Područje ove planine odlikuje bogat i raznovrstan živi svet, a ovaj planiski masiv naseljava oko 1.500 biljnih vrsta od čega su 12 odsto endemi i relikti.
Nacionalni park Fruška gora čini više prirodnih ekosistema sa istaknutim vrednostima biodiverziteta, geodiverziteta i kulturnog nasleđa, a u Zakonu o nacionalnim parkovima za svaku posebnost postoji pojedinačna odredba, dok primenom tih odredbi upravlja javno preduzeće, koje ima jasno definisane ingerencije.
"Naše ingerencije su da sporovodimo režime zaštite prema planu upravljanja, da gazdujemo šumama i upravljamo njima, tu su i poslovi gajenja i zaštite lovne i ribolovne faune, upravljanje građevinskim zemljištem, poslovi prezentacije, saradnje sa lokalnim zajendicama i drugim subjektima, kao i monitoring", kažu za 021 u NP "Fruška gora".
Pored zakonskih odredbi, ono što je zapravo najvažnije za očuvanje i razvoj Nacionalnog parka Fruška gora je sama primena tih zakona i praktičan rad na očuvanju fruškogorskog biodiverziteta. Kako Frušku goru godišnje posećuje na hiljade turista, svi oni ne vode uvek računa o očuvanju flore i faune, te se javljaju mnogi problemi i smetnje koji otežavaju posao onima koji je čuvaju.
"U zimskom periodu najveći problem za Frušku goru predstavlja nelegalna seča šuma, zbog drveća koje ljudi koriste za ogrev i badnjake, a što su sve zaštićene biljne vrste. Takođe, tu je i bespravna gradnja kojoj je teško stati na put, a o bacanju smeća i uništavanju inventara na izletiština da i ne pričamo. Mi se svakako trudimo koliko možemo da stvari držimo pod kontrolom, ali nije sve u našim rukama", napominju u ovom javnom preduzeću.
Pre nekoliko godina osnovano je udruženje građana "Fruškać", koje čine entuzijasti, zaljubljenici u prirodu i Frušku goru, koji svojim brojnim aktivnostima žele da skrenu pažnju koliko je zapravo na svakome od nas odgovornost da čuvamo naš nacionalni park. Predsednik "Fruškaća", Nikola Arežina, ističe da je upravo odsustvo svesti građana i društva krivo što nam propada nacionalni park, jer se sva odgovornost svaljuje na institucije, a zapravo smo svi podjednako odgovorni.
"Kada turisti posećuju Nacionalni park Fruška gora mogu primetiti koliko su putevi na planini loši, koliko su ispucali i propali, a kako ih ponegde čak i nema. Na taj deo mi ne možemo da utičemo, ali zato često organizujemo akcije čišćenja smeća sa Fruške gore", priča Arežina.
On objašnjava da su za odnošenje smeća ipak nadležne komunalne službe fruškogorskih opština, zbog čega ovo udruženje planira da krene sa projektima kako bi se opštine udružile u cilju očuvanja čistoće Fruške gore.
"Mi smo pokrenuli projekat gde želimo da nađemo zajednički jezik sa okolnim oštinama oko Fruške gore, kako bi se rešio problem smeća. Jasno je da je očuvanje Fruške gore u rukama samih građana koji je posećuju i na njoj žive", jasan je on.
Jedna od ideja, koja kao mogućnost postoji i u samom Zakonu o nacionalnim parkovima jer i ograđivanje nacionalnog parka, kojim bi se tačno ograničila njegova teritorija, a samim tim i sprečile zloupotrebe prirode na ovom potezu. Međutim, to za sada nije moguće.
Stučnjaci su složni da je za razvoj Fruške gore neophodno razvijanje turizma. U interesu svakog nacionalnog parka je da ima što više obeležja, turističku infrastrulturu, putokaze za izvore, livade, staze i ostale turističke i istorijske znamenitosti.
Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode razume da nije lako uskladiti tri osnovne funkcije koje Nacionalni park vrši a to su - očuvanje biodiverziteta, gazdovanje šumama i kao izletište. Ipak, kaže Stojnić, zaštita biološke raznovrsnosti mora imati prioritet, tim pre jer u Srbiji postoji dosta komercijalnih šuma te različitih izletišta.
U ovom trenutku, dakle, postoje osnovi za dalje razvijanje Nacionalnog parka Fruska gora, ali oni su nedovoljno razvijeni, što ostavlja prostora da se dalje razvijaju, kako bi bili adekvatan pandan nacionalnim parkovima širom Evrope i sveta.
Evropske i američke parkove, na primer godišnje poseti impozantan broj od preko milion posetilaca, te je ideja svih karika u lancu da i mi povećamo broj posetilaca, koji će doći i imati šta da vide, ali i da shvate značaj zaštite prirode. A da bismo to postigli, evidentno nam predstoji još mnogo posla.
Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
