Različiti obnovljivi izvori energije, zajedno sa svim merama unapređenja energetske efikanosti i ušteda energije, predstavljaju jedino rešenje za što hitnije i radikalno smanjenje emisije štetnih gasova (emisije CO2) sa efektom staklene bašte koja je prouzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva, krčenjem šuma i raščišćavanjem zemljišta za poljoprivredu.
I dok vetar nesumnjivo spada u jeftin i veoma isplativ vid obnovljivog izvora energije koji se sve više koristi širom Evrope za proizvodnju električne energije, Srbija se ne nalazi u vrhu spiska zemalja koje imaju izuzetno visok stepen iskorišćenja potencijala vetra. Do 2030. godine vetar bi trebalo da omogući proizvodnju četvrtine od ukupno proizvedene električne energije u Evropskoj Uniji čime bi se znatno osigurao evropski energetski sistem. S druge strane, u našoj zemlji su prvi vetroparkovi izgrađeni tek u poslednjih nekoliko godina.
Uslov Srbiji za ulazak u Evropsku uniju je, između ostalog, da do 27 odsto potrebe za električnom energijom zadovolji od obnovljivih izvora energije. U okviru toga spada i uvođenje u sistema potrošnje 500 MW struje dobijene od vetra. Upravo ispunjenjem te obaveze, Srbija bi godišnje imala uštedu do 480 milona evra na troškovima zbog ugroženog zdravlja i zagađene životne sredine. Ali ovolika ušteda novca i briga o zdravlju ljudi, izgleda malo koga interesuje.
Kako se među donosiocima odluka često priča o tome koliko Srbija potencijala ima, stav naučnika je da se konačno treba početi sa radom i praktičnom primenom zakona i obaveza koje imamo. Prema rečima profesora Borisa Dumnića, direktora Centra za obnovljive izvore energije na FTN-u, Srbija poslednjih godina pokušava da uspostavi zakonsku regulativu i okruženje u kom može da se dođe do razvoja sektora obnovljivih izvora energije, jer za to ima veliki potencijal.
"Rezultati studija pokazuju da imamo veliki energentski potencijal, pa od ukupne primarne potrošnje Republika Srbija može da zadovolji skoro 50 odsto potreba koristeći samo bio-masu. Takođe, velike hidroelektrane mogu dati dodatnih 27 odsto, energija sunčevog zračenja čak 13 odsto, energija vetra 4 odsto, a geotermalna energija do 3 odsto, što je ogroman energetski potencijal", kaže on za 021. Takođe napominje da je preko 60 odsto ukupne proizvedene električne energije u Srbiji proizvedeno u termoelektranama, a da je od obnovljivih izvora proizvedeno svega 0,66 odsto, što dovoljno pokazuje koliko smo mi taj sektor razvili.
Srbija je po ovom pitanju krenula isuviše kasno da se razvija. Ovakva situacija vrlo je destimulišuća za same investitore koji žele da ulažu u zelenu energiju. Usled ovakvih okolnosti i lokalna administracija je dosta spora i inertna, jer još uvek ne poseduje potrebno znanje o tome kako pomoći investitorima da grade, na primer, vetroparkove, kaže za 021 docent Dragan Milićević sa Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije sa FTN-a.
"Neznanje pravi strah, a on pak pravi opstrukciju, jer državni činovnici ne znaju zakone i procedure koje treba da primene, i dolazi se u tampon zonu te investitor nema kome da se obrati da mu reši problem, što koči posao", kaže on.
Sedam godina Srbiji je bilo potrebno da izgradi svoj prvi vetropark, a same zakonske regulative menjale su se za to vreme nekoliko puta, što ne predstavlja sigurno okruženje za investiciju. Prvi vetropark u Srbiji, jačine 10 MW, izgradila je kompanija MK "Fintel Vind". Upravo iz činjenice da je ova kompanija sedam godina radila na ovom projektu, jasno je da investitori moraju da budu mnogo uporni, jer dosta problema može da iskrsne prilikom tog posla, kaže za 021 Petar Kovačević, iz MK "Fintel Vinda".
"Na početku je postojao strah od nepoznatog na svim nivoima, adiministracija i dobijanje dozvola išli su jako sporo jer niko o vetroparkovima nije znao ništa. Kako je vreme prolazilo problemi su se smanjivali i zato su stabilnost kako zakonskih okvira tako i znanja o ovoj oblasti neophodni uslovi kako bi se izgradnja vetroparka ubrzala i ostvarila".
Iako Vojvodina, pogotovo Južni Banat imaju jako dobre potencijale za izgradnju vetroparkova, osim potencijala vetra moraju se uzeti u obzir i drugi akspekti kao što je dostupnost elektro-energetske infrastrukture i mreže koja bi proizvedenu energiju preuzela i distribuirala. Srbija je inače tek pre desetak godina krenula da subvencioniše proizvodnju obnovljivih izvora energije. Međutim, koliko je zaista posao izgradnje vetroparkova isplativ ne može se tačno reći, jer je to u domenu verovatnoće, kaže Kovačević.
"Vetar je u domenu verovatnoće pa je tako i zarada u domenu verovatnoće jer zavisi kako vetar duva. Naša su očekivanja da će nam se posao isplatiti za nekih 7-10 godina, a uložili smo oko 15 miliona evra".
Stručnjaci se slažu da ako želimo da uđemo u Evropsku uniju, Srbija samo treba da pogleda zemlje u okruženju, ili pak razvijenije zemlje sveta koje su u kontekstu zelenih energija daleko odmakle.
Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
