Naime, američki naučnici procenjuju da će 2020. biti najtoplija na planeti u istoriji merenja. Čak i da ne bude najtoplija, navode da će 99,9 odsto biti među prvih pet.
Podsetimo, toplotni rekord već je oboren u Srbiji najpre 2018, a zatim i 2019. godine.Rekord juri i ostatak planete, pa je 2019. godina bila druga najtoplija od kada postoji merenje.
Svet je oko jedan stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre široko rasprostranjene industrijalizacije, tvrdi Svetska meteorološka organizacija. Dvadeset najtoplijih zabeleženih godina u istoriji desilo se u poslednje 22 godine, a porast temperature od samo dva stepena odavno se smatra uvodom u opasno zagrevanje.
Ekstremne temperature, poplave, suše i zagađen vazduh samo su neke od posledica klimatskih promena u našoj zemlji, a koje građane svake godine koštaju milijarde evra u direktnim i indirektnim štetama. Klimatske promene, a pre svega globalno zagrevanje, u siromašnijim društvima poput našeg posmatra se kao "nebeska pojava" koja dolazi izvan naše sfere uticaja, apstraktna promena u svetskoj klimi koja dotiče i Srbiju i nanosi joj štetu, a nisu retke ni teorije zavere (poput uticaja HAARP na oluje iznad našeg neba) kojima građani pravdaju sopstvenu neodgovornost. Istina je, potvrdila je i nauka, da je ljudski faktor jedan od najvećih uzroka klimatskih promena.
Naučnici su proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje poljoprivrednih kultura i zasada, nestašicu hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašne i/ili se u velikom procentu oslanjaju na poljoprivredu - poput Srbije.
Srbija je jedna od 195 država potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i ima obaveze uključivanja klimatskih promena u svoje planove i politike razvoja. Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović kaže za 021 da borba protiv klimatskih promena podrazumeva i promenu gumica na slavinama i upravljanje otpadom, zamenu sijalica, dihtovanje stolarije, energetski efikasan klima urađaj, ponašanje u saobraćaju i upotrebu, na primer, bicikla kao prevoznog sredstva, nošenje kvalitetne i održive odeće i sve ono što, u suštini, nije najviše zastupljeno u ekonomski i ekološki lenjoj državi, poput Srbije.
"Sve navedeno je klimatska promena. Velik procenat građana misli da time upravlja neki nebeski vladar, ali vidljive posledice po našu sredinu i naše zdravlje mi proizvodimo svakog dana. Prema procenama Evropske agencije za zaštitu životne sredine, mi smo u narednim godinama zemlja srednje visokog rizika kada su u pitanju klimatske promene, a do sada smo platili šest milijardi evra direktne štete od klimatskih nepogoda. Šteta od suša i poplava poslednjih meseci iznosi čak 100 miliona evra, naročito tokom proleća u poljoprivredi. Treba nam promena ponašanja i kulture, ali i upotrebe resursa koje koristimo u proizvodnji. Ne možemo da ostavimo ove probleme za kasnije jer 'ima vremena' - mi taj komoditet nemamo. Ono što imamo je 2,5 puta više potrošene energije od država u okruženju", pojašnjava Mitrović za 021.
On dodaje da će klimatska održivost mnogo koštati državu i njene građane jer treba puno promena da se napravi. U stvari, do tih promena mora da dođe jer je Srbija potpisnica međunarodnih sporazuma i ima obavezu da, i u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, u narednim godinama smanji emisiju štetnih gasova.
"Ne možemo da nastavimo da koristimo mazut u gradskim toplanama, da koristimo čvrsta goriva, što trećina građana Srbije čini. Moramo da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, štedljivim uređajima, solarnoj energiji - u suštini, novoj energetskoj tranziciji. U Srbiji ima novca za to, samo je pitanje kako se on raspoređuje. U Srbiji se godišnje ukrade ogromna količina struje, u vrednosti i do milion evra, pa zamislite da taj novac uspete da sačuvate i uložite u energetsku tranziciju", kaže Mitrović.
Dok se broj električnih vozila povećava u razvijenim državama, u Srbiji se tek pojavljuju. Štaviše, u Srbiju je u poslednje tri godine uvezeno više od 400.000 "krševa", od kojih je oko 70 odsto bilo sa motorima koji zadovoljavaju samo "evro 3" standard. To znači da smo polovnjake stare i do 20 godina platili oko milijardu evra, što nas čini jednim od najvećih "auto-otpada" u Evropi.
Kako pojasniti siromašnom građaninu da ne treba da uloži u polovan automobil, već da se, kako savetuje menadžer Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Miroslav Tadić, vozi javnim prevozom ili biciklom na posao? Tadić napominje za 021 da je energetska efikasnost u domovima u početku skuplja investicija, ali da je isplativa na duge staze i jasno se oseća.
"Efekat ćete videti, pre svega, na znatno manjim računima svakog meseca. Srbija u velikom procentu koristi i dalje fosilna goriva kao primarni izvor snabdevanja električnom energijom i to je strašno, naročito kad se oslanjate na ugalj tj. lignit. Tu je i sektor saobraćaja kroz korišćenje individualnih vozila, sektor poljoprivrede, upravljanje otpadom i deponije i, naravno, sektor industrije koja se u svojim procesima bazira na korišćenju fosilnih goriva. Mi smo se obavezali da ćemo do 2020. godine koristiti 27 odsto obnovljivih izvora energije i čak idemo ka tom cilju uspešno, jer trenutno koristimo oko 20 odsto obnovljivih izvora energije. Međutim, naša energetska efikasnost mora da bude bolja, a za početak moramo da uvedemo praćenje emisije štetnih gasova", navodi Tadić.
Najveći udeo u ukupnim emisijama štetnih gasova Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujući saobraćaj. Udeo emisija iz industrijskog sektora je promenljiv iz godine u godinu. Kako sektorske politike predviđaju rast proizvodnje to može dovesti i do nekontrolisanog porasta emisija gasova. Naime, Srbija je trenutno industrijski nerazvijena država koja planira da se, u narednim godinama, razvija i privlači investitore, koji su potencijalni zagađivači. Zato će veliko pitanje biti kontrola - ne samo postojećih preduzeća poput EPS-a ili cementare, već i novih kompanija koje će doći u Srbiju u potrazi za profitom i možda im neće biti stalo do zaštite naše životne sredine.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije smatra da bi dobar korak u pojašnjenju građanima šta nas čeka i zašto je dobro da napravimo promene bile javne kampanje, ali i brojne olakšice.
"Pomoć bi mogla da dođe i u vidu donacija, ali bi Srbija trebalo da ukine PDV na donacije, za početak. Takođe, ne pamtim da je na nacionalnim frekvencijama bila emisija posvećena klimatskim promenama i velikim raspravama. Civilni sektor nam je razvijen, ali je on nemoćan, siromašan da napravi veće iskorake i zavisi od donacija Evropske unije i drugih tela. Mi moramo ove novine u funkcionisanju uvesti u javna preduzeća, institucije, u celokupnu vlast koja će kroz javnu kampanju, osvešćenje, edukaciju i sistem nagrađivanja približiti ideju klimatskih promena. Zašto ne biste, na primer, uz pravovremeno plaćen račun EPS-u dobili na poklon štedljivu sijalicu", pita naš sagovornik.
Klimatske promene su najvažnije pitanje našeg vremena. Projekcije ukazuju da će čitav Zapadni Balkan postati pogođen posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše.
Ukoliko se realizuje neki od najgorih scenarija, zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati zagrevanje do 3°C do sredine ovog veka. To će dovesti do učestalijih i dužih toplotnih talasa, suša i poplava. Poplave će postati češće, šumski požari će se događati češće i širiti brže, a protoci vode u rekama će se smanjivati. Ekstremni vremenski događaji će prouzrokovati gubitke useva i nestašice proizvoda, povećanje potrošnje energije tokom leta, smanjeno vodosnabdevanje leti i već́ zabeleženo širenje novih bolesti.
Nedostatak svesti o klimatskim promenama i nepouzdani podaci identifikovani su kao glavna uska grla u mobilizaciji građana Srbije da budu nosioci promena. Ukoliko se aktuelni trendovi nastave, neko ko je rođen danas rizikuje da starost provede u svetu koji je za 3°C topliji u odnosu na period pre industrijske revolucije.
Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
