Umesto kafe: Šest neobičnih jutarnjih napitaka iz različitih delova sveta

Autor: Index.hr

Život

09.03.2023.

05:04

Iako su kafa i čaj možda najpopularnije opcije, postoji mnogo toplih napitaka koji se širom sveta piju za doručak i koje vredi istražiti.

Umesto kafe: Šest neobičnih jutarnjih napitaka iz različitih delova sveta

Foto: Pixabay

U nastavku ćemo vas upoznati sa šest jedinstvenih pića koja bi trebalo da uzmete u obzir (ili ne, ali zanimljivo je znati) umesto uobičajene kafe.

1. Agua Dulce

Bukvalno prevedeno kao slatka voda, agua dulce je tipičan kostarikanski jutarnji napitak pripremljen od dva jednostavna sastojka: vode i šećerne trske. Međutim proces kojim dospeva do stola za doručak je malo složeniji.

Sadnja i prerada šećerne trske je kamen temeljac kostarikanske poljoprivrede i u toj zemlji je prisutno oko 7.800 proizvođača i 13 fabrika šećera, raspoređenih u šest regija.

Iako se tehnologija beskrajno poboljšala otkad je šećerna trska prvi put zasađena pre nekih 8.000 godina u Novoj Gvineji, a u Južnu Ameriku uvezena u 18. veku, tradicionalni proces žetve je bio prilično naporan.

Tada se šećerna trska prikupljala mačetom. Radnici su s mladica uklanjali višak vlakana, a kako bi stabljike omekšale, ručno su ih udarali drvenim motkama. Svaki izdanak je potom prolazio kroz posebnu presu s više platformi koju su pokretali volovi ili radnici, kako bi se iz trske izvukla maksimalna količina soka. Stabljike su kroz presu prolazile oko tri puta, a pri poslednjem prolazu stabljika se ručno savijala kako bi se iz nje iscedile i posljednje kapi slatkog soka.

I danas, nakon ekstrakcije, sok se kuva, isparava i oblikuje u male šećerne kolačiće koji izgledaju poput pakovanog smeđeg šećera (iako je ukus koncentrisaniji od onog dostupnog u prodavnicama). Kada se ohlade, ovi kalupi se nazivaju tapas ili poklopci.

Kako bi se pripremila agua dulce, ovi kompaktni šećerni kolačići lagano se stružu u kipuću vodu ili u nekim slučajevima mleko, dok se ne otope. Konačni rezultat je slatki napitak koji je još popularan među kostarikanskim poljoprivrednim radnicima zbog energije koju im pruža tokom teškog fizičkog rada.

2. Dou Jiang

Dok neki ujutro traže najbližu šoljicu kafe, mnogi u Kini i na Tajvanu započinju dan uz posudu kipućeg dou jianga. Delimično supa, a delimično napitak, dou jiang je u svom najjednostavnijem obliku zagrejano sojino mleko.

Istorija sojinog mleka seže vekovima unazad, a počelo je da se proizvodi ubrzo nakon što je u Kini tokom rane dinastije Han izumljen mlinski kamen. Međutim sojino mleko se nije naširoko konzumiralo u Kini sve do 19. veka kada je otkriveno da zagrevanjem postaje ukusnije i blagotvorno deluje na varenje.

Pravljenje sojinog mleka je relativno jednostavno. Soja se preko noći namače i zatim pomoću jednostavne mašine razdvaja na čvrst deo i tečnost. Ta tečnost se potom kuva kako bi se uklonio skrob i na kraju ostaje potpuno pročišćeno mleko.

Važno je napomenuti da se vrsta sojinog mleka koja se prodaje u azijskim zemljama (ili na azijskim tržnicama u SAD-u) dosta razlikuje od komercijalnih varijanti koje se mogu kupiti u prodavnicama.

Komercijalne varijante su osmišljene kao zamena za mleko i razvodnjene su i zaslađene kako bi oponašale ukus i teksturu kravljeg mleka, dok sveže azijsko sojino mleko ima robusniji, neizmenjeni ukus soje.

Dou jiang zagrevanjem postaje gladak, mlečni napitak s jakim mirisom soje. Obično je zaslađen, iako postoje slane verzije s sirćetom i čili uljem kao i dodatnim začinima.

3. Sok od naranjile

Sok od naranjile je jedan od najčešće dostupnih sokova koji se piju u Ekvadoru. Naziv se prevodi kao kisela ili gorka pomorandža, ali ukusom više podseća na gorak paradajz. Obično se poslužuje s velikom količinom šećera ili sirupa, što ovo piće čini puno ukusnijim.

Naranjila je biljka poreklom iz regije Anda u Južnoj Americi. Veruje se da je naranjila bez trnja autohtona i najbrojnija u Peruu, Ekvadoru i južnoj Kolumbiji. U Ekvadoru je 90 odsto komercijalnog uzgoja naranjile smešteno u dolinu uz obronke reke Pastaza, jedne od pritoka Amazona.

Meso se zajedno sa semenkama može iscediti i dodati u smesu za sladoled, koristiti u pripremi umaka za razna lokalna jela ili se koristiti za pripremu raznih deserata. Ipak, najpopularnija upotreba naranjile je u obliku soka.

Prilikom kućne pripreme, plodovi se operu, očiste od dlačica i preseku na pola, a pulpa se iscedi u električnom blenderu i kratko izmeša. Zatim se zeleni sok procedi, zasladi i posluži s kockicama leda kao hladno, penasto piće.

Još jedan razlog zbog kog je ovo voće posebno popularno kao ceđeni sok je taj što, baš kao i paradajz, lako postaje gnjecavo.

4. Salep

Pre uspona čaja i kafe, salep, napitak pripremljen od krtola turskih orhideja, bio je najpopularniji izbor pića koje se pilo uz doručak u Osmanskom carstvu. Njegova popularnost se vremenom proširila po Engleskoj i Nemačkoj gde je postao poznat kao salep.

Krajem 14. veka priprema ovog pića je zahtevala da se prah salepa meša s vodom dok se ne zgusne, nakon čega bi se zasladio, a zatim začinio dodatkom cveta pomorandže ili ružine vodice. Piće je bilo veoma popularno sve dok nije počelo da se koristi kao pouzdan lek za polne bolesti, tako da je ubrzo njegova javna konzumacija postala sramotna.

Međutim salep je još uvek popularna alternativa kafi i čaju u Turskoj, pogotovo u zimsko vreme. Tradicionalno se pripremao tako da se prah orhideje mešao s obranim mlekom, šećerom i cimetom.

Ipak, početkom 2000-ih turski botaničari su počeli da primećuju nagli pad populacije orhideja u zemlji i shvatili da je za to kriva velika popularnost dondurma, turskog sladoleda koji se zgušnjava salepom i potom razvlači poput smrznute karamele.

Za proizvodnju jednog kilograma ovog praha je potrebno više od 1.000 osušenih orhideja, pa je u cilju očuvanja biljke izvoz salepa zabranjen.

5. Saraba

Saraba je indonežansko piće koje se često pije za vreme doručka, a nalik je na chai, vrstu začinjenog čaja koja potiče s indijskog potkontinenta.

Tokom ranog 16. veka evropski kolonisti zainteresovali su se za indonežanska ostva Maluku, nakon što su otkrili muškatni oraščić i karanfilić, koji se dugo nisu mogli naći nigde drugde. Druge začine poput đumbira, crnog bibera i cimeta najverovatnije su u zemlju doneli doseljenici iz Kine i Indije pa su ti sastojci postali sastavni deo kuhinje Indonezije.

Začini koji se nalaze u sarabi uključuju biber, cimet, đumbir, a ponekad i karanfiliće i anis. Piće ima bazu od gustog, slatkog kokosovog mleka i žumanca, koji se mešaju, a zatim zagrevaju ili hlade. Začini ovom piću daju aromatičan orašasti ukus. Palmin šećer nije obavezan jer je piće obično dovoljno slatko samo po sebi.

Osim zbog posebnog ukusa, lokalno stanovništvo voli sarabu zbog navodnog svojstva jačanja imuniteta i izdržljivosti, što je čini izvrsnim pićem za doručak.

6. Čaj s jakovim maslacem

Čaj obogaćen maslacem, posebno jakovim maslacem, stotinama je godina bio glavno piće koje se pilo za doručak u himalajskim regijama Nepala, Indije, Butana i Tibeta. Jakovi su otporna goveda koja dobro proizvode mleko čak i u najizazovnijim zimskim uslovima.

Tradicionalno je kao baza napitka služio crni čaj, ali danas postoje mnoge zamene, a umesto jakovog maslaca se može koristiti i od običnih krava.

Ovaj se napitak priprema tako što se vruć čaj pomeša s maslacem i solju i meša se ručnim mikserom dok smesa ne dobije glatku, kremastu konzistenciju. Čaj s maslacem je poznat po zemljanom i slankastom ukusu, a neki ga čak upoređuju sa supom.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

kafa

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Tommy gun

10.03.2023 • 16:06

Izbor do j...

Osim čaja s maslacem, sve ostalo "vrišti od šečera". Kapiram da je tadašnjim šljakerima trebao boost ali je većina ovih napitaka prevaziđena. Uzgred, ne bih pio ni čaj s puterom od mleka jaka. Smrde gnusnije od koza.

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.