Na fasadi Gradske kuće, uz sam ugao ka Ulici kralja Aleksandra, vidi se bronzana ploča posvećena borbi Novosađana za radnička prava početkom 20. veka.
Ona je postavljena na Gradskoj kući povodom desetogodišnjice oslobođenja grada od fašizma i decenijama je bila mesto na kom su se polagali venci.
Ploča je postavljena na ovom mestu, jer je Trg slobode, zajedno sa okolnim ulicama, bio mesto na kom je došlo do sukoba između policije i žandarmerije sa građanima i radnicima.
Taj sukob je bio samo jedan od mnogih koji su se dešavala tih godina tokom borbe za radnička prava. Događaji od 12. jula 1906. godine ostali su upamćeni među Novosađanima, a komunističkoj vlasti odgovaralo je da u samom centru grada postave jedno takvo obeležje.
O samom događaju iz 1906. godine nema mnogo zapisa, osim novinskih članaka i izveštaja vlasti. Razlozi za proteste su bili razni, ali treba ih uzeti u širem kontekstu dešavanja u Austro-Ugarskoj tih godina i decenija, ali i u svetu u okviru internacionalnog pokreta za prava radnika, žena, pravo glasa...
Krajem 19. veka protesti i štrajkovi radnika su postajali učestaliji i tražilo se prvenstveno smanjenje radnog vremena na osam sati, te bolji uslovi rada. Sve to su pratile razne demonstracije u kojima se tražilo pravo glasa i druga prava širom carevine, pa i u Novom Sadu.
Osim toga, slovenski narodi u nekadašnjem carstvu postajali su sve nezadovoljniji odnosom Beča i Budimpešte. Sve to je dovelo da sukoba na ulicama i ozbiljnih demonstracija na ulicama Novog Sada, posebno u prvoj deceniji 20. veka, što će trajati sve do Prvog svetskog rata. Borba za bolje uslove rada vodila se i između dva svetska rata, uglavnom pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije.
Sam povod za okupljanje naroda na ulicama jula 1906. godine je hapšenje poznatog mađarskog socijaliste Langa Klamana, a uz to već je tih meseci bilo više štrajkova tekstilnih radnika, đaka, kočijaša i drugih.
Okupljanje je bilo u centru Novog Sada vrlo veliko jer je bilo oko 2.000 radnika i siromaha, što su bile ogromne demonstracije za tadašnji grad koji je imao oko 30.000 stanovnika u tom trenutku.
Demonstranti su šetali ulicama u centru, i u jednom trenutku došlo je do sukoba sa policijom, žandarmerijom i vojskom kod Gradske kuće. Ovo koškanje se pretvorilo u velike sukobe koji su se proširili na okolne ulice i trajali su nekoliko sati. Istoričari su utvrdili da je prema nekim svedočenjima sve krenulo kada je neko zapucao, dok drugi navode da su policijski provokatori izazvali sukob.
Mada se na spomen ploči navodi da je 30 ljudi poginulo i ranjeno, taj podatak nije siguran, jer spisi i članci iz tog vremena govore o desetak ranjenih policajaca i demonstranata. Kako arhivska građa iz tog perioda nije pouzdana, postoji mogućnost da je bilo i mrtvih i više ranjenih.
Nema preciznih podataka o šteti na javnoj i privatnoj imovini, ali su zbog dosta povređenih i verovatno nastradalih tenzije u Novom Sadu bile primetne danima nakon incidenta. Novih sukoba nije bilo, ali su usledili drugi štrajkovi i demonstracije.
Verovatno baš pomenuta masovnost i žestina sukoba ostavila je trag u sećanjima Novosađana, zbog čega je decenijama kasnije novosadska vlast odlučila da desetogodišnjicu oslobođenja od fašizma obeleži postavljanjem ove spomen ploče.
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 2
Sumadinac
Zovite olos
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar