Ovi podaci ipak nisu sasvim precizni, već pretpostavka. Zbog toga grad Novi Sad želi da dobije kompletnu bazu zelenila u vidu geografskog informacionog sistema zelenih površina, to jest katastra zelenih površina.
Naredni korak bi trebalo da bude praćenje trendova i aktivnosti koji se odnose na uređenje, održavanje i unapređenje zelenih površina. Na osnovu analize će se planirati i dalji koraci. Katastar zelenih površina je dugoočekivana potreba u Novom Sadu, jer one iz godine u godinu gube bitku protiv asfalta i građevinske industrije.
Još jedan korak koji je grad učinio ovim povodom je formiranje Saveta za ozelenjavanje grada koji treba da pruži stručnu pomoć u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, prevashodno urbanih celina. Članovi Saveta su profesori Poljoprivrednog fakulteta i stručnjaci Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, a administrativne poslove za potrebe Saveta obavlja Gradska uprava za komunalne poslove.
"Cilj nam je da Novi Sad zaista postane zeleni grad koji uvažava protokole zaštite životne sredine i visoko vrednuje ekološke teme. Pomoć najstručnijih lica na tom polju nam je više nego dobro došla, i očekujem da će formiranje Saveta uskoro pokazati svoju opravdanost kroz konkretne akcije i projekte sa očiglednim rezultatima na planu unapređivanja zelenila na teritoriji našeg grada", istakao je gradonačelnik Miloš Vučević.
Ipak, iako namere gradske vlasti na papiru deluju ohrabrujuće, svedoci smo da zelene površine svakodnevno nestaju. Tako su se pre dve godine Novosađani koji žive u centru organizovali kako bi sprečili da se na uglu Kisačke i Jovana Subotića na mestu zelene površine sagradi osmospratnica. Fejsbuk grupa "Ne damo livadicu" za jedan dan okupila je više od hiljadu građana, a to je bila samo jedna od nekoliko inicijativa sličnim povodom.
"Toliki odziv nam govori koliko je u stvari ova inicijativa nešto normalno i zdravorazumsko, nešto oko čega ne bi trebalo ni da bude diskusije. Nažalost, u nenormalnim vremenima i za ovakve stvari se mora boriti. Već samim ulaskom u grupu, Novosađani su pokazali da im je stalo do njihovog grada i da su spremni da to kažu jasno i glasno", kazao je za 021 jedan od članova grupe Vasa Ćulum.
Inicijative da se očuva zelenilo i spreči podizanje još jedne "betonjerke" su učestale, ali za sada bez velikog efekta.
"Zelene površine se drastično smanjuju. Novi Sad se širi tako što se ruše kuće sa dvorištima i njih zamenjuju zgrade sa betonskom okolinom iako zakon obavezuje da okolina bude 30 posto u zelenom. Građani se bune na ovakvu situaciju, a posebno su osetljivi na seču drveća", priča za 021 Milica Alavanja iz Zelene Patrole - Vojvođanske zelene inicijative.
O tome koliko će neka opština imati zelenih površina uglavnom odlučuju lokalni urbanisti, a odluke potvrđuju lokalne Skupštine. Sprovođenje tih planova, koji načelno imaju odrednice da se sačuva postojeće zelenilo ili prošire zelene površine je u nadležnosti javnih preduzeća i raznih uprava i sekretarijata. Međutim, praksa je pokazala da se ti planovi ne poštuju i da se krše uglavnom prećutnim dozvolama privatnim investitorima da grade gde god žele.
U JKP "Gradsko zelenilo" kažu da se trude da što mogu više urade na očuvanju zelenila, ali da su i pored svih napora, neki delovi Novog Sada usled intezivne gradnje pretvoreni u betonske kvartove.
"Trudimo se da sve površine koje možemo pretvorimo u mini parkove, kako bi građani imali male zelene oaze. Najveći problem je na Novoj Detelinari gde nema ni jedne površine koju bi mogli da tako uredimo. Naša ideja je da se zato napravi bar park između Novog naselja i Detelinare na površini koja se ne koristi. Sve ovo je posledica loših urbanističkih rešenja. Mi se zalažemo i da se postojeće zelene površine zadržavaju i da se ne pretvaraju za prostore za zgrade ili parkinge", kažu u Zelenilu.
S druge strane, Milica Alavanja smatra da građani ne primećuju da se zelene površine čuvaju i da su svedoci česte seče stabala, posebno napominjući da se stalno čuje isti razlog, a to je da se drveća uklanjaju jer su trula.
"Na žalost, donosioci odluka se izvlače na priču da su grane trule. U Sloveniji je pošumljenost preko 58 odsto, a nikada nismo čuli da je tamo neko drvo palo i povredilo čoveka. S druge strane, kod nas stalno plaše građane starim drvećem, stiče se utisak da su drveća najveći neprijatelj Novosađana i da svima ugrožavaju živote. Koliko ljudi nastrada u saobraćaju pa niko nije zabranio saobraćaj, a ovde se zbog trule grane uklone celo drvo ili ceo drvored. Takođe, kada poseku drvo zasade drvo staro godinu do godinu i po dana. A njemu je potrebno i po deset godina da izraste. Takođe, te sadnice se jako slabo održavaju i skoro niko ne brine o njima pa brzo propadaju".
Sagovornici portala 021 se slažu da je zbog urbanizacije i svega što prati stambenu izgradnju teško nadoknaditi zelene prostore koji su sada uglavnom betonirani, ali da ima načina da se poveća nivo zelenila u gradu. Ovde se prvenstveno radi o projektu "zeleni krovovi", odnosno o ozeljevanju samih zgrada koje mogu da na krovovima dobiju zelene površine ili da se fasade koriste za uzgoj pojedinih biljnih vrsta.
"Ta ideja se primenjuje u mnogim zemljama u Evropi, ali mislim da smo mi još daleko od toga jer nismo u stanju da očuvamo i ovo što imamo, a kamoli da stvorimo nešto novo", zaključuje Alavanja.
Spomenimo i da nisu samo urbane zone pogođenje nestankom zelenila nego i sve druge zelene površine u Srbiji, pa čak i Nacionalni parkovi koji su pod posebnom zaštitom. Sve ove zelene površine su posebno pogođene nelegalnom gradnjom, kao i masovnom nelegalnom sečom.
Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
