Jedna australijska kompanija je u utorak izložila veliku ćuftu od mesa veštački gajenog u laboratoriji na osnovu genetskog koda davno izumrlog mamuta.
Foto: Beta/AP
Kompanija je rekla da to treba da pokrene javnu raspravu o "haj-tek" gajenju hrane.
Veštački mesni eksponat veličine između loptice za tenis i odbojkaške lopte, izložen je u Naučnom muzeju u Amsterdamu, a autor je Tim Nouksmit, osnivač australijske startap-kompanije "Vow".
Kultivisano meso - nazvano i ćelijsko, izrađuje se od ćelija životinja. Stoka ne mora biti ubijena da bi se proizvelo, te njegovi zastupnici kažu da je to bolje ne samo za životinje, već i za životnu sredinu.
Firma "Vow" je koristila javno dostupne genetske informacije mamuta, popunile nedostajuće delove genetskim podacima njegovog najbližeg živog rođaka - afričkog slona, i ubacila ih u ćeliju ovce, rekao je Nouksmit. Uz prave uslove u laboratoriji, ćelije su se množile dok ih nije bilo dovoljno da se napravi ćufta.
Više od 100 kompanija širom sveta radi na kultivisanim mesnim proizvodima. Stručnjaci kažu da bi, ako ta tehnologija bude široko prihvaćena, to moglo uveliko smanjiti uticaj proizvodnje mesa na životnu sredinu. Sada se za poljoprivredu širom sveta koriste milijarde hektara zemlje.
Ali, ne očekuje se da će veštačko meso uskoro biti na tanjirima širom sveta. Do sada je Singapur jedina zemlja koja je odobrila meso zasnovano na gajenju iz ćelija. "Vow" se nada da će ove godine tamo početi da prodaje svoj prvi proizvod - kultivisano meso japansko prepelice.
Ćufta od mamuta postoji u samo jednom primerku i niko je nije probao, čak ni njeni stvaraoci, niti je planirano da ode u komercijalnu proizvodnju. Predstavljena je samo kao povod da ljudi razgovaraju o budućnosti mesa, drugačijeg od sadašnjeg, rekao je Nouksmit.
Seren Kel, menadžer za nauku i tehnologiju na Institutu Gud fud (Dobra hrana) koji promoviše alternative - laboratorijski gajenu hranu, rekao je da takvom prizvodnjom govedine, svinjetine, piletine i morskih plodova, "možemo najviše smanjiti emisije zagađenja od klasične poljoprivrede i to mireći rastući zahtev sveta za mesom s ciljevima za zaštitu klime", a i zemljište će se oslboditi za manje intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ćufta od mamuta u Amsterdamu je pripremljena tako što je prvo bila sporo pečena, a zatim naglo kuvarskim "brenerom", da dobije koricu, i mirisala je dobro.
"Ljudi kažu da je njen miris sličan drugom prototipu koji smo ranije proizveli - ćufti od veštačkog mesa krokodila", rekao je Nouksmit.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Kada se proizvodi u trgovinama numerišu abecednim redom, banane su na vrhu liste. Ali proizvodi poput artičoka, ananasa i avokada su abecednim redom ispred banana. Zašto su banane uvek numerisane brojem 1 u trgovinama?
Švajcarska nevladina organizacija "Public Eye" ponovo je optužila Nestle da dodaje šećer u svoju hranu za bebe marke Cerelac, a tu optužbu je prehrambeni gigant odbacio.
Pijadina (italijanska verzija pita-hleba, nalik tortilji, punjena slanim ili slatkim nadevom) proglašena je najpopularnijim jelom u Italiji i drugim na svetu.
Za održavanje zdravlja važno je da u ishranu uključimo raznovrsno povrće. Posebno se preporučuju tamnozeleni listovi poput spanaća, kelja i blitve, ali i njihovi srodnici kao što su brokoli i kupus.
Pirinač se u Japanu tri hiljade godina smatra svetom namirnicom. Širom ove zemlje se uzgaja više od 300 sorti pirinča dok se stalno razvijaju nove vrste.
Od 1. avgusta do 8. oktobra Uprava za veterinu sprovela je pojačanu kontrolu primene Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast ili druga biljna ulja i masti.
Prema najnovijem rangiranju sajta TasteAtlas, najbolje ocenjene čokolade na svetu dolaze iz Evrope, a dominiraju Italija, Francuska, Belgija i Švajcarska.
Evropska unija proizvela je tokom prošle godine ukupno šest miliona tona testenine, u vrednosti od 9,1 milijarde evra, pre svega zahvaljujući ključnom doprinosu Italije, objavio je Evrostat.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar