Igor Todorović Zgro za 021.rs: Fudbal, pank, fanzini i "Moja Engleska" u Novom Sadu

Pank i engleski fudbal u Novom Sadu teško je staviti u istu rečenicu, a da se ne pomene ime Igora Todorovića Zgroa.
Igor Todorović Zgro za 021.rs: Fudbal, pank, fanzini i "Moja Engleska" u Novom Sadu
Foto: 021.rs (Privatna arhiva)
Jesen 2021. obeležena mu je time što je objavio knjigu "Moja Engleska" (Jež izdavaštvo) u kojoj je opisao svoja iskustva sa utakmica koje je pratio na Ostrvu. U momentu kada vodimo razgovor sa ovim uživaocem odličnog fudbala i podjednako dobrog panka, Čelsi koji oduvek voli, nalazi se na prvom mestu u najuzbudljivijoj ligi sveta. 
Njegova knjiga zainteresovala je mnoge ljubitelje engleskog fudbala u Srbiji. To i ne čudi mnogo ukoliko znamo da je u jednom trenutku pravo prenosa Premijer lige postalo političko pitanje. Tako moderator Fejsbuk stranice Engleski fudbal piše da je knjigu pročitao u dahu i da je konačno shvatio Oliverovu pesmu "Dva put san umra", jer je čitajući knjigu više puta hteo da umre od zavisti, shvativši koliko mu je život sr***. Nasuprot tome, neki će u ovoj knjizi videti i jednu generacijsku priču. 
 
"Dribling Krisa Vodla i glas Terija Hola su nam značili više i naše su živote opisivali neuporedivo bolje od lažljivih političara i Dnevnika 2", zapisaće o ovoj knjizi Dušan Mihajilović.
Ovaj producent u Studentskom kulturnom centru Novi Sad primećuje da je na odlaske u Englesku kako bi pratio fudbal i slušao muziku potrošio novac za koji je mogao da kupi pristojan stan u Novom Sadu. Ipak, kako kaže u razgovoru za 021.rs, dok je pisao knjigu pitao se koga će zanimati gde je on putovao i šta je radio. 
 
"Međutim, iznenađen sam odzivom. Nisam imao mnogo problema pri pisanju knjige, jer sam ceo život nešto piskarao. Pisao sam i za CKM magazin koji je uređivala fanzinaška ekipa. Non-stop nešto radim i pišem, sada uređujem fanzin 'Out of the darkness' koji je isključivo pank i radi se 12. broj. Kada su mi rekli da napišem knjigu više posla sam proveo u prelistavanju svesaka, isečaka i zapisa nego u kombinovanju. Napisao sam knjigu od 300 strana, a tek sam došao do momenta kada sam se vratio sa prvog putovanja u Englesku", poručuje Zgro na početku razgovora o fudbalu, panku, fanzinima, povezivanju s ljudima pre interneta...
 
 
Odakle početi?
 
Na ovo pitanje najbolji odgovor uglavnom bude: "Od početka". Dakle, Igor Todorović rođen je u Novom Sadu 1974. godine i kao "buntovni klinac" ubrzo se "navukao" na pank i engleski fudbal. I dok bi kod većine svakodnevica "predriblala" strast za pankom i fudbalom, kod Zgroa je ona s godinama postajala izraženija. 
 
Prvo se javila ljubav prema fudbalu, kada je imao šest-sedam godina, u vreme neke druge države i kada se, kako kaže, fudbal voleo u pravom smislu te reči. 
 
"Imao sam sreću da sam fudbal zahvatio u vremenu stare Jugoslavije. Sve se to drugačije posmatralo i gledalo, išlo se na utakmice, slušali su se prenosi na tranzistorima. Već sa sedam-osam godina sam počeo da pratim rezultate, da zapisujem, a tada su svi živi pratili sve. Sa tatom i dedom sam išao na utakmice i gledali smo Slaviju, Kabel, Novi Sad i, naravno, Vojvodinu. Često smo znali da za vikend odgledamo po dve-tri utakmice. Odemo na stadion, u jednoj ruci deda drži mene, a u drugoj tranzistor preko kojeg sluša rezultate drugih utakmica", priseća se Zgro. 
 
Ipak, nije tada bilo mnogo klinaca koji bi se, uz Prvu saveznu ligu Jugoslavije, zaljubili i u engleski fudbal, jer i nije bio dostupan u meri u kojoj je danas, kada možete da gledate, ako ne baš u svakom domu, onda svakako u svakoj kladionici. 
 

 
 
Zgroova ljubav prema Englezima počinje 1982. godine, kada se igralo Svetsko prvenstvo u Španiji. Bio je na rođendanu, a na utakmici između Engleske i Francuske, svi su navijali za "Galske petlove". Zgro, kao večiti kontraš, donosi odluku koja će u velikoj meri uticati na njegov život - odlučuje da navija za Engleze. 
 
U godinama kada je Todorović odrastao bio je, priseća se, jedan televizijski prenos nedeljno. Često je morao da čeka da izađu novine da sazna kako je igrao njegov omiljeni Čelsi. Ukoliko propusti da kupi Sport ili Sportske novosti, Zgro bi na rezultate morao da sačeka i po nedelju dana jer drugačiji način da se sazna kako su igrali Englezi nije postojao. Ipak, ni to što je svega nekoliko puta godišnje imao priliku da gleda televizijski prenos tih famoznih Engleza nije ga sprečavalo da se sve više zaljubljuje u njihov fudbal i kulturu.
 
"Meni su ta vremena imala veću čar nego ovo danas kada je sve dostupno. Danas mi se desi i da zadremam tokom gledanja utakmice bez obzira na to ko igra. Tada si imao jedan televizijski prenos nedeljno. Dogodi se da je te nedelje na programu prenos utakmice Velež - Radnički i to gledaš, pa moraš da čekaš do uveče da počne sportski pregled i da vidiš šta su tvoji uradili. Sada u svakom momentu na internetu možeš da vidiš šta god želiš i od tog silnog nagomilavanja sadržaja dođe do zasićenja. Nasuprot tome, super je što možeš da pratiš bilo koji klub. Nekada bi rezultat saznao tek sutradan. Kao klinci smo, naravno, pratili reprezentaciju Jugoslavije, ali da budem iskren, nikada se nisam previše nervirao zbog poraza. Te 1987. godine, kada su Jugoslavija i Engleska igrale u Beogradu, već sam bio dovoljno 'inficiran' svime što dolazi sa Ostrva da je sve to za mene bilo fascinantno, tada sam prvi put gledao Engleze uživo i to mi je jedino bilo bitno", kaže Zgro.
 
Još jedna stvar koja je omogućila knjigu "Moja Engleska" jeste to što voli da zapisuje, beleži i arhivira sve čemu je svedočio tokom godina življenja fudbala i panka. Još od Svetskog prvenstva u Meksiku je zapisivao rezultate Engleza i prikupljao isečke iz novina, ulaznice sa utakmica i sličice fudbalera. Navijao je za Čelsi koji je tih godina ispao u drugi rang takmičenja, pa čak godinu dana nije imao način da proveri rezultate svog voljenog kluba.
 
"Ljubav prema Čelsiju gajim verovatno zato što je tih godina tamo branio Petar Borota kojeg je moj otac, kao bivšeg Partizanovog igrača, voleo i pratio, pa mi je to ime ušlo u uho. Engleze sam mogao da pratim samo preko novina, tako sam čitao tekstove, pratio rezultate i informisao se o igračima, stadionima. Gledao sam engleske klubove samo kada na televiziji daju neku evropsku utakmicu u kojoj je jedan od klubova engleski."
 
 
Battle of Britannia
 
Kako je strast prema engleskom fudbalu rasla, Zgro odlučuje da aplicira za vizu. Međutim, bio je student, vojni obveznik, a vreme je, najblaže rečeno, bilo turbulentno. Pred očima Britanaca verovatno je bio neka vrsta postera za osobu koja će sasvim sigurno "postati ilegalac" produžujući svoj boravak na Ostrvu. To mu nije bila ideja, ali su mu prva tri pokušaja da dođe do vize bila bezuspešna. 
 
Ipak, već je uspostavio neke veze sa Engleskom. Komunicirao je sa navijačima iz Engleske, ali i čitavog sveta. Više od 1.700 kilometara vazdušne linije od Novog Sada nalazi se Birmingem, u kojem je i pre odlaska u Englesku Zgro imao prijateljicu Emu. Nakon tri puta odbijanja i posle Eminog pozivnog pisma, konačno dobija vizu za Englesku. 
 
"Prvi put sam bio tamo četiri nedelje, promenio tri adrese. Iako su mi mnogi govorili da su Englezi hladni, da je vreme maglovito i kišno i da nema ništa posebno tamo, odlaskom sam shvatio da nije tako. Dočekala me je ljubaznost sa svih strana, a čak je i vreme bilo sjajno", dodaje on. 
 
  
 
Todorović je preko fanzina upoznavao navijače iz čitave Engleske. Danas, nakon gotovo 30 poseta Engleskoj, ti odnosi su prerasli u prijateljstva.
 
"Ja sam toliko puta bio tamo da poznajem i njihove šire porodice, i njihove prijatelje. Sa njih dvoje sam u intenzivnom kontaktu, mnogi od njih su dolazili u Srbiju kao moji gosti. Nedavno sam bio u pošti, stalno šaljem nešto, radim fanzine. Strašno mi je bilo što je ispred mene bila devojka koja ima 25 godina i ne zna da adresira pismo. Svi su sada navikli na te nove tehnologije, kada sam 'provalio' to dopisivanje i povezivanje sa ljudima iz zemlje iz sveta, ja sam na nedeljnom nivou dobijao po 10-15 pisama o fudbalu i muzici. Razmenjivali smo fotografjie navijača, igrača, timova...", nastavlja priču Zgro.
 
 
You need that buzz to come alive
 
Kod Todorovića poveznicu između dve velike strasti, fudbala i panka, čine fanzini. Preko fanzina je upoznavao navijače različitih klubova, iz različitih gradova, sada već svoje prijatelje iz Engleske. Isti ti fanzini, doduše drugačijeg sadržaja, imali su veoma bitnu ulogu u muzičkom opredeljenju i životu Igora Todorovića. 
 
Kako sam kaže, oduvek je voleo da prikuplja sve što je postoji, jer "kako da baci novine kada u njima stoji slika tog i tog fudbalera ili benda".
 
"Na pank sam se navukao u šestom-sedmom razredu osnovne škole preko brata mog drugara, koji je jedan od direktnih 'krivaca' za moju ljubav prema ovoj vrsti muzike. Od njega smo dobijali i prve kasete, ali smo i saznavali različite stvari. Kasnije sam se preselio na Novo naselje gde su mi svi vršnjaci bili metalci a ja jedini panker, pa smo se našli na hardkoru. Tako je krenulo sve, prvo sam nabavio fanzin 'Bolji život' koji su radili stariji likovi sa lokalne scene. Taj fanzin je bio obavezna lektira, kao i gomila drugih sjajnih domaćih i stranih fanzina od 'Madness-a' i 'Platfuzz-a' preko 'Zips And Chains' do 'Maximum Rocknrolla'", kaže Zgro.
 
 
Onda je došao red i na njegovu generaciju, Limanci su pokrenuli fanzin "Tri drugara", a Zgro se priključuje kao saradnik, da bi potom počeo redovno da piše. 
 
"U Novom Sadu je tada već bilo šest-sedam različitih fanzina. Nije to ni tada bila velika scena, ona je u gradu brojala recimo 300 ljudi, ali bilo je fanzina, bili smo mladi i puni entuzijazma. Sve si čitao i saznavao iz toga, nikada nije bilo klasičnih oficijalnih publikacija o pank bendovima, pa smo morali iz fanzina i brojnih kataloga da saznajemo informacije ko je šta novo objavio ili šta se planira u skorijoj budućnosti", objašnjava naš sagovornik. 
 
Da nije bilo Zgroove opsesije pisanjem i arhiviranjem, teško da bi bilo i knjige "Novosadska pank verzija", koju je napisao zajedno sa još jednim ljubiteljem fudbala i panka - Savom Savićem. Tako je sačuvano sećanje na mnoge bendove, neki su postojali nekoliko dana, neki nekoliko svirki. 
 
"Od kad sam otišao na prvu svirku te 1988. godine, zapisao sam sve sa svake naredne svirke na kojoj sam bio. Uvek sam bio trezne glave, nisam pio, dođem kući posle svirke i napišem šta se dešavalo. Ako imam ulaznicu zalepim i nju, zapišem ko je bio, kako je bilo, i ko je gostovao na samom koncertu. Takođe i kada sam odlazio u Englesku, na svaku utakmicu i koncert sam nosio blokčić i hemijsku da bih zapisao šta sam video, kako posle ne bih zaboravio", kaže Zgro.
 
Roads to Freedom
 
Zgro je i sam učesnik, pre svega, novosadske scene. Bio je pevač benda No Speed Limit, a nastupao je i sa sastavom Buka za decu. Ipak, sceni je najviše doprineo njegov angažman u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, gde je pomagao kao organizator i izdavač, pogotovo mladim bendovima. Ono što Novosađani svakako pamte jesu gostovanja velikih pank bendova. 
 
  
 
"Od kako je 2006. godine izdata knjiga 'Novosadska pank verzija', tada se namestilo da su strani bendovi počeli da dolaze u Srbiju. I dalje je njima to komplikovano, jer zbog jednog dolaska u Srbiju moraju da vade veliku papirologiju, da vuku tehniku. Ipak mi je drago što se na solo koncertima i nastupima, festivalima i svirkama pojavila velika većina bendova koja se nikada ne bi desila da nije bilo SKC-a i kontakata koje sam stekao po Engleskoj", priča Zgro za 021.rs.
 
Jedan od tih bendova, koji je nastupio i na Exit-u i na To Be Punk festivalu zahvaljujući prijateljstvima Zgroa, jeste i čuveni Cock sparrer. Tu su i The Addicts, Spermbirds i mnogi drugi koji teško da bi posetili Novi Sad da nije "prijateljskih varijanti". 
 
 
"Voleo bih da dođe bend Stiff Little Fingers koji su zahtevni produkcijski, pola benda živi u Americi i to je otežavajuća okolnost. Voleo bih da njih dovedemo, jer sumnjam da će svirati još dugo. Takođe postoji plejada američkih bendova koje je teško uhvatiti osim kad su na turneji, a njihovi honorari su visoki za nas. Ako on dobije u Rimu i Minhenu 6.000 evra, zašto bi kod nas svirao za 1.500 ili 2.000", objašnjava Zgro.
Posle nekoliko decenija postojanja, pank nije na svom vrhuncu, ali Zgro smatra da se on nikada neće u potpunosti ugasiti. 
 
"Generalno je u svetu pank publika starija, ali i to se menja s vremena na vreme, desi se neki klik. Danas ne znam tri pank benda u Novom Sadu koji sviraju pravi pank, sve ili vuče u alternativu, nojz ili hardkor koji je bliži metalu. Fali mi da vidim tri benda koji sviraju pravi pank, a da su tinejdžeri. Toga malo fali. Pank publika jeste starija i na globalnom nivou, ali desi se da, na primer, u Londonu 2019. odem na neku hardkor svirku gde sviraju najaktuelniji mladi bendovi u Engleskoj, a u publici bude 350 ljudi, od kojih sam ja sa 45 godina najstariji. Ne bojim se ja, uvek će se svirati. Možda žanrovski nije to pank kakav je nekad bio, ali će neka priča oko toga postojati uvek", zaključuje Igor Todorović Zgro.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Dare

    27.11.2021 22:42
    Pozdrav Zgrou iz Petrovgrada. Odlična knjiga. A za Limanca, čovek nikada nije bio hool navijač. Ekipa koja mu je dala mali trans da ponese, ga je dovela u mat poziciju, to se ne radi, on je žrtvovan, nespretno. On to nije mogao sa odbije.
  • debeli

    27.11.2021 17:19
    old time hardcore
    pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu! mada šteta što nije rodjen 10 godina ranije,bilo bi više punka u novom sadu i početkom osamdesetih.ovako za to vreme,mnogo punkera, malo dogadjaja a skoro da ništa nije arhivirano.šteta!
  • Sajla

    27.11.2021 15:51
    Matori - kapa do poda!
    Zadnji put kada smo pričali o tome (na 15-ogodišnjici izlaska “NS Punk verzija”), nisam ni slutio da će to tako brzo izaći odštampano! Jedva čekam da je pročitam!
    E, i btw,… očekujem (jalo bih voleo) jedan potpisan komad!
    Cheers!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče