Jedna australijska kompanija je u utorak izložila veliku ćuftu od mesa veštački gajenog u laboratoriji na osnovu genetskog koda davno izumrlog mamuta.
Foto: Beta/AP
Kompanija je rekla da to treba da pokrene javnu raspravu o "haj-tek" gajenju hrane.
Veštački mesni eksponat veličine između loptice za tenis i odbojkaške lopte, izložen je u Naučnom muzeju u Amsterdamu, a autor je Tim Nouksmit, osnivač australijske startap-kompanije "Vow".
Kultivisano meso - nazvano i ćelijsko, izrađuje se od ćelija životinja. Stoka ne mora biti ubijena da bi se proizvelo, te njegovi zastupnici kažu da je to bolje ne samo za životinje, već i za životnu sredinu.
Firma "Vow" je koristila javno dostupne genetske informacije mamuta, popunile nedostajuće delove genetskim podacima njegovog najbližeg živog rođaka - afričkog slona, i ubacila ih u ćeliju ovce, rekao je Nouksmit. Uz prave uslove u laboratoriji, ćelije su se množile dok ih nije bilo dovoljno da se napravi ćufta.
Više od 100 kompanija širom sveta radi na kultivisanim mesnim proizvodima. Stručnjaci kažu da bi, ako ta tehnologija bude široko prihvaćena, to moglo uveliko smanjiti uticaj proizvodnje mesa na životnu sredinu. Sada se za poljoprivredu širom sveta koriste milijarde hektara zemlje.
Ali, ne očekuje se da će veštačko meso uskoro biti na tanjirima širom sveta. Do sada je Singapur jedina zemlja koja je odobrila meso zasnovano na gajenju iz ćelija. "Vow" se nada da će ove godine tamo početi da prodaje svoj prvi proizvod - kultivisano meso japansko prepelice.
Ćufta od mamuta postoji u samo jednom primerku i niko je nije probao, čak ni njeni stvaraoci, niti je planirano da ode u komercijalnu proizvodnju. Predstavljena je samo kao povod da ljudi razgovaraju o budućnosti mesa, drugačijeg od sadašnjeg, rekao je Nouksmit.
Seren Kel, menadžer za nauku i tehnologiju na Institutu Gud fud (Dobra hrana) koji promoviše alternative - laboratorijski gajenu hranu, rekao je da takvom prizvodnjom govedine, svinjetine, piletine i morskih plodova, "možemo najviše smanjiti emisije zagađenja od klasične poljoprivrede i to mireći rastući zahtev sveta za mesom s ciljevima za zaštitu klime", a i zemljište će se oslboditi za manje intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ćufta od mamuta u Amsterdamu je pripremljena tako što je prvo bila sporo pečena, a zatim naglo kuvarskim "brenerom", da dobije koricu, i mirisala je dobro.
"Ljudi kažu da je njen miris sličan drugom prototipu koji smo ranije proizveli - ćufti od veštačkog mesa krokodila", rekao je Nouksmit.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
Naučnici su ljudima konačno dali zeleno svetlo da mogu da jedu više – oni koji vole masni sir i pojedu nekoliko kriški dnevno verovatno pomažu svom mozgu da se odupre propadanju povezanom sa starenjem.
Novosadsko preduzeće "PIP", čije su pšenične tortilje povučene sa tržišta Hrvatske, navodi da u proizvodnji ne koriste, niti su ikada koristili neodobreni aditiv kalcijum sorbat.
Bilo da ste se tek probudili ili je prošlo dosta vremena od poslednjeg obroka, posezanje za određenim pićima može izazvati nelagodnost i iritirati želudac.
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar