današnjeg nadvožnjaka u Kisačkoj, a nešto kasnije i u Futoškoj ulici gde se danas nalazi napuštena kasarna.
- Šetalo se kod “Almaškog vrbaka”. Opisati gde je to bilo sada je vrlo teško, ali da kažemo da se radi o prostoru kod današnjeg nadvožnjaka na kraju Kisačke ulice, a šetalo se i u Futoškoj šumi, što je sada deo Futoške ulice, kod kasarne. Takođe, šetalo se i kod dvora Sekule Vitkovića koji je imao park na prostoru gde je sada Matica srpska - opisuje Knežev.
Kasnije korzo ili promenada se seli na dunavski kej uz drvorede topola. Na tom mestu Novosađani će šetati dugo, kao i u samom centru današnjim ulicama Dunavskom, Zmaj Jovinom i Kralja Aleksandra. Knežev kaže da je korzo tada bio podeljen tako reći na deo za bogate i za siromašne.
- Bukvalno su bogati Novosađani šetali od današnjeg hotela Vojvodina i Gradske kuće do sadašnjeg Trga mladenaca, dok je za siromašnije bio deo od Vladičanskog dvora do Crkve Imena Marijinog (Katedrale) - navodi sagovornik 021.rs.
Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, gradnjom Bulevara kraljice Marije, danas Mihajla Pupina i Ulicom Modene, kao i gradnjom Banovine i okolnih velelepnih zdanja, korzo se seli na tu lokaciju.
Vremena se menjaju i korzo će polako gubiti svoju važnost u društvenom životu, posebno mladih, koji će sada više početi da izlaze po diskotekama i drugim mestima za zabavu.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 22
M
a
Deco, bežite odavde!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar