Jedna australijska kompanija je u utorak izložila veliku ćuftu od mesa veštački gajenog u laboratoriji na osnovu genetskog koda davno izumrlog mamuta.
Foto: Beta/AP
Kompanija je rekla da to treba da pokrene javnu raspravu o "haj-tek" gajenju hrane.
Veštački mesni eksponat veličine između loptice za tenis i odbojkaške lopte, izložen je u Naučnom muzeju u Amsterdamu, a autor je Tim Nouksmit, osnivač australijske startap-kompanije "Vow".
Kultivisano meso - nazvano i ćelijsko, izrađuje se od ćelija životinja. Stoka ne mora biti ubijena da bi se proizvelo, te njegovi zastupnici kažu da je to bolje ne samo za životinje, već i za životnu sredinu.
Firma "Vow" je koristila javno dostupne genetske informacije mamuta, popunile nedostajuće delove genetskim podacima njegovog najbližeg živog rođaka - afričkog slona, i ubacila ih u ćeliju ovce, rekao je Nouksmit. Uz prave uslove u laboratoriji, ćelije su se množile dok ih nije bilo dovoljno da se napravi ćufta.
Više od 100 kompanija širom sveta radi na kultivisanim mesnim proizvodima. Stručnjaci kažu da bi, ako ta tehnologija bude široko prihvaćena, to moglo uveliko smanjiti uticaj proizvodnje mesa na životnu sredinu. Sada se za poljoprivredu širom sveta koriste milijarde hektara zemlje.
Ali, ne očekuje se da će veštačko meso uskoro biti na tanjirima širom sveta. Do sada je Singapur jedina zemlja koja je odobrila meso zasnovano na gajenju iz ćelija. "Vow" se nada da će ove godine tamo početi da prodaje svoj prvi proizvod - kultivisano meso japansko prepelice.
Ćufta od mamuta postoji u samo jednom primerku i niko je nije probao, čak ni njeni stvaraoci, niti je planirano da ode u komercijalnu proizvodnju. Predstavljena je samo kao povod da ljudi razgovaraju o budućnosti mesa, drugačijeg od sadašnjeg, rekao je Nouksmit.
Seren Kel, menadžer za nauku i tehnologiju na Institutu Gud fud (Dobra hrana) koji promoviše alternative - laboratorijski gajenu hranu, rekao je da takvom prizvodnjom govedine, svinjetine, piletine i morskih plodova, "možemo najviše smanjiti emisije zagađenja od klasične poljoprivrede i to mireći rastući zahtev sveta za mesom s ciljevima za zaštitu klime", a i zemljište će se oslboditi za manje intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ćufta od mamuta u Amsterdamu je pripremljena tako što je prvo bila sporo pečena, a zatim naglo kuvarskim "brenerom", da dobije koricu, i mirisala je dobro.
"Ljudi kažu da je njen miris sličan drugom prototipu koji smo ranije proizveli - ćufti od veštačkog mesa krokodila", rekao je Nouksmit.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
"Chef" Milica Petrušić radila je po vrhunskim restoranima u Srbiji i Evropi, uključujući i one s čuvenim Mišelinovim zvezdicama, a sada za 021 predstavlja ukusne i zdrave recepte.
Španski genetičari petostruko povećali količinu vitamina A i konstruisali specijalnu "zlatnu" salatu koja je neophodna za funkcionisanje imunog sistema, vid, pravilan rast i razvoj.
U Srbiji ima oko 1.100 destilerija, neke od njih su u svetskom vrhu u proizvodnji rakije, a za proteklih pet godina vrednost izvoza tog alkoholnog pića više je nego udvostručen.
Footy food ime je stranice koja na Fejsbuku ima 118.000 pratilaca, a na kojoj ljubitelji mahom fudbala i hrane iz celog sveta šalju fotografije onog što su kupili na stadionu dok gledaju utakmicu.
Nemačka i Turska se spore zbog doner kebaba, a Berlin apeluje na pokušaj Ankare da popularna ulična hrana dobije isti zaštićeni status u EU kao španska šunka i napuljska pica.
Leonardo da Vinči je još govorio kako je "jednostavnost krajnje savršenstvo", a Italijani su prvaci u pripremi slasnih i jednostavnih jela bez previše sastojaka.
Rasipanje hrane je jedan od najvećih problema sa kojima se svet danas suočava, ali dobra stvar je što svako od nas može pomoći u rešavanju ovog problema.
S obzirom na to da velike suše ugrožavaju useve kafe u Brazilu i Vijetnamu, potencijalna nestašica u snabdevanju u obe zemlje počela je da povećava globalne cene kafe.
Bilo da ga dodajete u sendvič ili rendan na testenini, tvrdi sir je namirnica koja se nalazi u gotovo svim domaćinstvima, ali ne znaju svi kako da ga pravilno čuvaju da bi što duže ostao svež.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar