Postoje i neke povremene akcije, pa tako u nekoliko školskih dvorišta u Novom Sadu stoje kante u tri boje. Međutim, radnici gradske Čistoće sav otpad, bio on razdvojen ili ne, istresu u isti kamion pa takvi pokušaji širenja svesti kod školaraca postaju besmisleni, čak i štetni. Slično je bilo i kada su svojevremeno po kvartovima postavljeni žuti žičani kavezi u koje su građani odvajali plastičnu ambalažu, ali je razočarenje usledilo kada su ukapirali da se osećaju kao magarci i da njihov entuzijazam apsolutno nema vajde - kamioni Čistoće jednostavno sav otpad prikupljaju zajedno i tako ga nose na deponiju.
S druge strane, u zemljama Evropske unije gde postoji uređen sistem upravljanja otpadom, izuzetno se mnogo polaže na edukaciju najmlađih u širenju ekološke svesti. Tehnološki park Valdemingomez kraj Madrida, a koji je novinar 021 imao priliku da poseti, jedan je od najvećih u Evropi gde se prikuplja, deponuje, odvaja i prerađuje otpad. Oni godišnje imaju 10.000 posetilaca, od kojih je 85% dece za koje su napravljene i posebne prostorije u kojima uče šta treba da rade sa đubretom iz kuće, kako se i zbog čega ono razdvaja.
Prema rečima Ramona Linase iz madridske Uprave za oblast životne sredine, u glavnom gradu Španije procenat otpada koji se iskoristi dostigao je 28%, a cilj koji je pred njih postavila Evropska unija je 50%.
"Mi želimo da napredujemo i više brinemo o okolini. Zato je sledeći veliki cilj da se podigne svest da se još više razdvaja otpad uvođenjem i braon kante za biološki otpad. Namera nam je da braon kante za organski otpad prvo uvedu pravni subjekti, a tek nakon njih mere će se primanjivati i na građane. Takođe, u školama se najmlađi uče o značaju razdvajanja otpada u skladu sa evropskim programima STARS kojem se ujedno prilagođava i nastava. Jednostavno, mora se uticati na kolektivnu svest, za dobrobit svih raznim akcijama koje će doprineti pozitivnom rezultatu", kaže za 021 Linasa.
Naša država je trenutno daleko od standarda koji su pred nju postavljeni u pretpristupnim pregovorima sa EU, pa ni edukacija onda nije prioritet. Još uvek nije počela ni primarna separacija otpada, dakle ono osnovno razdvajanje u domu i na ulici, pa stoga ni ne čudi podatak da se kod nas reciklira tek 1% komunalnog otpada.
Nebriga o otpadu košta građane Srbije najmanje 50 miliona evra godišnje, podaci su Privredne komore Srbije. Ali kada bi se uračunao i otpad iz industrije koji se ne može izmeriti, onda ta cifra dostiže i 100 miliona. Podaci kažu i da kod nas čak 99% otpada završi na deponijama što nas svrstava na samo dno evropskih zemalja po ovom pitanju. Primera radi, na novosadskoj deponiji je nataloženo milion kubika smeća na otvorenom, dok deponija u Vinči kod Beograda faktički predstavlja najveće neuređeno smetlište u Evropi.
Takođe, ogromna većina deponija u Srbiji nije u skladu sa tehničkim standardima EU, u lošem su ekološkom statusu, zagađuju se zemljište, podzemne vode i vazduh. Pomenimo da je samo metan, koji sačinjava 37-50% deponjskog gasa više od 20 puta štetniji po klimu i ozonski omotač nego ugljendioksid, što praktično znači da 1 tona metana oštećuje ozonski omotač (efekat staklene bašte) kao 21 tona ugljen dioksida.
Primarna reciklaža jedan od najboljih oblika čuvanja prirodnih resursa i smanjenja količine otpada koji se odlaže na deponije. Ono što treba i građani da znaju, smatra Igor Jezdimirović, koordinaror Udruženja građana Inženjeri zaštite životne sredine, je da su prema njihovim istraživanjima građani Novog Sada dovoljno upućeni u značaj reciklaže, ali da grad ne obezbeđuje potrebnu infrastrukturuzbog čeka se ona ni ne razvija.
"Novi Sad ima veliki eko budžet, ali ga iz nekog razloga veoma loše koristi. Jednoostavne, gradske vlasti nemaju dovoljno sluha za reciklažu, jer im to nije dovoljno interesantno, a nema ni dovoljno pritiska javnosti, te je veliko pitanje šta se u gradu dešava sa ekološkim dinarom", navodi Jezdimirović.
Ipak, u Novom Sadu je bilo više pokušaja da zaživi mogućnost razdvajanja otpada. Sem ranije pomenutih kaveza za pet ambalažu i kantama u bojama raspoređenim po pojedinim školama, od pre četiri godine kontejneri su u centru grada obeleženi zasebnim nalepnicama u plavoj i zelenoj boji (ambalažni i komunalni otpad), koji građanima signaliziraju gde koje smeće ubaciti. Na tim nalepnicama je tačno nabrojano šta sve spada u ambalažu, odnosno ostali otpad.
"Nismo imali ni jednu prijavu građana, niti komunalne policije i inspekcije da su oštećene nalepnice kojima su označeni ovi kontejneri. Primarna separacija smeća se odvija sasvim zadovoljavajuće, uobičajno i bez bilo kakvih problema", kaže za 021 tehnički direktor "Čistoće" Donald Božić. On dodaje i da desetine tona PET ambalaže, kartona i papira, aluminijumskog otpada, plastike i stakla, koji se u domaćinstvima odvajaju i odlažu u podzemne kontejnere sa plavim nalepnicama, svaki mesec završe na odeljenju za separaciju na Gradskoj deponiji.
Prednosti recikliranja su ogromne, a svi su na dobitku kada ljudi usvoje reciklažu kao deo svakodnevice.
Projekat "Zdravoskop" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
