Količina divljih deponija kao odraz naše kulture

Razlog ovih redovnih apela je konstantno stvaranje velikog broja divljih deponija, koje pojedini građani prave svakodnevno.

"Redovno uklanjamo divlje deponije na teritoriji Novog Sada, ali takođe redovno apelujemo i na sugrađane da ih ne prave i da smeće odlažu u kontejnere i druge posude namenjene za to. Nažalost, još uvek ima onih nesavesnih, koji se o takve apele oglušuju i ugrožavaju svoju okolinu. Podsećamo da je odlaganje otpada na Gradskoj deponiji besplatno, a prostor gde se istovara pristupačan", kazao je za 021 direktor "Čistoće" Vladimir Zelenović.

Prošle godine je donesena i nova gradska odluka o višim novčanim kaznama, koje se, pre svega, odnose na čistoću. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je rekao da će se veće kazne pre svega odnositi na građane koji prave divlje deponije i prljaju javne površine.
 
"Moramo doneti odluku o daleko strožim sankcijama za komunalno uređenje grada, odnosno javnu higijenu. Moraju biti drakonske kazne za onog ko baca smeće gde mu nije mesto, za one koji bacaju otpad gde god stignu, za one koji prave deponije. Mi svaki dan uklanjamo divlje deponije, a one niču opet, kao prečurke posle kiše i to je konstantna borba, gde Grad troši enormna sredstva i resurse. Svako ostavi šut i građevinski otpad gde stigne, bez ikavih ili nedovoljnih sankcija", naveo je Vučević.

Svedoci smo da se građani neretko i sami organizuju kako bi rešili problem. Tako su meštani Sremske Kamenice iz Ulice Sremskih partizana podigli ogradu kako smeće iz kontejnera, a koje se gomila svakodnevno, ne bi upadalo u dvorište obližnje bolnice "Ketrin Mekfejl" koja je zaštićena kao spomenik kulture. Prema njihovim rečima, stanje koje zateknu svaki dan kada prolaze kraj spomenika kulture jeste i odraz naše kulture.

Podsetimo, već deset godina je prošlo od donošenja Strategije upravljanja otpadom, napisane da bude osnovni dokument za racionalno i održivo upravljanje otpadom u Srbiji, ali od planiranog nije učinjeno gotovo ni polovina. Ovaj dokument već na početku navodi da dugoročna strategija podrazumeva poboljšanje kvaliteta života stanovništva osiguravanjem željenih uslova životne sredine i očuvanjem prirode zasnovane na održivom upravljanju. Podrazumeva i "prihvatanje veće pojedinačne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije učešće javnosti u procesima donošenja odluka" jer mora da se utvrdi odgovornost i smanji opasnost od nepropisno odloženog otpada za buduće generacije.
 
Činjenica je da će sadašnje, ali i buduće generacije morati da ulože milijarde evra kako bi se rešili svi problemi koji su godinama odlagani, a dolaze na naplatu. I pomenuti dokument nas podseća na prošlost kada se zaključuje da Srbija, na primer, već ima zakone o upravljanju otpadom i zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, ali ni oni nisu bili u punoj snazi zbog nedostatka podzakonskih akata.
 
Ono što je najviše poražavajuće je zaključak u ovom aktu da su najveći problemi zapravo, oni primarni - nedostatak svesti građana, nedostatak organizovane usluge odnošenja otpada, nedostatak kontejnera i vozila za komunalna preduzeća, ali i sam rad ovih preduzeća i cena koja se naplaćuje za odnošenje otpada.
 
Sandra Kamberović iz organizacije "Hrabri čistač" kaže za 021 da postoje različiti predlozi i inicijative za rešavanje pitanja upravljanja otpadom.

"Tu su neke nove i neke starije tehnologije, ali ne leži problem samo na površini, već i u samom, kontaminiranom zemljištu. Sada moramo da uredimo sistem tako da se sa uklanjanjem deponija tretira i zemljište na kojem je ista bila, u suprotnom nemamo rešen problem. Nova regulativa mora da definiše prava i obaveze svakog u lancu, a svi moraju da budu uključeni, od lokalnih samouprava, do javno-komunalnih preduzeća. Vlada još uvek nije iznela stav kako će tačno ove izmene učiniti i u kom pravcu će sve ići, tako da je rano reći da li ćemo očekivati rešenja poput, recimo, javno-privatnih partnerstava", smatra naša sagovornica.
 
Kamberović dodaje da najbitnija stvar nije učinjena, a to je reforma javno-komunalnih preduzeća.
 
"Doduše, šta vam vredi i najbolje upravljanje preduzećem, deponijom, partnerstvom, ako nemate ekonomske instrumente i kaznenu politiku? Zato je bitno probleme rešavati sa primarnih nivoa, kako ne bismo imali rupe u sistemu", naglašava Kamberović, na čelu "Hrabrog čistača".
 
Male ili velike divlje deponije posledica su svakako neodgovornog ponašanja pojedinaca. Ovo nije toliko posledica nekulture, već rezultat spoznaje građana da ih zbog toga niko neće kazniti. Jednostavno, još nije zabeleženo da je komunalna policija ili neka druga inspekcijska služba pisala prijave zbog bacanja smeća. Posebna priča su nerešena pitanja odlaganja animalnog i medicinskog otpada.

Milica Alavanja iz "Zelene patrole" - Vojvođanske zelene inicijative kaže za 021 da Srbija ima problema sa deponijama, kako uređenim, tako i divljim.

"Jedan od primera je odlaganje animalnog otpada. U Vojvodini postoji više stočnih grobalja koja su potpuno neuređena. Na primer, u Srbobranu je groblje usred njive, pored reke Krivaje bez ikakve ograde, čak nema ni table sa informacijom šta se tu nalazi. Poseban problem je i što deponije uređene ili divlje često gore, nekad i danima i to dovodi do zagađenja vazduha", priča naša sagovornica.

Nikola Arežina iz novosadskog udruženja "Fruškać" video je na primeru Nacionalnog parka "Fruška gora" šta zaostalo smeće može da učini i smatra da je u reciklaži rešenje koje za mnoge može da bude i profitabilno.
 
"Kad se pogleda koliko imamo otpada, Srbija je zaista bogata zemlja, sa resursima za recikliranje i velikim potencijalom. Mene zapravo i začudi kad vidim da se reciklira i nekoliko procenata otpada. Primećujem, doduše, da se recikliranjem ne bave 'veliki igrači', industrija i firme, već često manje firme i obični građani. Reciklaža je zapravo vrlo ozbiljna delatnost i može da se zaradi ukoliko se na nivou sela ili jedinica lokalne samouprave oforme jedinice za reciklažu. Em će kružiti novac, em će se smanjiti količina otpada u rekama, šumama itd. Pojedinci bacaju plastične flaše po Fruškoj gori preko proleća, misleći da šteta nije velika, ali ne razmišljaju da će kiša tu flašu odneti u Dunav i napraviti još veću štetu", naglašava Arežina za 021.

Ipak, iako je politika države da Srbija jednog dana postane članica Evropske unije, činjenica je da smo još uvek daleko od evropskih standarda i kolektivne svesti koliko je važno očuvanje i briga o životnoj sredini.

Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.