Mirisanje hrane neće vas spasiti od trovanja, evo zašto

Mikrobiolog Metju Gilmor priznaje da mada zna da mikrobi koji napadaju hranu, a mogu izazvati trovanje, nemaju miris, često i sam na taj način proverava ispravnost namirnica.
Mirisanje hrane neće vas spasiti od trovanja, evo zašto
Foto: Pixabay
Ali navodi razloge zašto to ne bi trebalo da činimo.
Svima nam se dogodilo da uzmemo salamu iz frižidera s namerom da napravimo sendvič i onda shvatimo da joj je istekao rok upotrebe. Ili se dogodi da smo pocepali omot pa se ne vidi do kada važi, niti se sećamo koliko dana stoji u frižideru. Prva stvar koju ćemo uraditi je da pomirišemo salamu, nadajući se da je još dobra.
Tačno je da neki mikrobi ostavljaju mirisni trag dok rastu na nekoj podlozi. Miris kvasca u sveže naraslom testu ili pečenom hlebu svima prija, ali mikrobi koji proizvode miris gasova koje ispuštamo ili loš zadah ne proizvode tako prijatne mirise.
 
Ovi gasovi nastaju kada populacija mikroba raste i postaje masovna - kada metabolizam svakog pojedinačnog mikroba pretvara ugljenik i druge elemente u izvore energije ili gradivne blokove za sopstvenu ćelijsku strukturu.
 
Međutim, kako naglašava Gilmor, mikrobe koji se najčešće povezuju sa bolestima koje se prenose hranom, kao što su listerija i salmonela, biće skoro nemoguće otkriti prostim mirisanjem hrane.
 
Čak i ako su prisutne - a rizik je na sreću relativno nizak - ove bakterije bi verovatno bile u tako maloj količini u hrani da bi bilo kakvo metaboličko delovanje (a zatim i stvaranje mirisa) bilo potpuno neprimetno za naše čulo mirisa.
 
Takođe, bilo koja "eau de Listeria" ne bi se razlikovala od mirisa koje bi proizvele rasprostranjenije mikrobne vrste koje su uobičajene i za koje se očekuje da će biti u našoj hrani, a koje ne izazivaju nikakve zdravstvene tegobe.
 
Da, postoji vrlo mala šansa da je listerija prisutna u dimljenom lososu, ali i ako jeste, apsolutno nema šanse da naša olfaktorna čula mogu da otkriju bilo kakve nagoveštaje njenog prisustva preko zamamnog mirisa mirođije, soli i dima koji dominiraju.
 
Još je manja šansa da osetimo salmonelu na paradajzu koji smo izvadili iz fioke za voće i povrće u frižideru. Ako je ovaj patogen ikada bio prisutan na paradajzu, verovatno ga je unela kontaminirana voda u bašti dok je paradajz rastao, tako da nije na površini već unutar ploda.
 
Pokvarena hrana može imati neprijatan miris
 
Mirisanjem je ipak moguće otkriti kada je neka hrana pokvarena - još jedna akcija mikroba, jer jedu hranu koja je predugo ostavljena ili je bila pogrešno skladištena.
 
Ovo je jedan od razloga zašto je prikladnija upotreba testa njuškanja da se otkrije pokvareno mleko i tako smanjimo količinu hrane koju bacamo. A za neke namirnice - kad pomislimo na mikrobiološki doprinos najfinijim sirevima - kulinarski atribut je neugodan miris. Nekome će zasmetati i miris kiselog kupusa, ali ga sigurno neće baciti u kantu za otpatke.
Znači da za određenu hranu, kao što je sveže voće i povrće ili mleko, i dalje obraćamo pažnju na sve mirise koji ukazuju na kvarenje i uzimamo ih kao upozorenje da ih bolje čuvamo - ili da pravimo ili kupujemo manje ako znamo da ih nećemo pojesti na vreme.
 
Naučnicima su neki od uzroka bolesti koje se prenose hranom još nepoznati, napominje mikrobiolog. Iako je poznato da su u većini slučajeva trovanja hranom uzročnici bakterijski zagađivači, poput kampilobaktera ili već pomenute listerije i salmonele, u isto toliko slučajeva ne zna se izvor.
 
Dakle, ako strahujemo da ćemo se otrovati hranom, energiju je najbolje usmeriti na skladištenje na pravoj temperaturi i dovoljno dugu termičku obradu, umesto da verujemo svom nosu da će nanjušiti patogene, savetuje mikrobiolog.
  • Zemlja čudesa

    27.08.2023 15:38
    Naravno da neće...
    ...ali se nećete trovati 2-3 puta nedeljno. Kad god nanjušim da nešto ne miriši kako treba sigurno to neću pojesti i uopšte me ne zanima da li je još uvek u roku trajanja. Takođe, procenjujem i izgled hrane, kao i strukturu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće