Istraživači obučavaju veštačku inteligenciju da otkriva lažno vino
Prevaranti koji pokušavaju da podvale lažne kopije vrhunskog vina uskoro će morati da se suoče sa veštačkom inteligencijom jer su naučnici stvorili algoritam koji će da prati hemijski sastav vina.
To će moći da radi tako precizno da će moći da odredi odakle potiče grožđe od koga je napravljeno.
Istraživači su koristili mašinsko učenje kako bi razlikovali vina na osnovu suptilnih razlika u koncentraciji brojnih jedinjenja, što im omogućava da prate poreklo vina ne samo do određenog vinogradarskog regiona, već i do imanja gde je vino napravljeno.
Naučnici ističu da grožđe i zemljište na određenoj lokaciji utiču na koncentraciju jedinjenja koja se nalaze u vinima.
"Postoji mnogo vinskih prevara u kojima ljudi prave neke mešavine u garažama, štampaju etikete i prodaju ih za hiljade dolara. Prvi put pokazujemo da imamo dovoljno osetljive hemijske analize da možemo da uočimo razliku", naglašava profesor Aleksandar Puže sa Univerziteta u Ženevi.
Da bi obučili program, naučnici su se okrenuli gasnoj hromatografiji, koja je korišćena za analizu 80 vina spravljenih tokom 12 godina sa sedam različitih imanja u regionu Bordo u Francuskoj. Ova tehnika se obično koristi u laboratorijama za odvajanje i identifikaciju jedinjenja koja čine smesu.
Umesto da pokušava da pronađe pojedinačna jedinjenja koja razlikuju jedno vino od drugog, algoritam se oslanja na sve hemikalije otkrivene u vinu da bi napravio najpouzdaniji potpis za svako. Program prikazuje svoje rezultate na dvodimenzionalnoj mreži, gde se vina sa sličnim potpisima grupišu zajedno.
"Prva stvar koju smo videli, koja nas je šokirala, jeste da postoje grozdovi koji odgovaraju određenom zamku. To nam je odmah pokazalo da postoji hemijski potpis specifičan za svaki zamak, nezavisno od berbe. To je ukupni obrazac koncentracije mnogih, mnogih molekula koji su specifični za određeni zamak. Svako za sebe je simfonija: ne postoji jedna nota koja ih razlikuje, to je cela melodija", navodi profesor Puže.
Analiza je otkrila još mnogo toga. Zapanjujuće je da su pozicije klastera odražavale lokacije imanja na terenu, sa vinima iz tri zamka severno od reke Dordonje jasno odvojenih od četiri zamka zapadno od reke Garone.
"Kada uradimo ove projekcije sa hromatograma, pravimo novu mapu Bordoa", naglasio je Puže.
"Moć mašinskog učenja za ovu vrstu istraživanja postaje sve očiglednija sa svakom novom primenom u tehnologiji hrane i poljoprivredi", ističe Dejvid Džefri, vanredni profesor enologije na Univerzitetu Adelaida i koautor knjige "Razumevanje hemije vina".
Mnoštvo faktora, od grožđa i zemljišta do mikroklime i procesa proizvodnje vina, utiče na koncentraciju jedinjenja koja se nalaze u vinima u svakom dvorcu. Dok je program pratio vina do pravih zamkova sa tačnošću od 99 odsto, imao je problem da razlikuje godinu berbe, uspevajući da pogodi u oko 50 odsto slučajeva.
Istraživanje, koje bi trebalo da se pojavi u naučnom časopisu "Communications Chemistry", ukazuje na to da bi mašinsko učenje moglo da pomogne kod istraga o prevarama tako što će potvrditi da li vino odgovara etiketi.
U Evropi, vinari godišnje gube tri milijarde evra zbog onih koji prodaju lažno vino. Nedavni slučajevi su istakli veličinu kriminalnih mreža aktivnih u industriji. Ranije ove godine članovi bande osuđeni su zato što su dovozili cisterne sa španskim stonim vinom u Francusku i prodavali ga kao francusko. Prevara se trajala godinama i veruje se da je prodato oko pet miliona boca pod etiketom bordoa.
Pročitaj još
Iako je otkrivanje prevara najočiglednija primena za program, profesor Puže smatra da bi se ovakav pristup mogao koristiti za praćenje kvaliteta tokom procesa proizvodnje vina i da bi se stvorila dobra mešavina.
"Ovo bismo mogli da iskoristimo da otkrijemo koje mešavine bi nam dale još bolji kvalitet. Mešanje vina je ključni korak u pravljenju odličnog bordoa i šampanjca. Sada to radi nekoliko vinara koji su za svoje umeće plaćeni čitavo bogatstvo. Posedovanje ovakvih alata učinilo bi mnogo jeftinijim pravljenje sjajnih mešavina, što bi svima bilo od koristi."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Trik za sočnu pečenu piletinu: Posolite je dan ranije i dobićete hrskavu kožicu
07.11.2026.•
0
Za savršeno pečenu piletinu, sa sočnim mesom i hrskavom, zlatnosmeđom kožicom, važna je i priprema dan pre pečenja.
Kako da napravite domaći sok od jabuka
05.11.2026.•
2
Jesen je sezona jabuka, a od ovog voća kod kuće možete napraviti sok bez konzervansa.
Pet vrsta sireva koje ne bi trebalo kupovati u supermarketima
04.11.2026.•
2
Sir je čest izbor u kupovini, ali nisu svi proizvodi istog kvaliteta.
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Komentari 1
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar