Spomenik u vidu figure na postamentu nalazi se u Univerzitetskom gradu na trgu koji nosi ime jednog od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti srpskog naroda kraja 18. i početka 19. veka.
Rad vajara Nikole Koke Jankovića postavljen je ispred zgrade Instituta za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Spomenik visine 220 centimetara ima postament izrađen od sivog mermera na kojem je ispisano "Dositej".
Zanimljivo je da je tokom godina izrađeno nekoliko ovakvih spomenik. U Novom Sad je postavljen 1990. godine, kad i u Prištini, koji je premešten u Kosovsku Mitrovicu. Ovakav spomenik je 2010. postavljen i u Smederevu.
U legatu Nikole Koke Janković nalazi se manja replika iz 1989. godine, visine 40 centimetara, koja je korišćena kao model pre izrade prvog spomenika.
Tokom godina replika je bila izlagana i na raznim izložbama i dobijala pozitivne kritike, a sam autor je 2010. godine, kada je bila izložba u prostorijama Srpske akademije nauka i umetnosti, pričao o spomeniku i šta znači ovako prikazan Dositej Obradović.
"Radim po skici, međutim, u samom radu uvek ima nečeg nepredviđenog. Moj Dositej nema dugmad na odori. Hteo sam da pokažem to vreme, kostim, jače noge, jer je poznato da je dosta pešačio. Tu su i knjiga kao atribut, i štap. Napravio sam ga da odaje utisak smirenosti, kao intelektualca, kao Evropejca u mlađim godinama. Sve može da se uradi. Neko kaže trebalo bi da bude jednostavno. Ne, može da bude i komplikovano, ali da bude dobro. Samo mora da postoji osećaj za celinu i meru", rekao je tada Janković.
.jpg)
On je naveo i da je spomenik Dositeju u Novom Sadu alegorija prosvetiteljstva i bez sujete dodao da je najbolji spomenik onaj koji je u Beogradu napravio Rudolf Valdec 1914. godine.
Da je Obradović zaslužio da ima neke od najlepših spomenika govori i njegov značaj i rad.
Rođen u Čakovu 1739. ili 1742. godine, Dimitrije je tu učio osnovnu školu. Željan znanja otišao je u fruškogorski manastir Hopovo, gde se zamonašio i dobio ime Dositej. Međutim, putevi Dositeja i crkve se razilaze, te napušta manastira, odlazi u Zagreb, a zatim u Dalmaciju i Boku.
Naredne decenije putuje svuda po Evropi uglavnom radeći kao učitelj ili studirajući, započevši svoj književni i potom prosvetiteljski rad, popularišući savremena shvatanja i dostignuća u kulturi, filozofiji, nauci.
Pred kraj života, nakon izbijanja Prvog srpskog ustanka, dolazi u Srbiju gde postaje ministar prosvete i radio je na organizaciji školstva. Umro je 1811. godine i sahranjen je u Beogradu.
Zbog svog značaja i rada, Dositej Obradović je jedan od tek nekoliko istorijskih ličnosti u Srbiji koji imaju desetine ulica, spomenika, škola s njegovim imenom, a bio je i na novčanicama, poštanskim markama i mnoge nagrade i priznanja nose njegovo ime.
U Novom Sadu, osim spomenika u Univerzitetskom gradu, Obradović ima i bistu u dvorištu Zmaj Jovine gimnazije, a škola na Detelinari nosi njegovo ime.
Takođe, jedan je od retkih koji ima i trg i ulicu, a ta ulica na Salajci je poznata svima jer ju je opevao poznati novosadski kantautor Đorđe Balašević u pesmi "Ne volim januar".
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar