Prvim rokabili umetnicima pedesetih i šezdesetih godina 20. veka inspiracija su bile maloletničke bande (Greasers, kasnije Tedy Boys). Afroamerički soul se iz političkih razloga divio Crnim Panterima, a britanski pank pokret opravdavao je različite oblike nasilja kao metod borbe protiv režima Margaret Tačer.
Najzad, i sami izvođači su ponekad sa teorije i poetike prelazili na praksu, pa se osim diskografskih karijera mogu pohvaliti i policijskim dosijeima.
Pri tome ne mislim na nasilno ponašanje i bahaćenje multimilionera koje je često inspirisano kokainom, ludilom i dokolicom.
Lista takvih prestupnika je dugačka, ali su se njihove avanture u svetu kriminala često završavale sudskim nagodbama, gledanjem kroz prste, tj. dobrom starom selektivnom pravdom. Tako je, primera radi, Ian Brown frontmen grupe Stone Roses, 1998. godine pretio stjuardesi, a zatim je pokušao da razvali vrata od kokpita. U zatvoru je proveo dva meseca. Šta mislite koliko bi za sličan skandal dobio "Average Joe" iz Mančestera?
U svetu šoubiznisa, ali i na underground sceni bilo je i autentičnih ludaka i manijaka koji su potpuno zasluženo zatvoreni ili hospitalizovani. Predlog za Google pretragu mogu vam biti Gary Glitter ili Phil Spector. Norveški metalci koji su spaljivali crkve su posebna kategorija.
No, oni nisu tema.
Kada je reč o muzici i kriminalu, prava filmska priča stiže iz Francuske, a da li je romatična ili tragična prosudite na kraju sami. Jedan od najautentičnijih predstavnika francuske pank scene je sastav Camera Silens, osnovan 1981. godine na jugozapadu Francuske. Prilično interesantan bend koji je i danas omiljen svima koji vole "oi" podžanr, ali se zbog kasnije upotrebe duvačke sekcije mogu nazvati soul-pank, pa i new wave grupom.
Ime Camera Silens je referenca na zatvorske prostorije u kojima su držani i mučeni pripadnici Frakcije Crvene armije – Anreas Bader i Urlike Majnhof. Pankrok scena svuda u svetu, pa i u Francuskoj bila je inspirisana različitim političkim idejama, ali i terorističkim grupama. Tako je bilo i u Bordou, gde su zbog blizine granice, održavane bliske veze sa baskijskim separatistima.
Najznačajniji članovi benda su gitarista Benoit Destriau i basista odnosno pevač Gilles Bertin. Vrlo brzo postaju najznačajniji sastav na lokalnoj sceni, a kreću i prve turneje. Njihovo prvo izdanje – album "Réalité" iz 1984. godine danas se u Francuskoj, ali i ostalim delovima Evrope smatra klasikom. Grupa je delovala u okolnostima koje su bile uobičajene za evropske pankere tog vremena. Radikalna politika, skvotiranje i protesti bili su deo svakodnevice, ali na sceni je prisutan heroin i nažalost prve žrtve AIDS-a.
Ipak, razlog zašto su Camera Silens jedinstveni je pevač grupe – Gilles Bertin. Njegove sklonosti ka kriminalnim aktivnostima prvi put su ugrozile karijeru benda kada je 1983. godine uhapšen zbog krađe. Godinu dana kasnije Bertin je opet pred mikrofonom, pa su pankeri iz Bordoa nastavili sa uobičajenim aktivnostima.
Policija je ubrzo otkrila da iza pljačke ne stoje njihove uobičajene mušterije, odnosno profesionalni lopovi, već živopisna ekipa anarhista, pankera, skvotera i aktivista. Iste godine uhapšeni su Philippe Rose, pre pljačke poznat kao organizator koncerata i Baskijac José Gomez y Martin, član nekoliko militantnih političkih grupa.
Pronađena je samo desetina novca, a sa većim delom plena nestao je treći član bande – pevač pank benda Gilles Bertin. Njegov trag gubi se u Barseloni 1988. godine. Za državne organe, prijatelje i porodicu Bertin nije postojao narednih 28 godina. To je označilo i kraj karijere za sastav Camera Silens.
Devedesete je proveo u Lisabonu gde je novac od pljačke uložio u prodavnicu ploča u koju su prvi stizali albumi kultnih američkih i britanskih alternativnih bendova. Posao je išao dobro, a onda se teško razboleo. Iako je bio na ivici smrti, lečen je u ilegalnoj bolnici u Bareiru, komunističkoj komuni nedaleko od glavnog grada Portugalije.
Nakon toga se oženio, dobio dete i počeo da radi u Barseloni, u kafeu koji poseduju roditelji njegove supruge. Više od 20 godina krio je svoju prošlost i pravi identitet.
U novembru 2016. godine Gilles Bertin je prešao Pirineje i kročio na francusku teritoriju prvi put nakon 1988. godine. U pratnji advokata predao se francuskim vlastima. Novinarima se izvinio zbog lošeg francuskog, za koji je rekao da ga nije govorio više od dve decenije.
Saopštio je da nije više mogao da laže petogodišnjeg sina u Španiji, a dete iz prvog braka nije video trideset godina. Većina članova grupe koja je 1988. godine opljačkala banku u Tuluzu bila je mrtva, a Bertin se 2018. godine našao pred francuskim sudom. Imajući u vidu da je već osuđen u odsustvu, te da je nakon toga proglašen mrtvim, pravni sistem je bio u problemu i Gilles je osuđen na pet godina uslovno. Narednih godinu dana proveo je u društvu dva sina, a bezuspešno je pokušavao da dobije legalne francuske isprave.
Interesovanje za bend Camera Silens nikada nije prestalo u Francuskoj i Evropi, ali je posebno ispraćena Bertinova autobiografija "Trideset godina bekstva, moj pankerski život" ("Trente ans de cavale, ma vie de punk"), objavljena u februaru 2019. godine.
U avgustu iste godine, prvi put od 1988. godine priznato mu je građansko pravo i dobio je ličnu kartu na ime Gilles Bertin. Sedam dana kasnije zdravstveno stanje mu se pogoršalo, pao je u komu i preminuo je 8. novembra 2019. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Ljubitelji umetnosti u Novom Sadu ovih majskih dana imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa radovima stvaralaca koji se razlikuju od onoga u šta su posetioci decenijama zadivljeno upirali pogled.
U vodi iz gradskog vodovoda ponovo su pronađeni crvi. Zvaničan odgovor nadležnih institucija bio je: sve je u redu, nisu opasni, ima ih u malom broju, ne brinite.
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
.jpg)
Komentari 7
Marko
Kle
Bela
Odlicno, samo nastavi tako !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar